Jedan od najmoćnijih srpskih biznismena Miroslav Mišković, koji se nalazio i na Forbsovoj listi najbogatijih, čovek za koga se veruje da je kumovao formiranju srpskih vlada i bio mecena mnogim političkim partijama od srede je u 48-časovnom pritvoru, a u četvrtak će biti saslušan. Država je i to jednom morala da uradi, poručio je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
Čovek za koga se do skoro verovalo da je nedodirljiv, ne samo zbog bogatstva, koje je u medijima procenjeno od 2 do tri milijarde dolara, nego i zbog svojih dugogodišnjih veza sa najvišim srpskim državnim zvaničnicima, zadržan je u pritvoru. Iako se njegovo ime povezuje sa više predmeta koji su pod istragom zadržavanje mu je određeno zbog mahinacija u privatizaciji putarskih preduzeća.
Mišković, njegov sin Marko, kao i biznismen Milo Đurašković terete se da su neosnovano iz tih preduzeća izvukli novac i imovinu vrednu oko 30 miliona evra, rekao je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
„Prema navodima krivične prijave Miroslav Mišković, Milo Đurašković i Marko Mišković su od 2005. do 2010. godine kao suvlasnici u privatizovanom Preduzeću za puteve ’Niš’, a preko njega kao suvlasnici i u drugim putarskim preduzećima ’Beograd’, ’Kragujevac’, ’Vranje’, ’Srem put’, ’Bačka put’ i drugih, neosnovano iz tih preduzeća izvukli novac i prisvojili imovinu u vrednosti oko dve milijarde i 870 miloina dinara“, naveo je tužilac Radisavljević.
U Tužilaštvu kažu da su od zajedničkog posla osumnjičeni zaradili oko 30 miliona eura od čega je Marku Miškoviću pripalo od 17 do 19 miliona, Milu Đuraškoviću 10 miliona, a preduzeću Miroslava Miškovića "Hemslejd" 1,2 miliona.
Dok Miškovićeva kompanija Delta Holding navodi da je apsolutno sigurna u zakonitost poslovanja konstatujući da se u delu javnosti već duže vreme vodi organizovana kampanja protiv ove kompanije, koja je kulminirala privođenjem vlasnika, prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije Aleksandar Vučić poručuje da je država to jednom morala da uradi.
„Država je jednom morala da pokaže da ne mogu pojedini ljudi, pojedini tajkuni, da hapse one koji im smetaju u poslu, da rade sve što hoće a da pri tome izvršavaju krivična dela“, rekao je Vučić.
Miroslav Mišković je bio blizak svim vladama od 1990-godina, a smatra se da je svoj prvi milion stekao u vreme Miloševićevog režima tokom sankcija. EU je od srpske vlade tražila da preispita 24 sporne privatizacije među kojima je i C market koji je Mišković kupio. Na sporne privatizacije već godinama ukazuje i Savet za borbu protiv korupcije, među kojima je i Luka Beograd kada je Mišković u pitanju. Nikada se međutim, do sada on nije našao pod lupom istražnih organa. Danas Vučić kaže da se, kada je reč o Miškoviću, osim slučaja Nibens grupe, preprodaje putarskih preduzeća, rade i ostali predmeti poput Delreala u vezi sa konverzijom zemljišta na Novom Beogradu i privatizacije trgovinskog lanca C market.
Privođenje vlasnika ogromne poslovne imperije ekonomskom novinaru Mijatu Lakićeviću govori da vlast pokušava da pronađe legitimitet u svojoj borbi protiv korupcije.
„O Miškoviću se ipak dosta govori već u poslednjih nekoliko godina. Jedino što je on možda bio tvrd orah u koji niko nije smeo da zagrize, sad da li nije smeo ili nije imao političke podloge za to, a pre svega pravne podloge, ne mogu da procenim. Ali nije ovo što se desilo neočekivano jer se on stalno vezuje za neke afere“, kaže Lakićević.
