“Ne rudarenju u našoj zemlji” bila je jedna od poruka demonstranata na dva različita kontinenta prvog vikenda decembra.
Proteste za zaštitu životne sredine od Amerike, preko Srbije, Albanije, do Afrike obeležile su blokade puteva, improvizovani kampovi, šumske kućice. Neki od njih su trajali 35 dana.
Demonstranti u Srbiji odlučili su se za blokadu puteva u prestonici i desetinama drugih gradova i 4. decembra, a kako su najavili, ukoliko vlasti ne ispune zahteve, svaka sledeća blokada trajaće sat vremena duže.
Zahtevi su povlačenje izmena dva zakona za koje tvrde da pogoduju interesima stranih kompanija, prvenstveno međunarodnoj rudarskoj kompaniji “Rio Tinto” koja je zainteresovana za eksploataciju rude u zapadnoj Srbiji. Vlasti ove zahteve odbacuju, a kompanija uverava da će poštovati najviše standarde.
Blokada Brankovog mosta na protestu u Beogradu, 4. decembar 2021.
Na 13.000 kilometara udaljenoj plaži u Južnoafričkoj Republici dan kasnije demonstranti su se usprotivili planovima za eksploataciju nafte druge multinacionalne kompanije.
“Apsolutno je užasno što oni uopšte razmišljaju o tome”, rekao je 5. decembra agenciji Reuters Kas Vilson, jedan od demonstranata na protestu na plaži u Južnoafričkoj republici zbog planova kompanije “Royal Dutch Shell”.
Ta kompanija najavila je istraživanje nafte na divljem delu istočne obale ove zemlje za koje ekološki aktivisti smatraju da će ugroziti morski životinjski svet.
Protest na plaži u Južnoafričkoj Republici
Toloza Mzobe, 62-godišinja ribarica iz Južnoafričke Republike, rekla je u decembru reporteru Reutersa da meštani neće moći da ulove ribu ukoliko se planovi “Royal Dutch Shell” ostvare.
„Šta ćemo da jedemo?“, upitala je.
Južnoafrički sud je 3. decembra odbacio zahtev koji su podneli ekolozi da se zaustavi ovo istraživanje nafte odbacivši kao nedokazan argument da bi to nanelo „nepopravljivu štetu“ morskom okruženju.
Zahtev su, između ostalog, podneli predstavnici međunarodne organizacije Greenpeace Afrika i lokalni ribari.
Nakon ove odluke, najmanje hiljadu demonstranata okupilo se 5. decembra na plaži u blizini mesta Port Edvard na jugoistoku zemlje. Demonstracije su održane i na plaži u gradu Cape Town.
Performans na protestu u Južnoafričkoj Republici u mestu Cape Town, 5. decembar 2021.
Spomenuta Divlja obala je retko netaknuto utočište za divlje životinje u zemlji, a predstavlja i turističku atrakciju.
Nekoliko protesta i online peticija organizovani su i ranije protiv istraživanja ove kompanije koja, kako demonstranti tvrde, podrazumevaju korišćenje snažnih podmornih udara s broda kako bi se istražilo zemljište ispod mora.
Meštani strahuju da će ovakvo miniranje sprovedeno na preko 6.000 kvadratnih kilometara ubiti ili uplašiti ribu od koje žive.
Zvaničnici kompanije “Royal Dutch Shell” saoštili su u decembru da imaju odobrenje za planirano istraživanje i da će ono značajno doprineti energetskoj bezbednosti Južnoafričke Republike ako se pronađu resursi.
Međunarodna kampanja i kajak protest za reku u Albaniji
Albanska ministarka životne sredine Mirela Kumbaro objavila je u decembru da su se vlada i tri ekološke organizacije dogovorile o „modelu održivog razvoja“ za reku Vjosu pre nego što bude proglašena nacionalnim parkom. Ipak, pojedine ekološke organizacije tvrde drugačije, da dogovor nije postignut.
Dvadeset ekoloških organizacija pozvalo je ranije albansku vladu da reku Vjosu u toj zemlji proglasi nacionalnim parkom.
Vjosa je poslednja divlja reka u Evropi, što znači da je u velikoj meri netaknuta. Duga je preko 300 kilometara i teče od Grčke preko Albanije u Jadransko more. Delovi reke koji protiču kroz Grčku zovu se Aos, a u Albaniji se zove Vjosa.
Reka Vjosa
Međutim, najavljen je projekat izgradnje 30 hidroelektrana za koje lokalno stanovništvo i nevladine organizacije tvrde da će poplaviti određene delove reke, a druge ostaviti potpuno suvim, te potpuno promeniti ovo područje.
Međunarodna kampanja za zaštitu ove reke traje već pet godina, a u kampanju se, između ostalih, uključio i holivudski glumac Leonardo Di Kaprio. On je u martu na društvenoj mreži Instagram pozvao na potpisivanje peticije za zaštitu reke.
