Početak suđenja osmorici pripadnika Jedinice za specijalne operacije zbog oružane pobune 8. novembra 2001. godine odložen je za sredu zbog zahteva odbrane za izuzeće tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića i njegovog zamenika, koji postupa u tom predmetu, Dimitrija Popića. Republička tužiteljka Zagorka Dolovac za manje od 24 sata trebalo bi da donese odluku o izuzeću dvojice tužilaca. Ako ih zadrži na predmetu, otkloniće se poslednja prepreka i za početak procesa. Biće to suđenje akterima (ne i podstrekačima) događaja koji je, ma koliko se oni trudili da dokažu drugačije, popločao put za ubistvo koje je nenadohnadivo unazadilo Srbiju.
Dva dana pred početak suđenja bivši čelnik JSO Milorad Ulemek Legija i ubica premijera Srbije Zorana Đinđića, Zvezdan Jovanović, sa ostalim optuženima, prebačeni su iz ćelija u Zabeli u Okružni zatvor, pri Specijalnom sudu u Beogradu.
Kada je ušao u sudnicu Ulemek je ignorisao sudije. Nije se odazvao na pitanje predsednika Veća da li je prisutan, baš kao što nije ni ustao kada su članovi sudskog veća ušli u sudnicu.
Mogu li se u tim gestovima pročitati izrazi besa nekada nedodirljivog lidera „Crvenih beretki“, po zlu upamćenih na ratištima, baš kao i na beogradskim ulicama? Njegov advokat Slobodan Milivojević ne iznosi takav utisak te tvrdi da je njegov klijent nezadovoljan jer mu nisu obezbeđeni uslovi za pripremu odbrane:
„Nama to nije dozvoljeno jer u zatvoru su uslovi za razgovor takvi, da se između nas postavlja nekakvo neprobojno staklo, sve se snima kamerama, prisluškuje i tako dalje“.
Ovakve optužbe odbacuje portparolka Specijalnog suda Maja Kovačević. Ona napominje da je prema Ulemeku primenjen režim zatvorskih sankcija za posebno rizične slučajeve. Upravo su zbog visokih rizika on, kao i Zvezdan Jovanović (obojica osuđeni na 40 godina robije), smešteni u posebnom odeljenju požarevačkog zatvora.
„Tamo po pravilima ne može da ima fizički kontakt sa posetiocima. Znači ni sa braniocem. Između njih je staklo. Oni mogu da razgovaraju, ne mogu da jedan drugome bilo šta predaju iz ruke u ruku. I nema video nadzora kada razgovara sa braniocima. Video nadzor postoji kada razgovara sa porodicom. Ali za branioce ne“.
Pitali smo i da li je toliko „mentalno jak“ da bi iza rešetaka u Zabeli, kao nekada iz baze u Kuli, mogao da organizuje i pobunu zatvorenika. Pitanje je osnovanim učinio sam premijer Ivica Dačić koji je obelodanio sumnje da se pod krovom najčuvanijeg zatvora nešto tako priprema.
„Bilo je obaveštajnih informacija o tome. Preventivno je što se tiče policije podignut nivo budnosti i bezbednosti“.
Advokat Milivojević spekulacije o zatvorskoj pobuni odbacuje: „Nasedate na informacije i obaveštenja koje zatvor daje“.
No, pobuna iz 2001. godine bila je dobrim delom uspešna. Naoružani JSO-ovci, sa 24 borbena vozila – hamer, neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića (optuženih u Hagu za zločine u logoru Keraterm) tada su blokirali beogradski most Gazela. Kamere beleže – asfaltom se šeta, sa prepoznatljivom crvenom beretkom na glavi, i sam Zvezdan Jovanović.
Neki od građana delili su im hranu, a nešto kasnije i sam premijer Đinđić uputio se na izmirenje u njihov centar u Kuli. Usledila je Vladina predaja. Oni što su na ulicu izašli pod geslom „Stop Hagu“ dobili su smenu čelnika Državne bezbednosti. No, jaz između njih i Đinđića bio je predubok. Povezani sa kriminalcima iz „Zemunskog klana“ 2003. godine, došli su mu glave. Akteri ovih vremenski razdvojenih događaja su isti. Stoga je vrlo osnovano pitanje – da li da nije bilo pobune, možda ne bi bilo ni atentata? Ali i da li bi snaga JSO bila tolika, da nije bilo podrške iz politike? To ključno pitanje, do danas je bez odgovora.
