Uvođenje privatnih sudskih izvršitelja, kako bi se od građana naplatila dugovanja nije novost u evropskim zemljama. Međutim socijalna situacija u Srbiji, u najmanju ruku navodi na pomisao kako je nadležnost privatnih izvršitelja pokazatelj bezobzirnosti države prema građanima, jer se u krpljenju šupljeg budžeta izgleda neprestano skače na vrat najsiromašnijim.
Nekoliko desetina sudskih izvršitelja moglo bi se od prvog juna pojaviti na vratima onih građana Srbije koji ni posle pravosnažne sudske odluke ne izmire svoja dugovanja, bilo da je reč o struji, komunalijama ili nekom drugom obliku dugovanja. Kako tvrde iz državnih institucija profesionalni izvršitelji su uvedeni zbog veće efikasnosti naplate i izvršenja sudskih odluka kao i problema naplate novčanih potraživanja.Oni će moći će dа ulаze u stаnove i protiv volje vlаsnikа, а u rizičnije "аkcije" će ići s policijskom prаtnjom.
Građani nisu previše previše oduševljeni ali podržavaju meru prinudne naplate, pre svega prema onima koji duguju milione dinara.
Jeste da su dugovanja pojedinaca, pa i nekih kompanija višemilionska, ali država izgleda neprestano skače na vrat najsiromašnijim.
Goran Papović predsednik Nacionalne organizacije potrošače Srbije kaže da je odluka države da legalizuje uterivače dugova novo ulje na socijalnu bedu građana Srbije.
Donošenju zakona o privatnim izvršiteljima morao je prethoditi i niz zakona koji štite potrošače od raznih državnih i monopolskih uticaja, kaže Papović.
„Ono što je nedostajalo pre donošenja ovog zakona o sudskim izvršiteljima i jasno definisanje ugroženih potrošača. Zašto se nije napravilo to i ko spada u ugroženu kategoriju potrošača i koliki je broj ugroženih potrošača - e to je nešto je država trebalo prvo da poradi pa onda da se angažuju privatni sudski izvršitelji. Prvo mora sudstvu da se revidira, pa se tek onda može o nečemu razgovarati. Ovako samo pravite jedan psihološki teror nad građanima. Normalno je da smo mi za to da svako plaća ono što je potrošio, a ne da plaća što je pod uticajem monopola“, žali se Papović iz Nacionalne asocijacije potrošača.
Zakonom je propisano da privatni sudski izvršitelji mogu postati samo pravnici koji imaju položen pravosudni ispit i dve godine radnog iskustva.
Za sada je imenovano 64 izvršitelja od ukupno 330, koliko je potrebno pravosudnom sistemu Srbije. Među imenovanim, osim bivših sudija, advokata, ima i direktora banaka, državnih službenika, bivših preduzetnika.
Moguće zloupotrebe
Za nekadašnjeg sudiju Ustavnog suda Srbije Zorana Ivoševića odluka o privatnim izvršiteljima nije sporna jer je to praksa velikog broja evropskih država.
„Lice koje sprovodi izvršenje mora da se pridržava i mora da postupa u skladu sa zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Sve ono što važi za sudskog izvršitelja važi i za njega, a ako ne postupa u tom smislu onda će sud otklanjati nedostatke. To nije novost, To imamo u mnogim evropskim i zemljama u okruženju. Imamo zakon pa ćemo videti kako će to sve da funkcioniše. Ja se nadam dobro, ali ima i onih koji smatraju da mnoge stvari nisu dovoljno dobro urađene“, pojašnjava nekadašnji sudija Ustavnog suda.
Socijalna situacija u Srbiji, u najmanju ruku navodi na pomisao kako je nadležnost privatnih izvršitelja pokazatelj bezobzirnosti države prema građanima.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača i dalje sumnja u zakonitost i regularnost rada novog državnog harača.
„Kada je u pitanju distribucija i voda zna se da su očitavanja odokativna, da su mnogi uređaji u Srbiji nebaždareni, tehnički neispravni, a vi preko tehnički neispravnih uređaja nemate pravo da izdajete račun. Možete samo da naplaćujete akontaciju. Ali bez obzira na sve to oni su tužili građane. Zna se naprimer da je naplativost električne energije u Vojvodini negde oko 90 odsto u Beogradu oko 80 odsto, a na jugu Srbije negde oko 20. Onda vam je potpuno jasno kako i na koji način je ekonomija razvijena i koliko su ljudi platežno sposobni da tako nešto regulišu“, kaže Papović.
Postoje i mnoge druge najasnoće od toga ko će određivati vrednost zaplenjene robe, kada se i po čijem nalogu upada u tuđe prostorije ustavnosti zakona i povrede privatnosti i niz drugih koraka koji bi mogli biti signal za povećanje kriminalnih radnji pod plaštom sudskih izvršitelja.
Nekadašnji sudija Zoran Ivošević kaže da tu postoji izvestan rizik zluopotrebe i loše prakse na terenu.
„Ako se ponašaju brutalno onda će biti izloženi sankcijama koje prete sa tri strane, od suda najpre, onda od ministarstva jer mogu da budu razrešeni te funkcije, oduzimanje licence. Treba sada da posmatramo to u „higijeni“ zakona i toga šta tamo piše, ali ako usledi patologija, a kod nas je i to moguće, onda ti organi koji vrše kontrolu nad njihovim radom treba da obave svoju misiju i da spreče tako nešto. A to zavisi od građana. Oni treba da se obrate njima i oni treba da intervenišu. Da li će i kako funkcionisati ostaje da se vidi“, zaključuje nekadašnji sudija ustavnog suda Zoran Ivošević.
