Skandiranjem 'Vučiću odlazi', 'Gotov je' i 'Ostavka' i porukom da će predstojeći izbori 2020. godine biti bojkotovani završen je građanski protest u Beogradu, održan na sedmu godišnjicu dolaska na vlast Srpske napredne stranke.
Aktivisti iz organizacije protesta su na ulazu u Predsedništvo Srbije, gde je radno mesto šefa države i lidera SNS-a Aleksandra Vučića, iz džakova prosuli glasačke listiće na kojima je ispisano osam puta za redom jedino isto ime kandidata - Aleksandar Vučić - i samo jedne liste 'Aleksandar Vučić – Budućnost Srbije', čime su, kako su rekli, simbolično poručili da sadašnji izborni uslovi nisu demokratski i da na njima građani i opozicija neće glasati ukoliko vlast ne omogući fer uslove. Njih je od stepenica Predsedništva ka ogradi pred zgradom te institucije vratila policija, a performans je završen bez incidenata.
Prethodno su aktivisti iz protesta zapalili crvene baklje pred zgradom Predsedništva i preko pokretnog ozvučenja poručili da će se protestne šetnje nastaviti sve dok građani ne povrate, kako su saopštili, oteta prava, slobodu i državu.
Nastavljamo borbu protiv diktature, fašizma i nasilja, poručili su organizatori 34. građanskih protesta u Beogradu koji su počeli izložbom 'Sedam godina propadanja - Muzej naprednjačkog realizma'.
Radovi na izložbi podsećaju na sve nerasvetljene afere aktuelne vlasti u Srbiji, koja je počela tačno pre sedam godina.
Naime, na današnji dan (27. jul) 2012. godine, lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izabran je za predsednika Vlade Srbije.
Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke (SNS), partije nastale 2008. godine rascepom među radikalima Vojislava Šešelja, tada je izabran za prvog potpredsednika u Dačićevom kabinetu.
Dve godine kasnije raspisani su vanredni izbori, posle kojih je Dačić sa mesta premijera prešao na poziciju šefa srpske diplomatije. Na toj funkciji je ostao do danas.
Vučić je 2014. godine u Skupštini Srbije izglasan za premijera, što je bio do 2017. godine, kada je na redovnim izborima izabran za predsednika države, funkcija na kojoj se i danas nalazi.
"Prvi uslov - fer izbori"
"Banda koja je na vlasti okupirala je Srbiju. I oni moraju da odu!", rekao je na večerašnjem opozcionom protestu student Uroš Eleković, koji je prekršajno gonjen zbog učešća u protestu 'Protiv diktature' 2017. godine (demonstracije održavane u Beogradu nakon Vučićeve pobede na predsedničkim izborima).
Eleković je izjavio i da je prvi preduslov za to organizacija fer izbora, za koji se građani moraju izboriti.
"Idemo u bojkot. Ko se bude pojavio na izborima, znajte da je Vučićev", rekao je novinar Srđan Škoro.
Na zidovima Terazijskog tunela, u centru glavnog grada Srbije, građani u protestu izlepili su nalepnice, podsećanja na nerasvetljene afere sadašnje vlasti. Akciju su nazvali 'Tunel laži'.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest na sedmu godišnjicu od dolaska SNS-a na vlast
Uoči ove akcije pripadnici Komunalne milicije bili su u tunelu, fotografisali protest i tunel i udaljili se. Nisu odgovorili na pitanja novinara zbog čega su tu.
Protest je nastavljen pred zgradom Predsedništva Srbije.
"Branimo pravo na protest"
"Danas obeležavamo sedam godina od kada je preminula demokratija u Srbiji. 27. jula 2019. navršava se tačno sedam godina od kada su na vlasti Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik Srbije, i njegova Srpska napredna stranka. Živimo u sedam godina urušavanja institucija, nasilja nad istinom, slobodom govora, nad svakodnevnim životom građana Srbije", saopštili su organizatori građanskog protesta '1 od 5 miliona'.
Organizatori protesta poručili su da građani imaju pravo da se bune protiv svih koji im ugrožavaju slobodu.