„Pa će na kraju ispasti da se premijer zamerio nekakvim kriminalcima. 'Ajte molim vas“, zaključuje advokat Božo Prelević koji i sam brani jednog od optuženih Veselina Lečića. Prelević ponavlja da su sve vreme na udaru samo izvršioci te poziva Tužilaštvo da zahvati širi krug potencijalno odgovornih:
„Stalno imate Tužilaštvo koje je na korak od političke pozadine. A nikako taj korak da pređe. Vi svakako znate ko je sa njima imao kontakte. Ja samo kažem gospodin Srđa Popović je trebalo da obuhvati sve. A ne one za koje mu je rečeno da ih obuhvati ili za koje misli da treba da obuhvati“.
Prelević odbija da iznese bilo koje konkretno ime,ali je jasno da aludira i na neke od ljudi iz Đinđićevog okruženja za koje se naveliko spekulisalo o povezanosti sa Legijom i „Zemuncima“. Rajko Danilović, advokat koji je zastupao Đinđićevu udovicu, kratko će prokomentarisati: „Prelević radi za nekoga, ja ne radim za nikoga“.
Tako je govorio Koštunica 2001. godine. Danas on nije na optuženičkoj klupi, dok upravo njegov nekadašnji savetnik Gradimir Nalić (sada u svojstvu branioca dvojice optuženih Vladimira Potića i Miše Petrakovića) traži izuzeće tužilaca. Jer, tvrdi, njegovi klijenti osuđeni za ubistvo premijera, nisu imali veze sa pobunom.
„Tužilaštvo je očigledno izašlo sa onim što je u istrazi uspelo da utvrdi“, kaže Rajko Danilović. On je skeptičan u pogledu mogućnosti da se istina o pozadini pobune JSO, što bi na neki način značilo i ubistva premijera, ikada utvrdi:
„To se odugovlačilo. Mnogo toga je propušteno. Da bi se to razrešilo trebalo bi mnogo napora. Očigledno nije društvo, a pogotovu Tužilaštvo, zrelo za jedan takav posao“.
VIDEO: Dokumentarni film "Jedinica" Filipa Švarma
http://www.youtube.com/embed/820XCxp2r54
Dva dana pred početak suđenja bivši čelnik JSO Milorad Ulemek Legija i ubica premijera Srbije Zorana Đinđića, Zvezdan Jovanović, sa ostalim optuženima, prebačeni su iz ćelija u Zabeli u Okružni zatvor, pri Specijalnom sudu u Beogradu.
Kada je ušao u sudnicu Ulemek je ignorisao sudije. Nije se odazvao na pitanje predsednika Veća da li je prisutan, baš kao što nije ni ustao kada su članovi sudskog veća ušli u sudnicu.
Mogu li se u tim gestovima pročitati izrazi besa nekada nedodirljivog lidera „Crvenih beretki“, po zlu upamćenih na ratištima, baš kao i na beogradskim ulicama? Njegov advokat Slobodan Milivojević ne iznosi takav utisak te tvrdi da je njegov klijent nezadovoljan jer mu nisu obezbeđeni uslovi za pripremu odbrane:
„Nama to nije dozvoljeno jer u zatvoru su uslovi za razgovor takvi, da se između nas postavlja nekakvo neprobojno staklo, sve se snima kamerama, prisluškuje i tako dalje“.
Ovakve optužbe odbacuje portparolka Specijalnog suda Maja Kovačević. Ona napominje da je prema Ulemeku primenjen režim zatvorskih sankcija za posebno rizične slučajeve. Upravo su zbog visokih rizika on, kao i Zvezdan Jovanović (obojica osuđeni na 40 godina robije), smešteni u posebnom odeljenju požarevačkog zatvora.
„Tamo po pravilima ne može da ima fizički kontakt sa posetiocima. Znači ni sa braniocem. Između njih je staklo. Oni mogu da razgovaraju, ne mogu da jedan drugome bilo šta predaju iz ruke u ruku. I nema video nadzora kada razgovara sa braniocima. Video nadzor postoji kada razgovara sa porodicom. Ali za branioce ne“.
Pobuna Crvenih beretki 2001. godine na autoputu u Beogradu, arhivska fotografija
Zarad pripreme odbrane Ulemeku i Jovanoviću u ćelijama su instalirani laptopovi kako bi im se učinile dostupnim skenirane optužnice za pobunu „Crvenih beretki“. Oni, međutim, tvrde da predmet nisu dobili pa je u toku provera da li im je zaista i dostavljen. Sve to, opisuje Milivojević, Ulemek dobro podnosi, jer je „mentalno jači od svih“.Pitali smo i da li je toliko „mentalno jak“ da bi iza rešetaka u Zabeli, kao nekada iz baze u Kuli, mogao da organizuje i pobunu zatvorenika. Pitanje je osnovanim učinio sam premijer Ivica Dačić koji je obelodanio sumnje da se pod krovom najčuvanijeg zatvora nešto tako priprema.
