Nagrada za kooperativnost! Po oceni većine država Evropske unije Srbija je učinila dovoljno u unapređivanju odnosa sa Kosovom čime je ispunjen uslov da u utorak bude doneta odluka o dodeljivanja statusa kandidata.
Zahvaljujući tome može se reći da Boris Tadić, koji je najavio svoj dolazak u Brisel na dan odluke, stiže na siguran teren. Kandidatura za njega nije samo prizanje za učinjeno nego i poklon pred izbore na kojima se suočava sa pretnjom u bloku koji okupljaju naprednjaci Tomislava Nikolića. Oni su takođe proevropski orijentisani, ali kako kaže naš reporeter, i dalje za briselske zvaničnke nedovoljno sigurna.
Tri meseca nakon odlaganja kandidature Srbiji nijedna država Evropske unije ne protivi se da na kraju februara to bude učinjeno. Da razloga za zebnju skoro da nema potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa u diplomatskim izvorima u Briselu gde su se sastali šefovi diplomatija država članica i sačinili “političko mišljenje”.
Visoka predstavnica za spoljno poslove Ketrin Ešton pred sam početak sastanka izbegla je konkretne najave, ali je o poziciji Beograda dala pozitivnije ocene od onih koje su se mogle čuti u decembru.
“Savet za spoljne poslove zauzima stav na osnovu ostvarenih rezultata u veoma uspešnom poslu koji je učinjen kako bi Srbija i Kosovo bili dovedeni do poslednjeg dogovora. Kao što znate oni su razgovarali o integrisanoj kontroli granica, implementaciji onoga što je već dogovoreno, kao i o rešenju za regionalno predstavljanje. Želim da se zahvalim premijeru Hašimu Tačiju i predsedniku Borisu Tadiću za posao koji su lično obavili, kao i za to što su odgovorili na mnoge moje direktne pozive”, kazala je Ešton.
Predusretljivost dve strane, koje su bez evropskih posrednika nesposobne za direktnu komunikaciju, očigledno je imalo efekta, prenosi dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozvijak.
“Razgovarao sam sa nekoliko ministara koji su danas stigli u Brisel i svi oni su mi rekli da će podržati davanje statusa kandidata Srbiji. Većina se slaže da je Srbija u poslednjoj senici učinila dovoljno u dijalogu sa Prištinom, te da će pozitivna odluka po Srbiju biti sugerisana, a onda je na predsednicima vlada država članica da udare i pečat na tu odluku, u petak ove nedelje”, javio je Jozvijak.
Zabrinjava Nikolićeva prošlost
Čini se nemogućim da će overavanje tog dokumenta sada u pitanje dovesti dve države čiji se prigovori u decembru nisu čuli. Reč je o Litvaniji navodno iziritiranoj neočekivanom kandidaturom Vuka Jeremića za predsednika Skupštine Ujedinjinih nacija, što je mesto za koje se ova članica Unije pripremala nekoliko godina.
Odnosno Ruminiji koja je navodno nezadovoljna nerešenim pitanjima vlaške manjine u Srbiji. Glas jedne od njih, s obzirom na nužni konsenzus u odlučivanju, bio bi dovoljan da proces bude zaustavljen što bi za Srbiju bilo posebno teskobna pozicija, sada, kada je slomila najtežu barijeru postavljenu od strane Nemačke.
“Posle posete nemačkog ministra inostranih poslova Gvida Vestervelea i njegovih poruka koje doneo Beogradu bilo bi neočekivano da Nemačka sada iznenada promeni svoj stav. Takve zemlje preko noći ne menjaju svoj stav”, ističe Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić.
Neočekivani prošlonedeljni dolazak Vestervelea u Beograd, njegov susret sa Jeremićem i Tadićem u trenutku dok su u Briselu kosovski i srpski pregovarači bili na samoj ivici konačnog dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova, bio je očigledno ključan momenat.
Nakon što je i postignut dogovor o fusnoti, koja će pratiti svako pojavljivanje Kosova, zvaničnici u Beogradu mogli su da odahnu. S obzirom da će koliko za tri meseca posle četiri godine odmeravati snage na biralištima korak napred u regulisanju odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost ne priznaje, nije jedini razlog za zadovoljstvo u Tadićevoj vlasti.
“Da budem iskren zaista mislim da je ovo poklon Borisu Tadiću u susret predstojećim izborima. Mnogi evropski lideri su veoma zabrinuti povodom mogućnosti da bi na vlast mogla doći partija Tomislava Nikolića. Oni su naklonjeniji saradnji sa Tadićem i nadaju se da će davanje statusa kandidata njemu pomoći na izborima”, kazao je Rikard Jozvijak.
