Beograd je spreman za tehničke razgovore sa Prištinom, rečeno je našem radiju u Vladi Srbije. Poslednjih dana sve je više signala iz međunarodne zajednice da su mogući razgovori između Beograda i Prištine.
Prema ovim nezvaničnim i neformalnim signalima na stolu bi se našla mnoga otvorena pitanja ali ne i status Kosova.
„Kad se kaže normalizacija odnosa to tako politički zvuči. Ja bih radije rekao da je Beograd spreman da napravi tehničke kontakte na tehničkom nivou bez pominjanja pitanja statusa, ali uz napomenu da će to pitanje morati da se otvori pre ili kasnije“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Oliver Ivanović.
Sve su prisutnije ocene o potrebi razgovora između Beograda i Prištine, a mediji prenose da su nedavne posete visokih evropskih i američkih zvaničnika regionu dale podsticaj početku tih razgovora. Pominje se i da bi razgovori o otvorenim pitanjima mogli da počnu na leto, odmah nakon konferencije o Zapadnom Balkanu u Sarajevu.
Na naše pitanje da li Beograd ima informacije da su Brisel i Vašington započeli diplomatsku aktivnost da dovedu predstanike Beograda i Prištine za isti sto kako bi razgovarali o normaliziaciji odnosa bez otvaranja pitanja statusa Oliver Ivanović, državni sekretar kaže da to ne bi nazvao jasnim informacijama.
„Ali je na svim mestima gde god sam bio, i sa kim god sam razgovaro, otprilike iskazana ta potreba. Nama ne treba to da kažu ni Brisel ni Vašington. Prosto imamo problem sa strujom, telefonijom, sa povratnicima u Istoku, to su neka pitanja koja se mogu lako politizovati ali su u suštini tehnička pitanja. Pitanje statusa za nas ostaje otvoreno, to nije rešeno. Insistiraćemo na otvaranju te teme još jednom kako bi našli dogovreno rešenje“, kaže Ivanović.
Učestale neformalne i nezvanične signale iz međunarodne zajednice o mogućnosti razgovora između Beograda i Prištine Milan Pajević iz ISAK fonda tumači kao sazrevanje logičnog stava da odnosi u regionu ne mogu da se normalizuju bez direktnog dogovoranja.
„Mislim da uopšte nema drugog puta nego da se otvore svi vidovi direktnih pregovora između Beograda i prištine. Naravno, da će to u početku biti vrlo oprezni, možda ne sasvim javni razgovori diplomatskog tipa, koji svakako možda neće u prvo vreme obuhvatati pitanja koja nisu prihvatljiva za obe strane, ali je neophodno da se krene u vrlo temeljne razgovore o detaljima koji znače unapređenju svakodnevnog života. Za Beograd je naravno najvažniji kvalitet života srpskog življa i mislim da tim pitanima nije bila posvećena dovoljna pažnja nego da se vreme uglavnom trožilo na tzv. visoku politiku“, objašnjava Pajević.
Nezvanične informacije
Prema pojedinim medijskim navodima, koji se pozivaju na neimenovane međunaordne zvaničnike razgovoralo bi se o decentralizaciji, kulturnom nasleđu i severu Kosova. Kao i da bi razgovori bili započeti na tehničkom a zatim prešli na ministarski nivo. No, da stvari neće ići glatko pokazuje i to što Beograd odbija da razgovara sa predstavnicima kosovskih institucija, što na neki način u razgovoru za naš radio potvrđuje i Oliver Ivanović.
“Beograd neće biti u direktnim kontaktima sa predstavnicima kosovskih Albanaca sve dotle dok se oni predstavljaju kao predstavnici nezavisne države ali će nam zato posrednici biti od velike pomoći”, kaže on
Kao jedan od posrednika pominje se italijanski ambsador Majkl Đifoni, koji je imenovan za izaslanika EU za sever Kosova. Prilikom nedavne posete Beogradu i Prištini italijanski šef diplomatije Franko Fratini rekao je da se njegova zemlja zalaže za uspostavljanje posebnog kanala za dijalog između Kosova i Srbije, koji bi pomogao obema stranama da se suoče sa izazovima koji ih očekuju na putu prema Evropskoj uniji.
Tehnički razgovori između Beograda i Prištine su mogući u svakom trenutku, ocenio je profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić. U tom pravcu idu i očekivanja Brisela ali i ljudi na terenu koji najvise trpe posledice zbog odsustva komunikacije Beograda i Prištine, kaže Simić i dodaje:
„U ovom trenutku imamo samo najave iza kojih ne vidimo da li postoje konkretne namere ili su samo odgovor na sve veći pritisak iz Brisela da dođe do pomaka u odnosima Beograda i Prištine. S druge strane imamo niz pitanja koja se nazivaju tehničkim, kao što je pitanje struje, telefonije i najvljenih pasoša, ali su od suštinskog značaja za položaj Srba na Kosovu. Iz toga se može izvesti zaključak da Priština nastoji da prinudi Beograd na pregovore o tim pitanjima a time bi se verovatno napravio pomak i u odnosu prema statusu.“
No, koliko je moguće voditi razgovore o praktičnim problemima stanovnika Kosova bez doticanja statusa. Na primer, kako će se rešiti poslednji problem nastao na relaciji Beograd – Priština oko isključenja srpskih telefonskih operatera ako kosovske vlasti poručuju da operateri iz Beograda treba da konkurišu za licencu kod kosovskog regulatornog tela za telekomunikacije, što je za Beograd neprihvatljivo jer je to telo pod okriljem prištinskog ministarstva za telekomunikacije i tehnologiju. Vrlo je teško da se razgovara samo o pojedinačnim tehničkim pitanjima a da se ne dodiruju najosteljivija politička, kao što je status, primećuje Milan Pajević iz ISAK fonda:
“To je vrlo teško, skoro nemoguće ali postoji dužnost i trebalo bi da postoji potpuna svest odgovornosti političkih elita na obe strane da je neophodno da nađu svaki raspoloživi način da ragovaraju o stvarima koje su od ključnog značaja za život ljudi na Kosovu.”