Neobične pogodnosti
Evropska komisija je, povodom privođenja Miškovića, saopštila da je ohrabrena potezima vlade Srbije u borbi protiv korupcije i pozvala vlasti da odlučno nastave u tom pravcu.
U Beogradu je prvi reagovao ministar građevinarstva Velimir Ilić, koji je u vreme prodaje putarskih firmi bio ministar zadužen za saobraćaj u Vladi Vojislava Koštunice, rekavši da je tada bio protiv Miškovićevog ulaska u putarska preduzeća.
„Sećate se moje izjave ’Miškoviću prikoči’. Ne može jedan čovek da uđe i u putnu privredu, avioindustriju, agrar, u banke, osiguranje, trgovinu i svuda da bude monopilista“, kaže Ilić.
Na drugoj strani Vučić često trpi kritike da se borba protiv korupcije isuviše vodi u medijima umesto u institucijama. Tako i poslanik LDP Zoran Ostojić kaže da nije dobro što se borba protiv korupcije vodi kao politička kampanja.
„Dokaz za to je da tabloidi znaju više i pre nego tužilac", rekao je Ostojić.
Dok su godinama svojim prisustvom ne samo političari već i ministri, pa nekada i sam premijer, davali značaj i legitimitet Miškovićevim poslovnim podvizima, danas kao da svi peru ruke od njega. Veruje se da je svoje bliske veze sa praktično svakom vlašću koristio i za dobijanje povoljnih uslova za svoj posao. Prvi put do razmirica dolazi uoči prodaje trgovinskog lanca „Maksi“ kada je i sam tadašnji predsednik države Boris Tadić upozorio bogataše da ako posluju u Srbiji i porez moraju da plaćaju ovde, a ne u poreskim utočištima.
Nedavno je Vučić Miškovića optužio da kuje plan da njega i njegovu partiju izbaci iz vlasti. Mišković je odgovorio da podržava vladu i ubrzo se povukao iz do tada skrivenog vlasništva u dnevnim novinama Pres dajući, kako je rekao, doprinos transparentnom vlasništvu u medijima.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da ako ima dovoljno dobrih dokaza o korupciji proces protiv Miškovića može vratiti poverenje investitorima, ali da u suprotnom oni mogu biti oterani iz Srbije na duži rok.
„Ako pogledate ono što su pričali u zadnjih pola godine ja ne znam ko je bio s njim u dobrim odnosima pošto se svi odriču odnosa sa tom kompanijom. Meni je uvek bilo sumnjivo kako to da su uporno postojale velike pogodnosti za mnogobrojne firme u Srbiji i tu nije Miškovićev "Hemslejd" jedina firma koja je imala te pogodnosti. Mnoge druge su imale krajnje neobične pogodnosti. Ne bih voleo da sam u pravu, ali čini mi se da je fokus na tome zato što u javnosti postoji opravdano ili neopravdano negativan odijum prema Delti i da je onda krajnje lukreativno baviti se istraživanjem korupcije, potencijalne korupcije ili čega god što ima veze sa Deltom“, ocenjuje Stevanović.
Odmah nakon Miškovićevog privođenja iz policije je saopšteno da je bezbednost prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protov korupcije Aleksandra Vučića podignuta na najviši nivo zbog pretnji koje je izrekao Mišković prilikom privođenja.
„Mnogo mi je važnije da u Srbiji ne postoje zaštićeni i nedodirljivi i da je država jača od svakog ponaosob", odgovorio je odmah Vučić.
„Ne plašim se ničega“, rekao je on.
Miškovićeva Delta komapnija demantovala je navode o pretnjama navodeći da je Mišković rekao 'Aleksandar ne može večeras da izađe na RTS, ako me prethodno ne uhapsi'". Mediji su prethodno preneli nezvanična saznanja iz policije kako je Mišković navodno rekao da Vučić "neće dočekati večerašnju emisiju" na RTS-u.