„Reke i potoci koji su pritoke Vjose dom su za više od 1.100 vrsta divljih životinja, od kojih su mnoge ugrožene“, napisao je Di Kaprio.
Kampanja na društvenim mrežama vodi se pod sloganom i haštagom #vjosanationalparknow („Vjosa nacionalni park sada“).
Slogan "Vjosa nacionalni park sada" na trgu u Tirani
Jedan od neobičnih protesta organizovali su kajakaši 2016. godine. Protest je trajao 35 dana, a počeo u Sloveniji. Završen je na reci Vjosa u Albaniji, a organizovan je zbog planova za izgradnju hidroelekrana na rekama u šest balkanskih zemalja.
Kampanju za zaštitu ove reke podržale su i međunarodne organizacije kao što su Rivervatch, Vestland International Europe, International Rivers. Oko 776 albanskih i međunarodnih naučnika je 2020. potpisalo peticiju tražeći od vlasti da zaustave izgradnju na njoj.
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je u aprilu, kako su mediji preneli, da se na reci Vjosi neće graditi hidroelektrane rekavši da je ona proglašena zaštićenim područjem.
Međutim, ekološki aktivisti tvrde da je reka, prema sadašnjim propisima, samo minimalno zaštićena i da je potrebno proglasiti to područje nacionalnim parkom kako bi se osiguralo da se na njoj neće graditi. Naime, albanski zakon koji se odnosi na zaštićena područja pravi razliku između „zaštićenih predela” i „nacionalnih parkova”.
Hidroelektrane se i dalje mogu graditi u zaštićenom predelu, ali ne i u nacionalnom parku.
Otpor iz kućica na drveću u Nemačkoj
Više aktivista za zaštitu životne sredine vezalo se lancima za debla drveća ili se zatvorilo u kućice na drveću u znak protesta protiv planova za proširenje jednog od najvećih evropskih rudnika, glasio je izveštaj nemačkog medija Dojče vele 2018. godine iz šume Hambah u zapadnoj Nemačkoj.
Hiljade demonstranata protestovalo je te godine kako bi zaštitilo više hiljada godina staru šumu od seče. Demonstranti su počeli da okupiraju ovo područje 2012, a neki su se nastanili u kućama na drvetu. Policija je 2018. u akciji uklonila oko 86 kućica na drveću.
Privođenje jednog od demonstranata u Nemačkoj, Kerpen, septembar 2018. godine
Nemački energetski gigant RWE koji upravlja rudnikom lignita kupio je zemlju na kojoj se nalazi Hambah šuma 1970-ih, ali od kompanije se tražilo da čuva šumu što je duže moguće. Ipak, krčenje drveća je dozvoljeno kada se smatra da je to neophodno za rudarske operacije.
Kompanija je 2018. tvrdila da je uklanjanje šume neophodno da bi se zadovoljile energetske potrebe Nemačke.
Kućica na drvetu u šumi Hambah, 2018. godine
Prema izveštaju Dojče vele iz septembra, trenutno nema daljih planova za krčenje šume.
Švedska aktivistkinja za zaštitu životne sredine Greta Tunberg posetila je 2019. rudnik Hambah u znak protesta zbog ugrožavanja šume.
Nemački sud je 2021. presudio da su vlasti postupile protivzakonito uklanjanjem kućica na drveću aktivista iz šume Hambah. Presuda je usledila nakon što je jedan bivši „stanovnik drveća“ uložio žalbu. Ipak, ova presuda nije pravosnažna, a sve strane imaju pravo žalbe.
U šatorima i na konjima protiv naftnog projekta u SAD-u
Lokalno indijansko pleme Standing Rock Sioux i ekološki aktivisti postavili su 2016. kampove kako bi pokušali da blokiraju naftni projekat u državi Severna Dakota u SAD-u.
Naime, velika teksaška kompanija „Energy Transfer Partners“ počela je da gradi oko 3,7 milijardi dolara vredan naftovod DAPL (Dakota Access Pipeline) koji bi transportovao sirovu naftu do mesta u blizini Čikaga.
Protivnici DAPL-a tvrdili su da projekat ugrožava zemlju i sveta mesta domorodaca i da bi mogao da zagadi njihovo snabdevanje vodom iz reke Misuri, koja je najduža reka u Severnoj Americi.
Na prvom protestnom skupu, predstavnici indijanskih lokalnih plemena jahali su na konju.
Demonstrant na konju u Severnoj Dakoti u SAD-u, septembar 2016. godine
Lokalna vlast je tada reagovala slanjem visoko militarizovanih pripadnika policije koji su koristili i suzavac kako bi sprečili demonstrante da blokiraju izgradnju.
Kompanija je tada povodom protesta saopštila, kako je preneo britanski Guardian, da bi privremena zabrana gradnje naftovoda imala „razorne kratkoročne i dugoročne posledice“. Kompanija je takođe ranije ukazala na „pretnje i napade“ počinjene nad njenim zaposlenima.