"Svaki pojedinac može kritički misleći da uzurpatoru stane na put. Radnik koji se sa posla vraća gradskim prevozom i preživljava sa 20 hiljada dinara u džepu, student, roditelj, profesor, svi oni su ti koji svojim podignutim glasom mogu da menjaju društvo", naveli su iz '1 od 5 miliona'.
Uoči predstojećih redovnih izbora 2020. godine u Srbiji u fokusu dela javnosti je pitanje da li će na tim izborima učestovati opozicija, čiji deo od februara 2019. bojkotuje rad Skupštine Srbije.
"Na dan izbora se samo vrši egzekucija. Tada se odvija samo deo krađe izbora - kroz pritiske na birače, primoravanje da fotografišu glasačke listiće, pretnje da će ostati bez posla, kroz batinaše koji u džipovima kruže mestima gde se izbori održavaju, kroz ubacivanje listića i falsifikovanje zapisnika", naveo je Dragan Đilas, predsedavajući opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), najavljujući bojkot izbora ukoliko se temeljno ne izmene izborni uslovi.
Đilas je naveo i da je javni servis Radio-televizija Srbije (RTS) "zatvoren za opoziciju" i da zbog toga više od polovine stanovnika nikada nije moglo da čuje o tome šta se u Srbiji zaista dešava.
"Taj deo Srbije ne zna da je fabrika 'Galenika', koju je Vučić prodao, otpustila 500 ljudi, da Elektroprivreda Srbije ima gubitke, da se državnim parama kupuju privatne televizije. Kratko rečeno, izbori se u Srbiji kradu svaki dan već sedam godina", saopštio je Dragan Đilas, lider SzS.
"Budućnost Srbije" odgovor na proteste?
Građanski protesti u Srbiji počeli su u novembru 2018. godine pod naslovom 'Stop krvavim košuljama' zbog toga što je grupa ljudi, koju nadležni još nisu procesuirali, u Kruševcu prebila opozicionog političara Borka Stefanovića.
Naziv im je promenjen u '1 od 5 miliona' posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića "Nek’ vas se skupi i pet miliona, nijedan zahtev neću da ispunim".
Jedan od glavnih zahteva protesta je objektivno izveštavanje RTS-a. Osim smene direktora i urednika informativnog programa RTS-a, Dragana Bujoševića i Nenada Lj. Stefanovića, građani u protestima zahtevaju i slobodne izbore, uz fer politički program na javnom servisu, bez pritisaka na glasače, paralelnih biračkih spiskova koje, kako tvrde, vodi vladajuća SNS i prisustva automobila bez registracionih tablica pomoću kojih je širen strah među glasačima, kao na izborima u Lučanima, a pre toga u Boru i drugim gradovima Srbije.
Detalj sa protesta
Generalna poruka sa protesta je zahtev za odlazak aktuelne vladajuće garniture u Srbiji zbog porasta nasilja nad neistomišljenicima.
Takođe, uspostavljanje pravne države jedan je od osnovnih zahteva protesta '1 od pet miliona', odnosno oslobađanje pravosuđa i državnih institucija od direktnog uticaja izvršne vlasti koju predvodi SNS.
Pored toga, kao jedan od zahteva pojedini predstavnici protesta više puta su isticali hitnu ostavku predsednika države Aleksandra Vučića. Najpre, kako su objasnili zbog njegovog protivustavnog delovanja sa te funkcije po raznim osnovama, prvenstveno zbog glavne uloge u pregovorima o statusu Kosova, umesto da o tom pitanju odlučuju Skupština Srbije i Vlada.
Sa protesta je više puta zatraženo od države da otkrije i kazni nalogodavce i izvršioce ubistva političara sa Kosova Olivera Ivanovića, iz januara 2018. godine.
Kao svojevrstan odgovor na građanske proteste, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u 2019. pokrenuo je kampanju 'Budućnost Srbije', koju opozicioni lideri vide kao predizbornu, u kojoj je obilazio mesta širom zemlje i na mitinzima se obraćao svojim pristalicama.