Roditelji dece i drugi građani okupili su se ispred škole "Vladislav Ribnikar" 29. novembra u 8.40, u vreme kada je počela pucnjava 3. maja.
Sveće i cveće za ubijene đake i radnika obezbeđenja, kod škole Osnovne škole "Vladislav Ribnikar".
Ninela Radičević (u sredini), majka ubijene devojčice, izjavila je da zgrada u kojoj je ubijeno deset osoba ne može više da bude škola, jer je mesto zločina.
"Ne razumem potrebu da gurnemo sve pod tepih i da se pravimo da 3. maja nije ni bilo, i da tako nastavimo kao da se ništa nije desilo. Čini mi se da se ide ka tome i to je ono što nas najviše boli", rekla je ona.
Branko Anđelković (levo), otac ubijene devojčice, istakao je da je nakon masovnog ubistva 3. maja trebalo u potpunosti zatvoriti školu "Vladislav Ribnikar", te da bi na tom mestu morao biti oformljen Memorijalni centar.
"Memorijalni centar se ne pravi za pet minuta, za to su potrebne godine. On nije potreban meni, ali je potreban vama, deci, unucima, društvu", rekao je Anđelković.
Nakon okupljanja ispred škole, krenuli su do Vlade Srbije.
Po dolasku do zgrade Vlade, okupljeni su na zgradu zalepili ceduljice sa natpisom "3. maj i dalje traje".
Trećeg maja 13-godišnji napadač je iz očevog pištolja pucao na svoje vršnjake i zaposlene u školi. Ubio je osmoro učenika i radnika obezbeđenja, a ranio šest đaka i nastavnicu.
Dvanaest dana kasnije, od posledica ranjavanja preminula je devojčica, deseta žrtva oružanog napada.
U Beogradu je u sredu održan protest roditelja dece koja su ubijena u masovnoj pucnjavi 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Oni su se okupili jer još ništa nije urađeno povodom inicijative dela roditelja da škola postane Memorijalni centar.