„Bilo je obaveštajnih informacija o tome. Preventivno je što se tiče policije podignut nivo budnosti i bezbednosti“.
Advokat Milivojević spekulacije o zatvorskoj pobuni odbacuje: „Nasedate na informacije i obaveštenja koje zatvor daje“.
No, pobuna iz 2001. godine bila je dobrim delom uspešna. Naoružani JSO-ovci, sa 24 borbena vozila – hamer, neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića (optuženih u Hagu za zločine u logoru Keraterm) tada su blokirali beogradski most Gazela. Kamere beleže – asfaltom se šeta, sa prepoznatljivom crvenom beretkom na glavi, i sam Zvezdan Jovanović.
Neki od građana delili su im hranu, a nešto kasnije i sam premijer Đinđić uputio se na izmirenje u njihov centar u Kuli. Usledila je Vladina predaja. Oni što su na ulicu izašli pod geslom „Stop Hagu“ dobili su smenu čelnika Državne bezbednosti. No, jaz između njih i Đinđića bio je predubok. Povezani sa kriminalcima iz „Zemunskog klana“ 2003. godine, došli su mu glave. Akteri ovih vremenski razdvojenih događaja su isti. Stoga je vrlo osnovano pitanje – da li da nije bilo pobune, možda ne bi bilo ni atentata? Ali i da li bi snaga JSO bila tolika, da nije bilo podrške iz politike? To ključno pitanje, do danas je bez odgovora.
„Pa će na kraju ispasti da se premijer zamerio nekakvim kriminalcima. 'Ajte molim vas“, zaključuje advokat Božo Prelević koji i sam brani jednog od optuženih Veselina Lečića. Prelević ponavlja da su sve vreme na udaru samo izvršioci te poziva Tužilaštvo da zahvati širi krug potencijalno odgovornih:
„Stalno imate Tužilaštvo koje je na korak od političke pozadine. A nikako taj korak da pređe. Vi svakako znate ko je sa njima imao kontakte. Ja samo kažem gospodin Srđa Popović je trebalo da obuhvati sve. A ne one za koje mu je rečeno da ih obuhvati ili za koje misli da treba da obuhvati“.
Prelević odbija da iznese bilo koje konkretno ime,ali je jasno da aludira i na neke od ljudi iz Đinđićevog okruženja za koje se naveliko spekulisalo o povezanosti sa Legijom i „Zemuncima“. Rajko Danilović, advokat koji je zastupao Đinđićevu udovicu, kratko će prokomentarisati: „Prelević radi za nekoga, ja ne radim za nikoga“.
Srđa Popović
Drugim rečima, Danilović veruje da bi istraga trebalo da zahvati sve koji bi se mogli smatrati umešanim ali i dodaje da je njegov kolega Srđa Popović označio prava imena kada je novembra 2010. godine u ime majke i sestre ubijenog premijera podigao krivičnu prijave protiv lica umešanih u pobunu „Crvenih beretki“. U prijavi se našlo ime tadašnjeg načelnika Uprave vojne bezbednosti Aca Tomića, a po prvi put i Vojislava Koštunice, koji je 2001. godine bio predsednika SR Jugoslavije. U vreme pobune dao je često ponavljanu izjavu, kojom je u najmanju ruku relativizovao opasnost koja je pretila od pobunjenih JSO-ovaca. Osvrnuo se na njihovo pojavljivanje u kompletnim uniformama: „Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju. Oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća“.Tako je govorio Koštunica 2001. godine. Danas on nije na optuženičkoj klupi, dok upravo njegov nekadašnji savetnik Gradimir Nalić (sada u svojstvu branioca dvojice optuženih Vladimira Potića i Miše Petrakovića) traži izuzeće tužilaca. Jer, tvrdi, njegovi klijenti osuđeni za ubistvo premijera, nisu imali veze sa pobunom.
„Tužilaštvo je očigledno izašlo sa onim što je u istrazi uspelo da utvrdi“, kaže Rajko Danilović. On je skeptičan u pogledu mogućnosti da se istina o pozadini pobune JSO, što bi na neki način značilo i ubistva premijera, ikada utvrdi:
„To se odugovlačilo. Mnogo toga je propušteno. Da bi se to razrešilo trebalo bi mnogo napora. Očigledno nije društvo, a pogotovu Tužilaštvo, zrelo za jedan takav posao“.
VIDEO: Dokumentarni film "Jedinica" Filipa Švarma
http://www.youtube.com/embed/820XCxp2r54