U više gradova Srbije 7. avgusta održani su protesti protiv najavljenog rudnika litijuma u dolini Jadra na zapadu zemlje.
Više hiljada građana zatražilo je u u sredu uveče na Trgu slobode u Novom Sadu da se zakonom zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora na teritoriji Srbije.
Poziv na okupljanje u glavnom gradu Autonomne pokrajine Vojvodine građanima je uputio Građanski pokret Bravo u saradnji sa Udruženjem "Ne damo Jadar" i Savezom ekoloških organizacija Srbije (SEOS). Razlog je, kako su naveli, taj što vlast ne odustaje od toga da "pokloni najplodniju zemlju u Srbiji najozloglašenijoj rudarskoj kompaniji na svetu".
"U svetu je neviđeno ovo što radimo. Ujedinio nas je rudnik koji ne ne postoji. Ovo nisu očekivali", rekla je Bojana Novaković, australijska glumica rođena u Beogradu. "Probudili su snagu u meni za koju nisam ni znala da je postojala. Vidim da se to isto događa sa svima nama."
Ona je vlastima Srbije poručila da, kako je rekla, odbrana nije nasilje.
"Ako me neko napadne, braniću se svim raspoloživim sredstvima. Tako je i sa rekama, šumama, vazduhom, plodnom zemljom", rekla je Novaković.
Među transparentima u Novom Sadu mogla se pročitati i poruka "Krvava je kinta od Rio Tinta"
'Nećemo novac, hoćemo prirodu'
Građani okupljeni na centralnom novosadskom trgu su nosili transparente na kojima je pisalo: "Nećemo novac, hoćemo prirodu", "Nećemo rudnik, hoćemo dedino selo", "Kad nema zakona, ima naroda", kao i "Krvava je kinta od Rio Tinta".
Nosili su zastave Novog Sada, Vojvodine i Srbije.
Sociolog Jovo Bakić ocenio je da se oni koji se protive projektu na Jadru "imaju moćnog protivnika".
"U ovom trenutku smo u potčinjenom položaju, ali mi ne smemo reći da ćemo se predati. Dokle god dišemo borićemo se za našu vodu vazduh i zemlju", rekao je profesor Univerziteta u Beogradu.
Pročitajte i ovo: 'Samo je odjednom buknulo': Protesti širom Srbije protiv kopanja litijumaBakić je tokom govora prekidan uzvicima "Rio Tinto, nećeš kopati", "Rio Tinto, marš iz Srbije", i "Pobuna, pobuna".
Aca Udicki, inženjer geologije, je rekao da mi ne možemo dozvoliti toliko crpljenje pijaće vode za potrebe postrojenja za preradu jadarita jer se radi o količinama od hiljadu do dve i po hiljade u sekundi za koje je Rio Tinto dobio dozvolu da koristi.
Nakon obraćanja okupljeni su prošetali do Varadinskog mosta u Novom Sadu
Aleksandra Derušek, ekološka aktivistkinja iz Novog Sada rekla je da se građani okupljaju na ulicama i trgovima jer im je uskraćeno da budu vidljivi u institucijama. Ona je uputila, kako je rekla "odlučno 'Ne' rudarenju litijuma u Srbiji" i ocenila da nijedan ekonomski rast ne može zameniti čist vazduh.
Skup se završio protestnom šetnjom do Varadinskog mosta.
Pokret Bravo ranije je ocenio da se "poklanjanje zemlje može zaustaviti samo solidarnošću sa sugrađanima iz Jadra i cele Srbije".
Miran Pogačar, odbornik u Skupštini Novog Sada iz redova ovog pokreta, nešto ranije u toku dana ocenio je da bi na dnevnom redu sednice gradske skupštine "trebalo da bude Deklaracija o zabrani iskopavanja litijuma i bora".
"To bi trebalo da bude na svakom dnevnom redu u svakoj opštinskoj upravi. Tako nešto se desilo 2016. godine povodom zabrane GMO hrane, situacija je slična i trebalo bi da bude na dnevnom redu", smatra Pogačar.