Nije retkost da je veliki broj predstavki građana pristiglih pred sud u Strazburu završavao na štetu države baš zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Nekoliko desetina sudskih izvršitelja moglo bi se od prvog juna pojaviti na vratima onih građana Srbije koji ni posle pravosnažne sudske odluke ne izmire svoja dugovanja, bilo da je reč o struji, komunalijama ili nekom drugom obliku dugovanja. Kako tvrde iz državnih institucija profesionalni izvršitelji su uvedeni zbog veće efikasnosti naplate i izvršenja sudskih odluka kao i problema naplate novčanih potraživanja.Oni će moći će dа ulаze u stаnove i protiv volje vlаsnikа, а u rizičnije "аkcije" će ići s policijskom prаtnjom.
Građani nisu previše previše oduševljeni ali podržavaju meru prinudne naplate, pre svega prema onima koji duguju milione dinara.
Jeste da su dugovanja pojedinaca, pa i nekih kompanija višemilionska, ali država izgleda neprestano skače na vrat najsiromašnijim.
Goran Papović predsednik Nacionalne organizacije potrošače Srbije kaže da je odluka države da legalizuje uterivače dugova novo ulje na socijalnu bedu građana Srbije.
Donošenju zakona o privatnim izvršiteljima morao je prethoditi i niz zakona koji štite potrošače od raznih državnih i monopolskih uticaja, kaže Papović.
„Ono što je nedostajalo pre donošenja ovog zakona o sudskim izvršiteljima i jasno definisanje ugroženih potrošača. Zašto se nije napravilo to i ko spada u ugroženu kategoriju potrošača i koliki je broj ugroženih potrošača - e to je nešto je država trebalo prvo da poradi pa onda da se angažuju privatni sudski izvršitelji. Prvo mora sudstvu da se revidira, pa se tek onda može o nečemu razgovarati. Ovako samo pravite jedan psihološki teror nad građanima. Normalno je da smo mi za to da svako plaća ono što je potrošio, a ne da plaća što je pod uticajem monopola“, žali se Papović iz Nacionalne asocijacije potrošača.
Zakonom je propisano da privatni sudski izvršitelji mogu postati samo pravnici koji imaju položen pravosudni ispit i dve godine radnog iskustva.
Za sada je imenovano 64 izvršitelja od ukupno 330, koliko je potrebno pravosudnom sistemu Srbije. Među imenovanim, osim bivših sudija, advokata, ima i direktora banaka, državnih službenika, bivših preduzetnika.
Moguće zloupotrebe
Za nekadašnjeg sudiju Ustavnog suda Srbije Zorana Ivoševića odluka o privatnim izvršiteljima nije sporna jer je to praksa velikog broja evropskih država.
„Lice koje sprovodi izvršenje mora da se pridržava i mora da postupa u skladu sa zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Sve ono što važi za sudskog izvršitelja važi i za njega, a ako ne postupa u tom smislu onda će sud otklanjati nedostatke. To nije novost, To imamo u mnogim evropskim i zemljama u okruženju. Imamo zakon pa ćemo videti kako će to sve da funkcioniše. Ja se nadam dobro, ali ima i onih koji smatraju da mnoge stvari nisu dovoljno dobro urađene“, pojašnjava nekadašnji sudija Ustavnog suda.
Socijalna situacija u Srbiji, u najmanju ruku navodi na pomisao kako je nadležnost privatnih izvršitelja pokazatelj bezobzirnosti države prema građanima.
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača i dalje sumnja u zakonitost i regularnost rada novog državnog harača.
„Kada je u pitanju distribucija i voda zna se da su očitavanja odokativna, da su mnogi uređaji u Srbiji nebaždareni, tehnički neispravni, a vi preko tehnički neispravnih uređaja nemate pravo da izdajete račun. Možete samo da naplaćujete akontaciju. Ali bez obzira na sve to oni su tužili građane. Zna se naprimer da je naplativost električne energije u Vojvodini negde oko 90 odsto u Beogradu oko 80 odsto, a na jugu Srbije negde oko 20. Onda vam je potpuno jasno kako i na koji način je ekonomija razvijena i koliko su ljudi platežno sposobni da tako nešto regulišu“, kaže Papović.
Postoje i mnoge druge najasnoće od toga ko će određivati vrednost zaplenjene robe, kada se i po čijem nalogu upada u tuđe prostorije ustavnosti zakona i povrede privatnosti i niz drugih koraka koji bi mogli biti signal za povećanje kriminalnih radnji pod plaštom sudskih izvršitelja.
Nekadašnji sudija Zoran Ivošević kaže da tu postoji izvestan rizik zluopotrebe i loše prakse na terenu.
„Ako se ponašaju brutalno onda će biti izloženi sankcijama koje prete sa tri strane, od suda najpre, onda od ministarstva jer mogu da budu razrešeni te funkcije, oduzimanje licence. Treba sada da posmatramo to u „higijeni“ zakona i toga šta tamo piše, ali ako usledi patologija, a kod nas je i to moguće, onda ti organi koji vrše kontrolu nad njihovim radom treba da obave svoju misiju i da spreče tako nešto. A to zavisi od građana. Oni treba da se obrate njima i oni treba da intervenišu. Da li će i kako funkcionisati ostaje da se vidi“, zaključuje nekadašnji sudija ustavnog suda Zoran Ivošević.
Nije retkost da je veliki broj predstavki građana pristiglih pred sud u Strazburu završavao na štetu države baš zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.