Kompanija je povodom tvrdnji da projekat ugrožava životnu sredinu saopštila da su cevovodi najbezbedniji i najefikasniji metod transporta nafte.
Pred Vrhovnim sudom Severne Dakote i dalje se vodi pravna bitka oko pristupa hiljadama dokumenata u vezi sa projektom DAPL-a i kompanijom koja je nadgledala bezbednost tokom izgradnje.
Dokumenta se odnose na to da li je kompanija nelegalno poslovala bez dozvole u Severnoj Dakoti dok je gasovod bio u izgradnji 2016. i 2017. godine.
Protest u Severnoj Dakoti, septembar 2016. godine
Meštani i dalje vode pravnu bitku protiv naftovoda koji je 2017. pušten u rad tvrdeći da ugrožava reku Misuri. Administracija predsednika SAD Džo Bajdena radi na analizi uticaja projekta na životnu sredinu.
Protesti u Srbiji: Zbog vazduha, buke i zakona
Na protestu 2019. u Boru, na istoku Srbije, jedan od demonstanata se pojavio sa gas maskom.
Demonstrant sa gas maskom, Bor, 15. novembar 2019. godine
Od dolaska kineske kompanije Ziđin i preuzimanja rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor krajem 2018. godine i povećanja proizvodnje, građani se žale na povećanje zagađenja vazduha. Kompanija Ziđin, inače, učestvuje u istraživanju i eksploataciji rude bakra, zlata i drugih minerala u tom mestu.
Učesnici protesta su tada naveli da merne stanice u tom mestu beleže zagađenje više desetina puta veće od dozvoljenog, posebno koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu.
Gradonačenik Bora Aleksandar Milikić najavio je 2020. da će, ako se zagađenje nastavi, podneti krivičnu prijavu protiv Ziđina. Predstavnici Ziđina su tvrdili da je problem zagađenja nasleđen iz ranijeg perioda, kao i da će „održavati tesnu saradnju sa akcionarima, Vladom Srbije i lokalnom zajednicom“.
Sud je do sada Ziđinu izrekao više novčanih kazni zbog zagađenja.
Više protesta zbog zagađenja vazduha organizovano je 2020. i 2021. u prestonici Srbije Beogradu. Povod za proteste bio je, između ostalog, podatak aplikacije za merenje kvaliteta vazduha "AirVisual" koji je više puta svrstao Beograd među deset najzagađenijih gradova sveta.
Protest zbog zagađenja vazduha u Beogradu, 28. novembar 2021. godine
Iz Ministarstva zaštite životne sredine su u aprilu, kao odgovor na jedan od ekoloških protesta, najavili "do sada najveća ulaganja u ovu oblast, što će u značajnoj meri promeniti ekološku sliku Srbije".
Zbog buke, mirisa i potencijalno otrovnih gasova organizovan je još 2015. godine protest u Srbobranu, na severu Srbije.
Građani Srbobrana bili su nezadovoljni zbog početka radova bušenja Naftne industrije Srbije (NIS) za koje tvrde da su se odvijale na svega deset metara od prvih kuća u toj opštini.
NIS, u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, tada je saopštila da poštuje sve bezbednosne procedure i maksimalno se trudi da u toku izvođenja radova ne remeti svakodnevni život i rad meštana.
O problemima sa ovom kompanijom govorili su 2020. i pojedini meštani sela Šupljak, u na severu Vojvodine, navodeći da ih radnici NIS-a obilaze tražeći u zakup zemljište zbog budućih probnih bušenja nafte na tom području.
Jedan od problema u vezi sa projektom je taj što se Šupljak (mađ. Ludaš) nalazi 10 kilometara od Subotice, na zapadnoj obali Ludaškog jezera koje je deo posebnog ptičjeg rezervata, zaštićeno kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju.
Iz kompanije NIS su tada naveli da su u očuvanje zaštićenog područja uložena značajna sredstva.
Kompanija NIS u blizini Palića na severu Srbije, 2020. godine
Poslednjih nedelja ekološki protesti u Srbiji radikalizovali su se odlukom organizatora da se blokiraju neke od najvažnijih saobraćajnica u zemlji.
Protesti su usmereni na donošenje izmena Zakona o referendumu i Zakona o eksproprijaciji koji, prema mišljenju demonstranata, olakšavaju investitorima u Srbiji da oduzimaju privatno zemljište u kratkom roku.
Na protestima se vrši pritisak na vlast da spreči međunarodnu rudarsku kompaniju „Rio Tinto“ da gradi rudnik i eksploatiše rudu jadarit u zapadnoj Srbiji.
Iz kompanije „Rio Tinto“ uveravaju da će rudnik graditi u skladu sa standardima, negirajući kritike.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, ipak, priznao 4. decembra određene nedostatke Zakona o eksproprijaciji i najavio je nove izmene.