Skoro dve trećine osnovnih i srednjih škola u Srbiji je u štrajku. Ovo je jedan od najvećih protesta zaposlenih u školstvu poslednjih godina, ali je država već u startu nagovestila da neće ispuniti zahtev sindikata koji glasi – 200 miliona evra više za prosvetu.
Učitelji i nastavnici u Srbiji pod vođstvom tri nezavisna sindikata odlučili su da podignu glas zbog malih plata i loših uslova rada. Zatražili su, kako za naš program kaže Tihomir Živanović, predsednik granskog Sindikata Nezavisnost, da se prosveti u budžet uplati još 20 milijardi dinara, što je oko 190 miliona evra, pa su odmah i stupili u štrajk jer je država zahtev glatko odbila.
„Energije za štrajk i besa zaposlenih u prosveti nikada nije bilo više nego sada. Zato molimo vladu da se jednom za svagda urazumi i preduzme nešto. Jer ćemo biti u štrajku dok nam ne ispune zahteve. U suprotnom će pasti vlada ili će potpuno nestati obrazovanje u Srbiji“, poručuje Živanović.
Nakon jasnog odgovora Vlade Srbije „da razume položaj zaposlenih u prosveti, ali da su zahtevi sindikata nerealni i da država nema toliko novca“, da misle ozbiljno sindikati su pokazali brojem osnovnih i srednjih škola koje su ušle u štrajk. Od ukupno 1.815, koliko ih ima u celoj državi, prema podacima Sindikata Nezavisnost, u štrajk je odmah stupilo 1.165. Više od polovine ne radi, dok je u ostalima delimična obustava rada gde su časovi kraći za 15 minuta.
U Beogradu časovi uglavnom traju po pola sata, a tako je i u Osnovnoj školi „Starina Novak“, u opštini Palilula, koju smo obišli prvog dana štrajka.
Dok u Ministarstvu prosvete tvrde da je broj škola u kojima je obustavljen rad daleko manji nego što kažu lideri protesta, od sindikata su u prvim satima štrajka stigle i teške optužbe na račun vlasti.
Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da vlast vrši pritisak na štrajkače preteći im otkazima, kao i da je policija dolazila u škole i ispitivala sindikalne vođe u Vranju, Negotinu, Zrenjaninu i Beogradu.
„Dođu policajci i pitaju nas da li smo u štrajku i da li deca idu u školu. Pitam se da li je to posao policije?! U Mašinsko-tehničku školu u Kruševcu u kojoj ja radim dolazili su ljudi u policijskim uniformama sa službenim značkama i raspitivali se o obustavi rada. U Vranju je našem sindikalnom lideru policija uručila poziv na informativni razgovor, sa sve pečatom i potpisom vranjanske policije, u kojem još piše da sa sobom obavezno ponese i pasoš. Valjda sumnjaju da će negde da pobegne. To se nije dešavalo ni u devedesetim godinama“, kaže Erdelji.
Primanja ispod svakog kriterijuma
Razloge za ovakva dešavanja vođa štrajka Tihomir Živanović vidi u tome što su ministri policije i prosvete iz iste stranke, Socijalističke partije Srbije, koje je na vlasti bila i za vreme Slobodana Miloševića.
„Izgleda da smo mi još policijska država. I ministar policije Ivica Dačić i ministar obrazovanja Žarko Obradović su iz iste „kuhinje“. Oni su produžena ruka bivšeg režima. I danas pokušavaju da primenjuju iste metode kao nekada, a da i dalje ostanu na vlasti“, ocenjuje Živanović.
Iz vlasti nema reakcija na optužbe sindikata, a niko od nadležnih u Ministarstvu prosvete nije za RSE želeo da govori o štrajku.
Ukoliko prođu njihovi zahtevi, plan sindikata je da se oko 100 miliona evra da za investicije u prosveti, a da se ostalih devedeset iskoristi za povećanje plata do kraja godine za 24,5 odsto.
Učitelji Ljiljana Milošević i Vasilije Savić, koji imaju po trideset i trinaest godina staža, kažu za RSE da zaposleni u prosveti teško žive.
„Imala sam potrebu đacima da objasnim šta je to štrajk i zbog čega štrajkujemo. Rekla sam im da smo mi pre tri godine imali platu u vrednosti od 600 evra, a da sada imamo platu koja nije ni 400 evra. Troškovi života su porasli, a mi smo negde ostali i sada smo siromašni.“
„Odlučili smo se na štrajk zbog nedostatka novca, zbog malih ličnih dohodaka koji su ispod svakog kriterijuma. Ako imate porodicu, i vi i supruga radite u prosveti, imate samo onoliko novca koliko vam je potrebno za elemantarne potrebe ishrane. A često smo u situaciji da nemamo dovoljno ni za to.“
U Srbiji ne postoje precizni podaci o tome koliko ljudi radi u obrazovanju jer se cifre razlikuju u zavisnosti od izvora. Sindikati koji su u štrajku tvrde da je u osnovnim i srednjim školama, koje pohađa oko 900.000 đaka, zaposleno oko 100.000 ljudi.