Vest o privođenju vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka, zauzela je udarno mesto u regionalnim medijima. Osvanula je i u svim svetskim agencijama.
Čovek za koga se do skoro verovalo da je nedodirljiv, ne samo zbog bogatstva, koje je u medijima procenjeno od 2 do tri milijarde dolara, nego i zbog svojih dugogodišnjih veza sa najvišim srpskim državnim zvaničnicima, zadržan je u pritvoru. Iako se njegovo ime povezuje sa više predmeta koji su pod istragom zadržavanje mu je određeno zbog mahinacija u privatizaciji putarskih preduzeća.
Mišković, njegov sin Marko, kao i biznismen Milo Đurašković terete se da su neosnovano iz tih preduzeća izvukli novac i imovinu vrednu oko 30 miliona evra, rekao je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
„Prema navodima krivične prijave Miroslav Mišković, Milo Đurašković i Marko Mišković su od 2005. do 2010. godine kao suvlasnici u privatizovanom Preduzeću za puteve ’Niš’, a preko njega kao suvlasnici i u drugim putarskim preduzećima ’Beograd’, ’Kragujevac’, ’Vranje’, ’Srem put’, ’Bačka put’ i drugih, neosnovano iz tih preduzeća izvukli novac i prisvojili imovinu u vrednosti oko dve milijarde i 870 miloina dinara“, naveo je tužilac Radisavljević.
U Tužilaštvu kažu da su od zajedničkog posla osumnjičeni zaradili oko 30 miliona eura od čega je Marku Miškoviću pripalo od 17 do 19 miliona, Milu Đuraškoviću 10 miliona, a preduzeću Miroslava Miškovića "Hemslejd" 1,2 miliona.
Dok Miškovićeva kompanija Delta Holding navodi da je apsolutno sigurna u zakonitost poslovanja konstatujući da se u delu javnosti već duže vreme vodi organizovana kampanja protiv ove kompanije, koja je kulminirala privođenjem vlasnika, prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije Aleksandar Vučić poručuje da je država to jednom morala da uradi.
„Država je jednom morala da pokaže da ne mogu pojedini ljudi, pojedini tajkuni, da hapse one koji im smetaju u poslu, da rade sve što hoće a da pri tome izvršavaju krivična dela“, rekao je Vučić.
Miroslav Mišković je bio blizak svim vladama od 1990-godina, a smatra se da je svoj prvi milion stekao u vreme Miloševićevog režima tokom sankcija. EU je od srpske vlade tražila da preispita 24 sporne privatizacije među kojima je i C market koji je Mišković kupio. Na sporne privatizacije već godinama ukazuje i Savet za borbu protiv korupcije, među kojima je i Luka Beograd kada je Mišković u pitanju. Nikada se međutim, do sada on nije našao pod lupom istražnih organa. Danas Vučić kaže da se, kada je reč o Miškoviću, osim slučaja Nibens grupe, preprodaje putarskih preduzeća, rade i ostali predmeti poput Delreala u vezi sa konverzijom zemljišta na Novom Beogradu i privatizacije trgovinskog lanca C market.
Privođenje vlasnika ogromne poslovne imperije ekonomskom novinaru Mijatu Lakićeviću govori da vlast pokušava da pronađe legitimitet u svojoj borbi protiv korupcije.
„O Miškoviću se ipak dosta govori već u poslednjih nekoliko godina. Jedino što je on možda bio tvrd orah u koji niko nije smeo da zagrize, sad da li nije smeo ili nije imao političke podloge za to, a pre svega pravne podloge, ne mogu da procenim. Ali nije ovo što se desilo neočekivano jer se on stalno vezuje za neke afere“, kaže Lakićević.
Neobične pogodnosti
Evropska komisija je, povodom privođenja Miškovića, saopštila da je ohrabrena potezima vlade Srbije u borbi protiv korupcije i pozvala vlasti da odlučno nastave u tom pravcu.
