Na dan kada su se dve strane vratile za sto, kosovski premijer Hashim Thaçi je podržao predlog o zajedničkom upravljanju granica između Kosova i Srbije, a na osnovu evropskog modela. Očekuje se da ova tema bude jedna od glavnih tokom tekuće runde.
Thaçi je kazao da je ponuđeno rešenje o granicama u skladu sa Ustavom, zakonima Kosova, kao i sa mandatom pregovaračke ekipe koju je dodelila Skupština Kosova.
“Sve što je u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova, ali i sa evropskim standardima, to je i za Kosovo prihvatljivo i potrudićemo se da se ide tim pravcem. Zajedničko upravljanje granicom je u skladu sa Ustavom i predstavlja vrednost evropskih standarda”, kazao je Thaçi.
Poverenje u proces dijaloga izrazili su i predsednica Kosova, Atifete Jahjaga, kao i američki ambasador u Prištini, Kristofer Del.
Predsednica Jahjaga je izjavila da će dijalog rezultirati sporazumima koji su zasnovani na evropskim modelima, a od koji će imati koristi obe zemlje i građani ovih država.
“Sva rešenja treba da budu evropska, i treba da budu u skladu sa najboljim evropskim standardima i praksama, a ovo su do sada pokazali i postignuti sporazumi”, kazala je ona.
Iz celog ovog pregovaračkog procesa između Prištine i Beograda, američki ambasador Del je naročito izdvojio pitanje upravljanja granicom.
“Upravljanje granicom između Kosova i Srbije omogućava razvoj operacija sličnih evropskim modelima a koji se sprovode ili će se sprovesti sa istim sporazumima i sa Makedonijom i Albanijom”, kazao je Del.
Prema njegovim rečima ovakvo rešenje je pozitivno i poboljšaće odnose sa Srbijom.
Mnogo interpretacija i loših tumačenja
Pre održavanja ove runde, šefica kosovskog pregovaračkog tima, Edita Tahiri je izjavila da se od pet postignutih sporazuma, sporazumi o katastru, matičnim knjigama, nostrifikaciji univerzitetskih diploma, te o slobodi kretanja i automobilskim tablicama, sprovodi samo onaj o slobodnoj trgovini.
Snage KFOR-a kod prelaza Jarinje, septembar 2011.
Ona je za nesprovođenje većine sporazuma okrivila Vladu Srbije. Ali, kosovska delegacija nije uslovila nastavak pregovora i otputovala je za Brisel.Politički analitičar u Prištini, Shkelzen Maliqi, smatra da su prednosti ovog dijaloga dvostrane. Najpre, obe zemlje će početi sa neophodnom saradnjom kao dve susedne zemlje, a zatim, zbog ovog dijaloga, on smatra da će i Srbija dobiti status kandidata u EU.
“Postoji mnogo interpretacija, ali i loših tumačenja. Ja smatram da će od ovoga dobiti svi, zato što ukoliko se usvoji ovaj masivan paket, imaćemo jednu situaciju u kojoj Srbija praktično priznaje Kosovo kao državni entitet, ali zvanično to neće biti priznavanje. Ovo će olakšati i Srbiji dobijanje kandidature u EU, ali ne i članstvo”, kazao je Maliqi.
Dijalog Prištine i Beograda u Briselu predstavlja napore EU u relaksaciji odnosa između dve zemlje, a koje teže za evrointegracijama.
Dijalog je prekinut krajem septembra, pošto je srpska strana insistirala da se razgovara i o graničnim prelazima na severu.
Tahiri i Stefanović o nastavku dijaloga
Tahiri i Stefanović o nastavku dijaloga
U Briselu je nastavljen dijalog između Srbije i Kosova koji se od marta vodi uz posredovanje Evropske unije, a koji je bio prekinut krajem septembra.
Predstavnica kosovskog pregovaračkog tima Edita Tahiri je kazala da zvanična Priština ima prihvaćen zakon o zajedničkom upravljanju granicom.
“Mi već imamo zakon o itegrisanom upravljanju granicom kao i nacionalnu strategiju o tome. Mi smo prihvatili takav koncept i zalažemo za dogovor koji bi oslikavao evropske zakone o zajedničkom upravljanju granicom. Ipak, svaka namjera politizacije ovih pregovora s naše strane neće biti prihvaćena”, rekla je Tahiri dolazeći na nastavak dijaloga.
Glavni pregovarač vlade Srbije Borislav Stefanović je izjavio da će se razgovarati i o problemima u primjeni već dogovorenog, pri čemu "ni jedno od rješenja ne može mijenjati ustavnu poziciju Srbije i Rezoluciju 1244".