Neki od evropskih zvaničnika su se susretali sa Nikolićem. Ako je njihovo raspoloženje na strani Tadića, reklo bi se da ih Nikolić nije impresionirao. Na pitanje gde je bila njegova greška, Jozvijak kaže:
“Čini mi se da shvatili da je Nikolić sada proevropski nastrojen, ali ih njegova politička prošlost zabrinjava. Na drugoj strani sa Tadićem znaju na čemu su. Vrednost tog poznavanja stvari se izgleda ceni jako puno. Znaju kako raditi sa Tadićem. Značno su sigurniji sa Tadićem, nego sa Nikolićem”.
Ko može biti srpski Mario Monti
Ispada tako da je nespremnost da se naprednjaci prihvate kao novi partneri razlog zbog kog je Brisel prešao preko toga što je rešenje i ovaj put pronađeno u poslednji čas, te što su posle dugotrajnog iscrpljivanja barikade na severu Kosova konačno uklonjene tek ovih dana ili što Beogradu nije uspelo da spreči održavanje referenduma u istoj zoni.
Zadaju li tako evropski zvaničnici značajan udarac Nikolićevim naprednjacima onoj snazi koja po istraživanjima danas u Srbiji jedina može da parira Tadićevim demokratama.
“Nisu stvari tako jednostavne. Retko koje pristalice ovih novih radikala će glasati za Demokratsku stranku preko noći. I obratno. Po pravilu postoje izbori na kojima se abstinira pa tek onda imamo taj prelaz”, kaže sociolog, istraživač, Srećko Mihailović.
No, navodi naš sagovornik, ne treba zanemariti da će kandidatura pomoći aktuelnim vladajućim strukturama i to iz sasvim logičnog razloga.
“To onda ulazi u red onih obećanja koja su bila data uoči prošlih izbora. Druga neka obećanja iz raznih razloga, što opravdanih što neopravdanih, nisu ostvarena”, ocenjuje Mihailović.
Istovremeno, izbori ostaju i sledeća srpska prepreka na evro putu. Ostaje da se vidi hoće li zemlja formirati dovoljno kompetentu Vladu koja će je voditi ka decembru, koji se sada pominje kao termin narednog bitnog koraka - određivanje datuma za početak pregovora.
Ali, kako navodi Predrag Simić: “Čak ni to u ovom trenutku nije najveći problem. Najveći problem je ko može biti kandidat za srpskog Marija Montija. Za budućeg srpskog premijera pred kojim će stajati jedan gotovo gigantski zadatak. To je da zaustavi vrlo negativna privredna kretanja, preterću ekonomsku situaciju”.
Zahvaljujući tome može se reći da Boris Tadić, koji je najavio svoj dolazak u Brisel na dan odluke, stiže na siguran teren. Kandidatura za njega nije samo prizanje za učinjeno nego i poklon pred izbore na kojima se suočava sa pretnjom u bloku koji okupljaju naprednjaci Tomislava Nikolića. Oni su takođe proevropski orijentisani, ali kako kaže naš reporeter, i dalje za briselske zvaničnke nedovoljno sigurna.
Tri meseca nakon odlaganja kandidature Srbiji nijedna država Evropske unije ne protivi se da na kraju februara to bude učinjeno. Da razloga za zebnju skoro da nema potvrđeno je Radiju Slobodna Evropa u diplomatskim izvorima u Briselu gde su se sastali šefovi diplomatija država članica i sačinili “političko mišljenje”.
Visoka predstavnica za spoljno poslove Ketrin Ešton pred sam početak sastanka izbegla je konkretne najave, ali je o poziciji Beograda dala pozitivnije ocene od onih koje su se mogle čuti u decembru.
“Savet za spoljne poslove zauzima stav na osnovu ostvarenih rezultata u veoma uspešnom poslu koji je učinjen kako bi Srbija i Kosovo bili dovedeni do poslednjeg dogovora. Kao što znate oni su razgovarali o integrisanoj kontroli granica, implementaciji onoga što je već dogovoreno, kao i o rešenju za regionalno predstavljanje. Želim da se zahvalim premijeru Hašimu Tačiju i predsedniku Borisu Tadiću za posao koji su lično obavili, kao i za to što su odgovorili na mnoge moje direktne pozive”, kazala je Ešton.
Predusretljivost dve strane, koje su bez evropskih posrednika nesposobne za direktnu komunikaciju, očigledno je imalo efekta, prenosi dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozvijak.
“Razgovarao sam sa nekoliko ministara koji su danas stigli u Brisel i svi oni su mi rekli da će podržati davanje statusa kandidata Srbiji. Većina se slaže da je Srbija u poslednjoj senici učinila dovoljno u dijalogu sa Prištinom, te da će pozitivna odluka po Srbiju biti sugerisana, a onda je na predsednicima vlada država članica da udare i pečat na tu odluku, u petak ove nedelje”, javio je Jozvijak.