U Beogradu je prvi reagovao ministar građevinarstva Velimir Ilić, koji je u vreme prodaje putarskih firmi bio ministar zadužen za saobraćaj u Vladi Vojislava Koštunice, rekavši da je tada bio protiv Miškovićevog ulaska u putarska preduzeća.
„Sećate se moje izjave ’Miškoviću prikoči’. Ne može jedan čovek da uđe i u putnu privredu, avioindustriju, agrar, u banke, osiguranje, trgovinu i svuda da bude monopilista“, kaže Ilić.
Aleksandar Vučić
Na drugoj strani Vučić često trpi kritike da se borba protiv korupcije isuviše vodi u medijima umesto u institucijama. Tako i poslanik LDP Zoran Ostojić kaže da nije dobro što se borba protiv korupcije vodi kao politička kampanja.
„Dokaz za to je da tabloidi znaju više i pre nego tužilac", rekao je Ostojić.
Dok su godinama svojim prisustvom ne samo političari već i ministri, pa nekada i sam premijer, davali značaj i legitimitet Miškovićevim poslovnim podvizima, danas kao da svi peru ruke od njega. Veruje se da je svoje bliske veze sa praktično svakom vlašću koristio i za dobijanje povoljnih uslova za svoj posao. Prvi put do razmirica dolazi uoči prodaje trgovinskog lanca „Maksi“ kada je i sam tadašnji predsednik države Boris Tadić upozorio bogataše da ako posluju u Srbiji i porez moraju da plaćaju ovde, a ne u poreskim utočištima.
Nedavno je Vučić Miškovića optužio da kuje plan da njega i njegovu partiju izbaci iz vlasti. Mišković je odgovorio da podržava vladu i ubrzo se povukao iz do tada skrivenog vlasništva u dnevnim novinama Pres dajući, kako je rekao, doprinos transparentnom vlasništvu u medijima.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da ako ima dovoljno dobrih dokaza o korupciji proces protiv Miškovića može vratiti poverenje investitorima, ali da u suprotnom oni mogu biti oterani iz Srbije na duži rok.
„Ako pogledate ono što su pričali u zadnjih pola godine ja ne znam ko je bio s njim u dobrim odnosima pošto se svi odriču odnosa sa tom kompanijom. Meni je uvek bilo sumnjivo kako to da su uporno postojale velike pogodnosti za mnogobrojne firme u Srbiji i tu nije Miškovićev "Hemslejd" jedina firma koja je imala te pogodnosti. Mnoge druge su imale krajnje neobične pogodnosti. Ne bih voleo da sam u pravu, ali čini mi se da je fokus na tome zato što u javnosti postoji opravdano ili neopravdano negativan odijum prema Delti i da je onda krajnje lukreativno baviti se istraživanjem korupcije, potencijalne korupcije ili čega god što ima veze sa Deltom“, ocenjuje Stevanović.
Odmah nakon Miškovićevog privođenja iz policije je saopšteno da je bezbednost prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protov korupcije Aleksandra Vučića podignuta na najviši nivo zbog pretnji koje je izrekao Mišković prilikom privođenja.
„Mnogo mi je važnije da u Srbiji ne postoje zaštićeni i nedodirljivi i da je država jača od svakog ponaosob", odgovorio je odmah Vučić.
„Ne plašim se ničega“, rekao je on.
Miškovićeva Delta komapnija demantovala je navode o pretnjama navodeći da je Mišković rekao 'Aleksandar ne može večeras da izađe na RTS, ako me prethodno ne uhapsi'". Mediji su prethodno preneli nezvanična saznanja iz policije kako je Mišković navodno rekao da Vučić "neće dočekati večerašnju emisiju" na RTS-u.
Vest o privođenju vlasnika "Delta holdinga" Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka, zauzela je udarno mesto u regionalnim medijima. Osvanula je i u svim svetskim agencijama.