Kragujevac protiv rudarenja
U centru Kragujevca održan je skup pod nazivom "Poziv na odziv, stop Rio Tintu", javlja reporter Radija Slobodna Evropa (RSE).
Na platou ispred Robne kuće okupljenim građanima se obratila predsednica udruženja Suvoborska greda i Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) Ljiljana Bralović koja je prisutnima pokazala Studiju Srpske akademije nauka i umetnosti u kojoj je, kako je rekla, nedvosmisleno potvrđeno štetno dejstvo kopanja litijuma po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
"Ovde je sve što treba da znamo šta bi nam se, u slučaju dolaska Rio Tinta, moglo dogoditi. Mreža života bi bila prekinuta, jasno je napisano ovde i nisu nam potrebni nikakvi stranci da nam kažu da ništa od ovoga nije tačno i da naši akademici lažu", rekla je Bralović.
Veliki broj ljudi okupio se na centralnom trgu u Kragujevcu
Ekološki aktivista Udruženja Mlavska vojska Ivan Milosavljević Buki iz Petrovca na Mlavi izjavio je da režim u Srbiji "prodaje komad po komad" zemlje.
On je kazao da je kanadska kompanija Dandi, koja na Homoljskim planinama u istočnoj Srbiji planira da otvori rudnik zlata, "već napravila 1.500 bušotina" .
"Zatrovane su nam vode i izvore a lokalne vlasti iz Žagubice daje im pijaću vodu dok je naše stanovništvo žedno. Desetine cisterni svakodnevno sa stotinama kubika snabdevaju kanadsku kompaniju vodom", rekao je Milosavljević.
On je rekao da je na skup u Kragujevcu stigao sa terena gde je zajedno sa trojicom aktivista uklonio četiri pumpe za vodu koje su uzimale vodu iz reka za potrebe kanadske kompanije.
Konferansije skupa, kragujevački glumac Aleksandar Milojević Lija je rekao da Srbija ima mnogo velikih katastrofa koje su domaće i koje se zato "gutaju", ali da ima jedna koja nije "naša" i nije katastrofa već "agresija".
On je naveo da je u Srbiji katastrofalno zdravstvo i školstvo i da su u njoj deponije na svakom koraku.
"Prva linija odbrane smo mi i naša deca", rekao je Milojević i dodao da će se ubuduće sve akcije koordinisati sa ljudima iz Jadra i da je, u slučaju potrebe, mesto okupljanja trg na kojem je održan protest.
Detalj sa protesta u Kragujevcu
Protesti protiv rudarenja litijuma u Srbiji održani su 7. avgusta i u Užicu, Bajinoj Bašti i Obrenovcu.
Zašto građani protestuju?
Nedeljama se u gradovima širom Srbije održavaju protesti protiv iskopavanja litijuma. Do novog talasa protesta dolazi nakon odluke Vlade Srbije 16. jula da nastavi sa projektom izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, pošto ga je prethodno stopirala 2022. godine.
Tome je prethodila odluka Ustavnog sud Srbije koji je 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade Srbije da zaustavi projekat Rio Tinta, vredan 2,4 milijarde dolara.
Vlada Srbije u Beogradu je 19. jula sa Evropskom unijom potpisala "Memorandum o kritičnim sirovinama" koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za električna vozila.
Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja u Srbiji proteklih godina tvrde da bi rudarenje litijuma moglo da ima velike negativne posledice po životnu sredinu.
Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, više puta je saopštio da je projekat ekološki bezbedan.
Pročitajte i ovo: Novi protesti protiv rudarenja litijuma u SrbijiTa britansko-australijska kompanija tvrdi da projekat Jadar može bezbedno da se razvija uz poštovanje domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.
U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto je 2004. pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata.
Prema poslednjim najavama vlasti, predvođenih Srpskom naprednom strankom taj rudnik bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Pokret Kreni-promeni u maju 2022. uputio je Skupštini Srbije narodnu inicijativu koji je potpisalo 38.000 građana da se zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora u Srbiji.
Ta peticija za sada nije uvrštena na dnevni red državnog parlamenta.
Pročitajte i ovo: Zašto pada cena litijuma na svetskom tržištu?