Protest novinara na Kosovu: Novi zakon bi ugrozio naš rad

Ilustracija

Novinari na Kosovu protestovali su u ponedeljak protiv usvajanja dva nova člana u Krivičnom zakonu, ocenjujući da oni ozbiljno ugrožavaju rad novinara u budućnosti. Na osnovu tih članova, autor informacije je krivično odgovoran kada je krivično delo izvršeno prilikom objavljivanja informacija u medijima, međutim, u zakonu se ne definiše šta spada pod krivično delo.

Takođe, izmenom zakona se predviđa i otkrivanje izvora kako bi se sprečio napad koji predstavlja neposrednu pretnju po fizički integritet bilo kog lica. Zvaničnici međutim ističu da izmene nisu usmerene protiv rada novinara i medija, već protiv kleveta.

Novinari pisanih i elektronskih medija su pola sata ispred Skupštine Kosova protestovali, najpre ćuteći a potom zviždući, prenoseći poruku vlastima da neće ćutati, već da će nastaviti sa istraživačkim novinarstvom.

Predsednik Asocijacije profesionalnih novinara na Kosovu, Arben Ahmeti, izjavio je da mu je tokom razgovora sa zvaničnicima Vlade i Skupštine bilo obećano da neće proći verzija sa članovima koji ometaju slobodu izražavanja. Ali, njihovim usvajanjem, on kaže da se mediji i novinari osećaju prevarenim.

“Uzaludno im je to što nam svaki dan prete i zastrašuju nas novim kodovima ili članovima koji nas mogu oterati i u zatvor. Dobri novinari u ovoj zemlji, ljudi koji svoj život posvecjuju slobodnom izražavanju i štampi, neće ćutati. Do danas sam govorio da su nas prevarili, a danas direktno kažem da su nas slagali”, kazao je Ahmeti.

U međuvremenu, publicista Halil Matoshi ističe da je istraživačko novinarstvo na Kosovu ionako krhko, ali da su usvajanjem ova dva člana, vlasti odredile granicu dokle se može ići sa pisanjem i kada se novinar treba zaustaviti, zato što se može kazniti.

“Sa ova dva člana, Krivičan zakon koji je u suprotnosti sa demokratijom, slobodom govora i štampe, medija, takođe je i protiv svakog građanina Kosova koji ima nešto da kaže, a ovim mu se praktično zatvaraju usta”, kazao je Matoshi.

Krasniqi: Kleveta se mora kažnjavati

Novinarka Jeta Xhara iz BIRN-a, uglavnom se bavi istraživačkim novinarstvom u okviru emisija, novine i portala. Ona ističe da izmenom Krivičnog zakona, vlast pokušava da zapreti novinarima zatvorom, a kako bi ometali rad istraživačkih tema.

“Ti članovi omogućavaju jednom političaru kome se ne sviđaju izveštaji da zatraži da nas stave u zatvor zato što se u njima ne definiše tačno šta je krivično delo. Taj političar sutra nam može reći da smo počinili krivično delo i tako nas može strpati u zatvor, samo zato što se bavimo istraživackim novinarstvom, odnosno ako se bavimo pitanjima kako se troše javni fondovi i korupcija”, kaže Xhara.

Jakup Krasniqi


Sa ovim stavom se međutim nije složio presednik Skupštine Jakup Krasniqi. On je izjavio da je današnje novinarstvo prepuno i kleveta, te da je poenta novog Krivičnog zakona uglavnom u kažnjavanju kleveta, a ne medija i novinara.

“Novi Krivični zakonik nije usmeren protiv novinara, novina, glavnih i odgovornih urednika. Realno, u našem društvu je prisutan taj fenomen i za klevete se mora kažnjavati, a u našem novinarstvu ih je puno”, kazao je Krasniqi.

Na osnovu izmenjenog Krivičnog zakona, član 37 ističe da je autor informacije krivično odgovoran kada je krivično delo izvršeno putem objavljivanja informacija u medijima. Ali kosovski novinari ističu da novi članovi ne definišu šta je krivično delo koje mediji mogu da počine, te ono ostaje na sudijama, tužiocima da interpretiraju zakon prema njihovoj volji.

Član 38 o zaštiti izvora, predviđa otkrivanje izvora kako bi se sprečio napad koji predstavlja neposrednu pretnju po nečiji život. Novinari su se složili s tim, ali ne i sa drugim delom člana koji predviđa otkrivanje izvora kako bi se sprečio napad koji predstavlja neposrednu pretnju po fizički integritet bilo kog lica.

Novinari kažu da je rizik “fizičkog integriteta”, širok, nedefinisan pojam, i kao takav se može zloupotrebiti.

Novinari su u ponedeljak zatražili od predsednice Atifete Jahjaga da zakon vrati nazad na razmatranje i da ga ne potpiše, kako ne bi stupio na snagu ni posle usvajanja u Skupštini.