Učitelji i nastavnici u Srbiji pod vođstvom tri nezavisna sindikata odlučili su da podignu glas zbog malih plata i loših uslova rada. Zatražili su, kako za naš program kaže Tihomir Živanović, predsednik granskog Sindikata Nezavisnost, da se prosveti u budžet uplati još 20 milijardi dinara, što je oko 190 miliona evra, pa su odmah i stupili u štrajk jer je država zahtev glatko odbila.
Vođa štrajka: Energije za štrajk i besa zaposlenih u prosveti nikada nije bilo više nego sada. Zato molimo vladu da se jednom za svagda urazumi i preduzme nešto.
„Energije za štrajk i besa zaposlenih u prosveti nikada nije bilo više nego sada. Zato molimo vladu da se jednom za svagda urazumi i preduzme nešto. Jer ćemo biti u štrajku dok nam ne ispune zahteve. U suprotnom će pasti vlada ili će potpuno nestati obrazovanje u Srbiji“, poručuje Živanović.
Nakon jasnog odgovora Vlade Srbije „da razume položaj zaposlenih u prosveti, ali da su zahtevi sindikata nerealni i da država nema toliko novca“, da misle ozbiljno sindikati su pokazali brojem osnovnih i srednjih škola koje su ušle u štrajk. Od ukupno 1.815, koliko ih ima u celoj državi, prema podacima Sindikata Nezavisnost, u štrajk je odmah stupilo 1.165. Više od polovine ne radi, dok je u ostalima delimična obustava rada gde su časovi kraći za 15 minuta.
U Beogradu časovi uglavnom traju po pola sata, a tako je i u Osnovnoj školi „Starina Novak“, u opštini Palilula, koju smo obišli prvog dana štrajka.
Dok u Ministarstvu prosvete tvrde da je broj škola u kojima je obustavljen rad daleko manji nego što kažu lideri protesta, od sindikata su u prvim satima štrajka stigle i teške optužbe na račun vlasti.
Leonardo Erdelji, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da vlast vrši pritisak na štrajkače preteći im otkazima, kao i da je policija dolazila u škole i ispitivala sindikalne vođe u Vranju, Negotinu, Zrenjaninu i Beogradu.
„Dođu policajci i pitaju nas da li smo u štrajku i da li deca idu u školu. Pitam se da li je to posao policije?! U Mašinsko-tehničku školu u Kruševcu u kojoj ja radim dolazili su ljudi u policijskim uniformama sa službenim značkama i raspitivali se o obustavi rada. U Vranju je našem sindikalnom lideru policija uručila poziv na informativni razgovor, sa sve pečatom i potpisom vranjanske policije, u kojem još piše da sa sobom obavezno ponese i pasoš. Valjda sumnjaju da će negde da pobegne. To se nije dešavalo ni u devedesetim godinama“, kaže Erdelji.
Primanja ispod svakog kriterijuma
Razloge za ovakva dešavanja vođa štrajka Tihomir Živanović vidi u tome što su ministri policije i prosvete iz iste stranke, Socijalističke partije Srbije, koje je na vlasti bila i za vreme Slobodana Miloševića.
„Izgleda da smo mi još policijska država. I ministar policije Ivica Dačić i ministar obrazovanja Žarko Obradović su iz iste „kuhinje“. Oni su produžena ruka bivšeg režima. I danas pokušavaju da primenjuju iste metode kao nekada, a da i dalje ostanu na vlasti“, ocenjuje Živanović.
Iz vlasti nema reakcija na optužbe sindikata, a niko od nadležnih u Ministarstvu prosvete nije za RSE želeo da govori o štrajku.
Ukoliko prođu njihovi zahtevi, plan sindikata je da se oko 100 miliona evra da za investicije u prosveti, a da se ostalih devedeset iskoristi za povećanje plata do kraja godine za 24,5 odsto.
Učitelji Ljiljana Milošević i Vasilije Savić, koji imaju po trideset i trinaest godina staža, kažu za RSE da zaposleni u prosveti teško žive.
„Imala sam potrebu đacima da objasnim šta je to štrajk i zbog čega štrajkujemo. Rekla sam im da smo mi pre tri godine imali platu u vrednosti od 600 evra, a da sada imamo platu koja nije ni 400 evra. Troškovi života su porasli, a mi smo negde ostali i sada smo siromašni.“
„Odlučili smo se na štrajk zbog nedostatka novca, zbog malih ličnih dohodaka koji su ispod svakog kriterijuma. Ako imate porodicu, i vi i supruga radite u prosveti, imate samo onoliko novca koliko vam je potrebno za elemantarne potrebe ishrane. A često smo u situaciji da nemamo dovoljno ni za to.“
U Srbiji ne postoje precizni podaci o tome koliko ljudi radi u obrazovanju jer se cifre razlikuju u zavisnosti od izvora. Sindikati koji su u štrajku tvrde da je u osnovnim i srednjim školama, koje pohađa oko 900.000 đaka, zaposleno oko 100.000 ljudi.