U Subotici je nekoliko velikih kompanija i na desetine malih i srednjih preduzeća od početka privatizacije nestalo, tvrde predstavnici udruženja "Solidarnost" koje okuplja uglavnom bivše radnike takvih firmi. Udruženje je do sada podnelo i više krivičnih prijava zbog zloupotreba, korupcije i nezakonitosti u procesima privatizacije, ali do sada nijedna od tih prijava nije procesuirana.
Član "Solidarnosti" Mikloš Olajoš Nađ kaže da je pored brojnih dokaza i na hiljade svedoka - radnika uništenih firmi, neshvatljivo ponašanje pravosudnih organa, koji i dalje ignorišu činjenice o nezakonitosti u procesima privatizacije i ozbiljnom devastiranju subotičke privrede.
“Konkretno, kada se radi o jednoj od najvećih firmi, Severu, kupac ATB iz Austrije nije izvršio obaveze po ugovoru, pre svega u vezi sa investicionim ulaganjima na koje se obavezao tokom prvih pet godina. Imamo dokaze da je uprava ATB Sever uvozila mašine iz inostranstva koje je platila deset eura, a na carini je to prikazano kao investicija od 180 hiljada eura. ATB Sever je, takođe, i pored obaveze preuzete ugovorom da će sačuvati proizvodnju firme, ugasio više od polovine i to najprofitabilnijih dotadašnjih programa ovog preduzeća…
'Solidarnost' je podnela nekoliko krivičnih prijava protiv odgovornih lica u Azotari zbog proizvodnje nekvalitetnog veštačkog đubriva, nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, itd. Iz Fonda za kapitalna ulaganja je, recimo, dobijeno 40 miliona dolara za pogon kristalnih đubriva koji uopšte nije proradio; 60 miliona eura je dobijeno za rekultivaciju zemljišta nakon presljenja pogona Azohema, u Azotaru, ali ona nije urađena. Podneli smo i prijavu za krađu elektroagregata teškog 12 tona, kao i zbog nezakonite prerade elektro kablova u bakarne opiljke“, navodi Mikloš Olajoš Nađ.
Nekoliko krivičnih prijava podneto je pre više godina i zbog neosnovanog uvođenja stečaja u subotički “Agrokombinat”.
“Znamo da je danas u pritvoru zbog onoga što se dešavalo u Agrokombinatu samo stečajni upravnik, i to odnedavno, a godinama je ukazivano na zloupotrebe. Međutim, to je samo veh ledenog brega - pitamo se šta je sa ostalim odgovornim licima. Šta je sa stečajnim većem, šta je sa upravnim odborom? Ne treba zaboraviti da su prodaju Agrokombinata bili uključeni mnogi lokalni moćnici…Gde su otišla sredsta dobijena oa obrađivanja 7.000 hektara zemljišta, gde je nestalo 78 hektara državnog zemljišta? I šta će biti sa imovinom malih akcionara, koji su bili vlasnici čak 58 odsto akcija ”, napominje Olajoš Nađ.
Jedna od krivičnih prijava odnosi se na krađu gasa u firmi Agroseme Panonija, koja je nakon uvođenja stečaja privatizovana, ali se radnicima mesecima ne isplaćuju plate, niti uplaćuje radni staž.
“Imamo i dokaze i svedoke da je merni uređaj za gas u Agroseme Panoniji bio blindiran, zbog neplaćanja računa, ali je plomba skinuta i gas se ilegalno trošio. Inače, gas se ovde koristi u proizvodnom procesu, i za nas je apsurdno kako zbog mnogo manje potrošnje obični građani bivaju sankcionisani ako kasne sa plaćanjem, a jedna firma nekontrolisano i nekažnjeno, odnosno besplatno troši ogromne količine gasa. Pitanje je takođe kako je moguće da Agroseme tri godine ne uplaćuje penzijsko, a nekoliko meseci ni plate zaposlenima. Sa druge strane, građanima se preti astronomskim kamatama ukoliko nekoliko dana zakasne sa plaćanjem svojih poreskih obaveza”.
Mikloš Nađ tvrdi da se u slučaju Agrosemena se radi o namernom i smišljenom uništavanju firme.
“Svako ko je upućen u ovu vrstu proizvodnje – dorada semena za poljoprivredu – može vam reći da se takve firme mogu samo namerno uništiti. One su svuda u svetu profitabilne. .. Kada sve ove slučajeve saberemo, možemo reći da je velika krivica na pravosudnim organima, i slobodno se može reći da u Subotici nema borbe protiv korupcije, iako vlast stalno govori o njoj. Ovde je očito reč o čitavom spletu veza državnih i lokalnih moćnika sa pravosuđem.”
Sa druge strane, otvaraju se pogoni stranih firmi koje rade iste programe ugašenih subotičkih poreduzeća, a investitori od države dobijaju subvencije za posao koji su mogli raditi naši radnici, kaže Ladislav Rakić, predsednik "Solidarnosti".
“Ukupno je 37 miliona eura uloženo u programe koje su bili sastavni deo proizvodnje kompanije Sever. To su ogromne pare poreskih obveznika, koji ih izdvajaju za ulaganje u strana preduzeća, da bi ona radila ono što su nekad naše domaće firme. Ispada da naša preduzeća koja su i razvila te programe, što je intelektualna svojina koja se svuda u svetu plaća , sada više nisu sposobna za to. A radi se o veoma uspešnim preduzećima, od Solida, do Željezničara, Bratstva… Bar je 40-ak preduzeća, nekad sasvim uspešna, sada ugašeno. Jedan od prvih i najznačajnijih primera je “29. novembar”, koji je svoje proizvode izvozio širom sveta, i pri tom stvorio solidnu odličnu sirovinsku bazu, odnosno imao veoma razvijenu kooperantsku mrežu sa hiljadama poljoprivrednika. On je ugašen u prvim godinama privatizacije. Ja sada pitam da li je moguće da proizvodnja hrane ovde nema tržište i perspektivu? Mnogi ne znaju das u nekadašnjoj državi prvi avioni “boinzi” koji su stigli do nas plaćeni izvezenom robom koja je proizvedena u “29. novembru“, navodi Ladisalv Rakić.