Zabrinjava Nikolićeva prošlost
Čini se nemogućim da će overavanje tog dokumenta sada u pitanje dovesti dve države čiji se prigovori u decembru nisu čuli. Reč je o Litvaniji navodno iziritiranoj neočekivanom kandidaturom Vuka Jeremića za predsednika Skupštine Ujedinjinih nacija, što je mesto za koje se ova članica Unije pripremala nekoliko godina.
Odnosno Ruminiji koja je navodno nezadovoljna nerešenim pitanjima vlaške manjine u Srbiji. Glas jedne od njih, s obzirom na nužni konsenzus u odlučivanju, bio bi dovoljan da proces bude zaustavljen što bi za Srbiju bilo posebno teskobna pozicija, sada, kada je slomila najtežu barijeru postavljenu od strane Nemačke.
“Posle posete nemačkog ministra inostranih poslova Gvida Vestervelea i njegovih poruka koje doneo Beogradu bilo bi neočekivano da Nemačka sada iznenada promeni svoj stav. Takve zemlje preko noći ne menjaju svoj stav”, ističe Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić.
Neočekivani prošlonedeljni dolazak Vestervelea u Beograd, njegov susret sa Jeremićem i Tadićem u trenutku dok su u Briselu kosovski i srpski pregovarači bili na samoj ivici konačnog dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova, bio je očigledno ključan momenat.
Tomislav Nikolić
Nakon što je i postignut dogovor o fusnoti, koja će pratiti svako pojavljivanje Kosova, zvaničnici u Beogradu mogli su da odahnu. S obzirom da će koliko za tri meseca posle četiri godine odmeravati snage na biralištima korak napred u regulisanju odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost ne priznaje, nije jedini razlog za zadovoljstvo u Tadićevoj vlasti.
“Da budem iskren zaista mislim da je ovo poklon Borisu Tadiću u susret predstojećim izborima. Mnogi evropski lideri su veoma zabrinuti povodom mogućnosti da bi na vlast mogla doći partija Tomislava Nikolića. Oni su naklonjeniji saradnji sa Tadićem i nadaju se da će davanje statusa kandidata njemu pomoći na izborima”, kazao je Rikard Jozvijak.
Neki od evropskih zvaničnika su se susretali sa Nikolićem. Ako je njihovo raspoloženje na strani Tadića, reklo bi se da ih Nikolić nije impresionirao. Na pitanje gde je bila njegova greška, Jozvijak kaže:
“Čini mi se da shvatili da je Nikolić sada proevropski nastrojen, ali ih njegova politička prošlost zabrinjava. Na drugoj strani sa Tadićem znaju na čemu su. Vrednost tog poznavanja stvari se izgleda ceni jako puno. Znaju kako raditi sa Tadićem. Značno su sigurniji sa Tadićem, nego sa Nikolićem”.
Ko može biti srpski Mario Monti
Ispada tako da je nespremnost da se naprednjaci prihvate kao novi partneri razlog zbog kog je Brisel prešao preko toga što je rešenje i ovaj put pronađeno u poslednji čas, te što su posle dugotrajnog iscrpljivanja barikade na severu Kosova konačno uklonjene tek ovih dana ili što Beogradu nije uspelo da spreči održavanje referenduma u istoj zoni.
Zadaju li tako evropski zvaničnici značajan udarac Nikolićevim naprednjacima onoj snazi koja po istraživanjima danas u Srbiji jedina može da parira Tadićevim demokratama.
“Nisu stvari tako jednostavne. Retko koje pristalice ovih novih radikala će glasati za Demokratsku stranku preko noći. I obratno. Po pravilu postoje izbori na kojima se abstinira pa tek onda imamo taj prelaz”, kaže sociolog, istraživač, Srećko Mihailović.
No, navodi naš sagovornik, ne treba zanemariti da će kandidatura pomoći aktuelnim vladajućim strukturama i to iz sasvim logičnog razloga.
“To onda ulazi u red onih obećanja koja su bila data uoči prošlih izbora. Druga neka obećanja iz raznih razloga, što opravdanih što neopravdanih, nisu ostvarena”, ocenjuje Mihailović.
Istovremeno, izbori ostaju i sledeća srpska prepreka na evro putu. Ostaje da se vidi hoće li zemlja formirati dovoljno kompetentu Vladu koja će je voditi ka decembru, koji se sada pominje kao termin narednog bitnog koraka - određivanje datuma za početak pregovora.
Ali, kako navodi Predrag Simić: “Čak ni to u ovom trenutku nije najveći problem. Najveći problem je ko može biti kandidat za srpskog Marija Montija. Za budućeg srpskog premijera pred kojim će stajati jedan gotovo gigantski zadatak. To je da zaustavi vrlo negativna privredna kretanja, preterću ekonomsku situaciju”.