Nevladin sektor na Kosovu koji se bavi integracijom i ljudskim pravima manjinskih zajednica, najavio je protestno pismo Ujedinjenim nacijama (UN) zbog odluke generalnog sekretara UN-a da ova organizacija ne obezbedi novčanu nadoknadu zbog kontaminacije kojima su bili izloženi Romi, Aškalija i Egipćana koji su nakon rata na Kosovu živeli u kampovima UN-a u Severnoj Mitrovici i Leposaviću.
Naime, umesto kompenzacije i izvinjenja, generalni sekretar UN-a Antonio Guterres izrazio je duboko žaljenje zbog nanete patnje pojedincima, te je odlučio da UN uspostavi Fond koji će pogođenim zajednicama pomoći u realizaciji projekata u Južnoj i Severnoj Mitrovici te Leposaviću, saopštio je portparol generalnog sekretara Stephane Dujarric.
"Projekti će se fokusirati na najhitnijim potrebama tih najugroženijih zajednica, uključujući i zdravstvene usluge, ekonomski razvoj i infrastrukturu", navodi se u saopštenju.
"Generalni sekretar veruje da je naša zajednička obaveza da podrži romsku, aškalijsku i egipćansku zajednicu na Kosovu i da osiguramo da dobiju pomoć koja im je potrebna", dodaje se.
Ujedinjene nacije će u konsultacijama sa svojim članicama mobilizovani neophodne izbore kako bi se podržao ovaj Fond, a generalni sekretar već je pozvao međunarodnu zajednicu da podrži tu inicijativu, ističe se u saopštenju.
Baškim Ibiši, direktor nevladine organizacije Advancing together koja se bavila ovom problematikom i javno tražila da se kompenziraju te porodice, kazao je da će se angažovati na tome da nevladin sektor pošalje protestno pismo na takvu odluku.
"Projekat je projekat, projekat ne garantuje odštetu. Projekat ne rešava problem ljudi koji su otrovani olovom i koji su izgubili članove njihovih porodica. Mi ćemo kao nevladini sektor poslati javno protestno pismo na takvu odluku. Ja sam zaista bez teksta", kazao je Ibiši za RSE.
Romi u kampu u Leposaviću, arhivska fotografija
Direktor za UN-a u Human Rights Watchu Louis Charbonneau reagovao je na odluku o kreiranju Fonda UN-a "bez fonda" za pomoć zajednicama putem projekta, umesto individualne kompenzacije žrtvama zbog njihovog nemara.
Podsećajući da je generalni sekretar pri preuzimanju dužnosti obećao da će izgraditi kulturu odgovornosti a žrtve pogrešnog delovanja UN-a postaviti kao prioritet, "očigledno to ne važi za muškarce, žene i decu koji su otrovani na Kosovu".
On je dodao da je generalni sekretar nasledio ovaj problem ali da ga još uvek može rešiti.
"Odbijanje preuzimanja odgovornosti za štetu nastalu od strane UN-a dovodi u pitanje sposobnost organizacije da podstakne vlade i ostale da isprave svoja kršenja ljudskih prava", dodao je Charbonneau.
Inače, UN-ova kancelarija za pravna pitanja je marta 2017. preporučila novom generalnom sekretaru UN-a Guterresu da ne prihvati odgovornost ili obavezu da plati žrtvama individualnu naknadu, iako je to bila greška UN-a.
Podsetimo, Savetnički panel za ljudska prava koji funkcioniše u sklopu UN-ove misije na Kosovu, došao je 2016. do zaključka da UNMIK nije uspeo da zaštiti romske porodice koje su živele u ovim kampovima u blizini rudnika Trepča.
Zaključeno je i da je Misija bila nemarna zato što je dopustila da Romi godinama žive u tim kampovima i pored toga što su često bolovali kao posledica izloženosti otrovnom olovu.
Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN-a na Kosovu Zahir Tanin tada je uzeo u obzir preporuke Panela za ljudska prava o neuspehu UNMIK-a u odnosu prema ovim osobama, izvinjenje i zahtev za kompenzaciju Romima koji su živeli u tim kampovima.