Ni sami zvaničnici u Srbiji ne očekuju da bi poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, moglo biti otvoreno do kraja ove godine u pregovorima sa Evropskom unijom (EU) o pridruživanju. I dok se čeka da mišljenje na skrining u vezi sa tim poglavljem iznese Litvanija primetno je da Srbija sve više zaostaje u usklađivanju sa spoljnom politikom EU, pre svega kada je u pitanju odnos prema Rusiji.
"Čini mi se ako je nekome zaista cilj promena da bi bilo najbolje da se to poglavlje što pre otvori", ukazuje Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) navodeći da ne vidi pravi razlog zašto poglavlje 31 nije otvoreno ili što barem nije stigao izveštaj o skriningu (proces analitičkog pregleda zakonodavstva).
"Evropska unija upravo kroz pregovore i otvoren politički dijalog o tim pitanjima ima mnogo više poluga i mogućnosti da utiče na formulisanje politike u Srbiji", kaže Novaković.
Zvaničnici EU upućeni u ovu temu kažu za Radio Slobodna Evropa da osim Litvanije postoje još neke zemlje, uglavnom zabrinute zbog Rusije, koje žele da vide usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije, u čemu za sada, kako ocenjuju, Srbija dobrano zaostaje.
Krajem jula je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, tokom posete Beogradu, rekao da bi Litvanija trebalo da iznese svoje mišljenje u vezi sa skriningom poglavlja 31 kako bi dalje mogla da se nastavi procedura.
"Sa velikim uvažavanjem molimo Vladu Litvanije da doprinese tome da skrining poglavlja koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku može da se okonča. Napori Srbije u evrointegraciji su neupitni, i nema smisla da Litvanci drže lekciju Srbima", rekao je Sijarto.
I Igor Novaković primećuje da rezerve prema otvaranju poglavlja 31 sa Srbijom nemaju samo baltičke zemlje već da postoji čitav niz zemalja, koje se ne protive direktno, ali su veoma skeptične kada je reč o poziciji Srbije u vezi sa usklađivanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"To su zemlje koje tradicionalno imaju veoma skeptičan stav prema Rusiji pre svega zbog zajedničke istorije. Baltičke zemlje imaju izrazito negativan stav, čak bih rekao, strah od ruskog uticaja i u tom smislu one su veoma skeptične kada je reč o zemljama koje neguju bliske odnose sa Rusijom. Tu se verovatno postavlja i pitanje kako će ta zemlja, koja je u ovom momentu veoma bliska sa Rusijom, da reaguje onog momenta kada uđe u EU jer se zajednička spoljna i bezbednosna politika formuliše na osnovu konsenzusa", ocenjuje Novaković.
Za to vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno govori da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji. U aprilu 2016. godine je kao premijer izjavio na skupu u Paraćinu da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji sve dok je on predsednik Vlade, čak i ako bude jedina zemlja Evrope koja to nije uradila. Stav o neuvođenju sankcija Rusiji nije se promenio ni kada ga je, na njegov predlog, na čelu Vlade zamenila Ana Brnabić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvoreno govori da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji
EU je pak 31. jula proširila sankcije protiv Rusije na šest ruskih firmi povezanih sa izgradnjom mosta koji povezuje Rusiju s Krimom, ocenjujući da se tom izgradnjom utvrđuje ilegalno pripajanje Krima od strane Rusije. Imovina tih šest firmi u EU biće zamrznuta i neće moći da dobiju nikakvo evropsko finansiranje.
EU je nakon što je Rusija 2014. godine anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim uvela Moskvi više paketa sankcija. Na crnoj listi EU nalazi se 155 ličnosti, među kojima više bliskih saradnika predsednika Vladimira Putina, i 44 ruske firme ili grupe.
Srbija zaostaje za drugim zemljama Zapadnog Balkana u usklađivanju sa spoljnom politikom EU, a stepen usaglašavanja Beograda sa spoljnopolitičkim merama i deklaracijama Brisela od 2015. beleži konstantan pad, pokazala je analiza ISAC-a objavljena u februaru ove godine. Prema toj analizi, Srbija je 2017. godine po usklađivanju spoljne i bezbednosne politike bila na poslednjem mestu u regionu a najčešći razlozi za nepihvatanje deklaracija i mera EU bili su vezani za nepriznavanje nezavisnosti Kosova i politiku Srbije prema Rusiji.
I to nije ništa novo, navodi Igor Novaković iz ISAC fonda.
"U principu tu nije reč samo o Rusiji, tu je reč i o Kini o kojoj EU ima daleko manji broj spoljnopolitičkih deklaracija. Treba reći da se broj spoljnopolitičkih deklaracija o Rusiji povećao od 2014. godine i krize u Ukrajini. Taj naš problem datira od tada. Pre 2014. godine procenti usklađivanja Srbije su bili izuzetno visoki. Nije bilo nekih velikih spoljnopolitičkih pitanja sa kojima se Srbija nije usklađivala", objašnjava Novaković.
Analiza ISAC fonda pokazala je da je od 41 deklaracije i mere iz Brisela, Srbija 2017. godine prihvatila manje od pola, odnosno njih 19. Navodi se da se od 22 deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila, sedam odnosilo na situaciju u Ukrajini, ali u kontekstu povezanosti Rusije sa krizom u toj zemlji.
Autori ove analize zaključili su da je izvesno da Srbija daje prednost svojim spoljnopolitičkim ciljevima u vezi sa Kosovom i sprečavanjem njegovog daljeg priznanja, ali i podsetili da se prihvatanjem pregovaračkog okvira za poglavlje 35 Srbija obavezala na normalizaciju odnosa sa Prištinom čiji bi krajnji rezultat trebalo da bude obavezujući pravni sporazum o tome.
Ako polovinom tekuće godine nije usvojen izveštaj o skriningu za neko poglavlje, „onda je jasno da ono teško može da se otvori do kraja godine", kazala Jadranka Joksimović
U međuvremenu zvaničnici u Beogradu očekuju otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU do kraja ove godine, ali ne i da među njima bude poglavlje 31 - spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je za domaće medije da ako polovinom tekuće godine nije usvojen izveštaj o skriningu za neko poglavlje, "onda je jasno da ono teško može da se otvori do kraja godine”. Izveštaj o skriningu za ovo poglavlje se čeka od 2014. godine.
"Postoji neki nacrt, ali možemo samo da pretpostavimo da posle skoro četiri godine taj izveštaj više nije aktuelan, da će se tu morati pronaći neko novo rešenje kako da se on dopuni", smatra Novaković.
Srbija je do sada otvorila 14 od 35 poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena, poglavlje 25 – nauka i istraživanje i poglavlje 26 – obrazovanje i kultura. Bez pregovora se privremeno zatvaraju uglavnom poglavlja u oblastima u kojima EU nema mnogo zajedničkog pravnog nasleđa sa kojim je potrebno usklađivanje.
Poglavlja se konačno zatvaraju tek kada se okončaju pregovori u celini, a do tada se mogu otvoriti ukoliko bi se pojavilo neko sporno pitanje ili novi zahtev. Poslednje otvaranje poglavlja bilo je u junu kada su na Međuvladinoj konferenciju u Luksemburgu otvorena poglavlja 33 i 13, koja se odnose na finansijske i budžetske odredbe i na ribarstvo.
Prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou, održana je u Briselu 21. januara 2014.