Nakon što je kompanija Telenor - jedan od tri telekomunikaciona operatera u Srbiji - saopštila da razmatra ponudu za prodaju svog poslovanja na ovom području, stručnjaci se slažu u oceni da promena vlasničke strukture neće doneti bitnije promene za krajnje korisnike u Srbiji.
Ipak, ima mišljenja da izlazak ove norveške kompanije sa ovdašnjeg tržišta pobija stavove vodećih funkcionera u Srbiji da domaći Telekom bez privatizacije ne može da opstane u trenutnoj tržišnoj utakmici sa norveškim Telenorom i austrijskim VIP-om.
"To što je Norveška odlučila da proda Telenor - jer ona je većinski vlasnik u toj kompaniji - ne znači ništa posebno, osim možda činjenice da su oni nezadovoljni profitom koji ta akvizicija ostvaruje na ovom delu Balkana i da verovatno u vidu imaju posao koji je mnogo profitabilniji i sigurniji", kaže za Radio Slobodna Evropa profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Podsetimo, kompanija Telenor Grupa je krajem prošle sedmice saopštila da je dobila ponude za preuzimanje njenog portfolija poslovanja u Centralnoj i Istočnoj Evropi - što se odnosi na poslovanje u Mađarskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji.
"Telenor se uključio u proces evaluacije dobijene ponude. Razmatranje dostavljenih ponuda trebalo bi da bude završeno do kraja marta, ali to neće uticati na naše poslovanje, klijente i zaposlene", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Telenor Grupe.
Norveška kompanija dodaje da u regionu Centralne i Istočne Evrope ima snažnu tržišnu poziciju i solidne finansijske rezultate, te da je na tom području prošle godine imala udeo od 9,0 posto u ukupnim prihodima Telenor Grupe.
Uprkos ovim pokazateljima, odluka Telenora o razmatranju prodaje poslovanja nije iznenađujuća za Milana Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja.
"Većina velikih kompanija ne prodaje samo proizvode i usluge, nego razmišlja i kada je zgodno prodati neki kapital u nekom preduzeću, a kada je zgodno nešto drugo kupiti. Oni očito imaju na umu da će uložiti u nešto što im je privlačnije od ovoga", objašnjava Kovačević.
Glavni udeo od 54 odsto u Telenor Grupi ima norveška vlada, dok ostatak dele privatne kompanije. Na trište u Srbiji ova kompanija dolazi 2006. godine, nakon što je za 1,5 milijardi evra kupila firmu Mobi 063, koja se prethodno zvala Mobtel i bila u vlasništvu biznismena Bogoljuba Karića.
Kariću je Vlada Srbije pre 12 godina oduzela licencu, pod obrazloženjem da je poslovao sa Ekremom Lukom, kosovskim kontroverznim biznismenom, koga je zvanični Beograd optužio da je tokom devedesetih pomagao Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK).
Danas Telenor u Srbiji ima više od tri miliona korisnika. Profesor Ljubodrag Savić smatra da kranji korisnici neće osetiti promenu vlasnika.
"Kada dođe do te vrste preuzimanja, uvek je dobro da to preduzeće kupi neko ko je iz branše, jer je to garancija da će on nastaviti da istom delatnošću i da će je još više unapređivati, da bi obezbedio još veći profit", kaže Savić.
Kariću je Vlada Srbije pre 12 godina oduzela licencu, pod obrazloženjem da je poslovao sa Ekremom Lukom
Ova promena, pak, može biti putokaz kako treba voditi Telekom koji je većinski u vlasništvu Srbije, dodaje Ljubodrag Savić. Podsetimo, Vlada Srbije je decembra 2015. godine, u vreme dok ju je vodio sadašnji predsednik zemlje Aleksandar Vučić, odlučila da ne privatizuje Telekom. Nekoliko meseci kasnije Vučić je izjavio da nije siguran da li je to bila dobra odluka.
Ova kompanija je, prema rečima Ljubodraga Savića, pokazala da može da se na tržištu izbori sa stranim gigantima, ali je neophodno da se u poslovanju Telekoma načine neke promene. Uzor za to može biti norveški Telenor, smatra Savić:
"A to je da država Srbija zadrži Telekom u većinskom vlasništvu, da postavlja ciljeve i da zajedno sa upravom radi na realizaciji tih ciljeva. A, da sa druge strane izabere profesionalnu i nezavisnu upravu koja ima samo jedan jedini zadatak - da realizuje ciljeve koje pred nju postavlja većinski vlasnik", zaključuje Ljubodrag Savić.
Telenor Grupa nije objavila bilo kakve detalje o kompanijama od kojih je dobila ponudu.