Privredna komora Srbije kaže da nema potrebe da se stvaraju zalihe namirnica

Detalj iz beogradskog supermarketa (ilustrativna fotografija)

Nema potrebe da stanovništvo Srbije pravi zalihe zbog rata u Ukrajini, izjavio je pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije (PKS) Bojan Stanić.

On je 25. februara za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da se lako mogu naći alternativni načini snabdevanja za potrebne proizvode i dodao da će PKS formirati krizni tim za hitno rešavanje problema privrednika i ekonomskih posledica uzrokovanih ratom u Ukrajini.

"Nismo očekivali ovakav razvoj političke situacije ali kad je ovakvo stanje onda reaguju cene enegenata i hrane", naveo je Stanić.

Dodao je da su Ukrajina i Rusija veliki izvoznici žitarica i precizirao da je Srbija gotovo samodovoljna u proizvodnji te robe.

"Međutim, kada imamo ograničene cene nekih proizvoda, a cene sirovina za te proizvode rastu, onda se to odražava na privredu", rekao je Stanić.

Pročitajte i ovo: Vučićevih 36 sati koji odlučuju o odnosu Srbije prema Rusiji

On ne veruje da će doći do nestašice energenata ali kaže da se može očekivati se porast njihove cene, pa zbog toga i povećanje ostalih cena.

Stanić je rekao da iz Ukrajine Srbija najviše uvozi rudu gvožđa i da od nje zavisi železara u Smederevu.

Privreda Srbije trpi zbog globalne krize

Marko Čadež, predsednik privredne komore Srbije, izjavio je da srpska privreda na kratak rok može da se osigura na kratak i srednji rok ali će dugoročno sigurno osetiti posledice globalne ekonomske krize izazvane zbivanjima u Ukrajini.

On je za TV Pink 25. februara rekao da se očekuje da Evropska unija pripremi paket mera podrške privredi i da to može biti dobar model za Srbiju.

"Tri scenarija postoje. Da će kriza kratko trajati i da će se situacija brzo stabilizovati. Da će konflikt duže potrajati i da će biti ozbiljnih problema u isporuci energenata. Treći, najgori, scenario je da će doći do obustave isporuke energenata Evropi", naveo je Čadež.

Dodao je da zamrzavanje cena ne može biti održivo na duži rok jer je to privremena mera da se pomogne najugroženijima kako ne bi osetili potres na svetskom tržištu.

"Cene energenata i drugih sirovina rastu, pad rublje poskupljuje cene proizvoda naših izvoznika, sve to negativno utiče na poslovanje", zaključio je Čadež.

Pročitajte i ovo: Ukrajinci tvrde da je oslobođena cijela kijevska regija, evakuisano 4.200 ljudi na istoku zemlje

Predsednik PKS istakao je da se održavaju redovni sastanci u okviru evropske asocijacije komora Eurochambres i razmatraju mogućnosti konkretne pomoći privredi.

Ukrajinski zvaničnici su 25. februara saopštili da je ruska vojska ušla u Kijev, a vojska je pozvala sve građane bez obzira na godine da se priključe odbrani zemlje. Dan ranije, po naređenju predsednika Vladimira Putina, Rusija je pokrenula vojnu invaziju na Ukrajinu.

Putin je nekoliko dana pre priznao samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine i odobrio slanje trupa u tu oblast. Evropska unija, Sjedinjene Države i Velika Britanija uvode kontinuirano nove sankcije Rusiji koje, pored ostalog, ciljaju finansijski i energetski sektor. EU uvela je već dva paketa sankcija.