Beograd i Priština će se naći za istim stolom već u junu u Sarajevu na regionalnoj konferenciji, ali bez državnih simbola i pod ličnim imenima. Ovaj „gimnik“ model je bio jedino rešenje pod kojim su zvaničnici iz Beograda i Prištine pristali da sede zajedno.
*****
Pročitajte i ovo:
Stabilizacija juga Srbije zavisi od boljih odnosa Beograda i Prištine
Od Srbije se očekuje mekša retorika o Kosovu
Kušner: Nezavisnost je nepovratna - to treba i drugi da shvate
Sejdiu: Nezavisnost doprinos miru i stabilnosti na Balkanu
Završena rasprava o Kosovu pred MSP
Prema ovim nezvaničnim i neformalnim signalima na stolu bi se našla mnoga otvorena pitanja ali ne i status Kosova.
„Kad se kaže normalizacija odnosa to tako politički zvuči. Ja bih radije rekao da je Beograd spreman da napravi tehničke kontakte na tehničkom nivou bez pominjanja pitanja statusa, ali uz napomenu da će to pitanje morati da se otvori pre ili kasnije“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Oliver Ivanović.
Sve su prisutnije ocene o potrebi razgovora između Beograda i Prištine, a mediji prenose da su nedavne posete visokih evropskih i američkih zvaničnika regionu dale podsticaj početku tih razgovora. Pominje se i da bi razgovori o otvorenim pitanjima mogli da počnu na leto, odmah nakon konferencije o Zapadnom Balkanu u Sarajevu.
Na naše pitanje da li Beograd ima informacije da su Brisel i Vašington započeli diplomatsku aktivnost da dovedu predstanike Beograda i Prištine za isti sto kako bi razgovarali o normaliziaciji odnosa bez otvaranja pitanja statusa Oliver Ivanović, državni sekretar kaže da to ne bi nazvao jasnim informacijama.
„Ali je na svim mestima gde god sam bio, i sa kim god sam razgovaro, otprilike iskazana ta potreba. Nama ne treba to da kažu ni Brisel ni Vašington. Prosto imamo problem sa strujom, telefonijom, sa povratnicima u Istoku, to su neka pitanja koja se mogu lako politizovati ali su u suštini tehnička pitanja. Pitanje statusa za nas ostaje otvoreno, to nije rešeno. Insistiraćemo na otvaranju te teme još jednom kako bi našli dogovreno rešenje“, kaže Ivanović.
Učestale neformalne i nezvanične signale iz međunarodne zajednice o mogućnosti razgovora između Beograda i Prištine Milan Pajević iz ISAK fonda tumači kao sazrevanje logičnog stava da odnosi u regionu ne mogu da se normalizuju bez direktnog dogovoranja.
„Mislim da uopšte nema drugog puta nego da se otvore svi vidovi direktnih pregovora između Beograda i prištine. Naravno, da će to u početku biti vrlo oprezni, možda ne sasvim javni razgovori diplomatskog tipa, koji svakako možda neće u prvo vreme obuhvatati pitanja koja nisu prihvatljiva za obe strane, ali je neophodno da se krene u vrlo temeljne razgovore o detaljima koji znače unapređenju svakodnevnog života. Za Beograd je naravno najvažniji kvalitet života srpskog življa i mislim da tim pitanima nije bila posvećena dovoljna pažnja nego da se vreme uglavnom trožilo na tzv. visoku politiku“, objašnjava Pajević.
Nezvanične informacije
Prema pojedinim medijskim navodima, koji se pozivaju na neimenovane međunaordne zvaničnike razgovoralo bi se o decentralizaciji, kulturnom nasleđu i severu Kosova. Kao i da bi razgovori bili započeti na tehničkom a zatim prešli na ministarski nivo. No, da stvari neće ići glatko pokazuje i to što Beograd odbija da razgovara sa predstavnicima kosovskih institucija, što na neki način u razgovoru za naš radio potvrđuje i Oliver Ivanović.
“Beograd neće biti u direktnim kontaktima sa predstavnicima kosovskih Albanaca sve dotle dok se oni predstavljaju kao predstavnici nezavisne države ali će nam zato posrednici biti od velike pomoći”, kaže on
Kao jedan od posrednika pominje se italijanski ambsador Majkl Đifoni, koji je imenovan za izaslanika EU za sever Kosova. Prilikom nedavne posete Beogradu i Prištini italijanski šef diplomatije Franko Fratini rekao je da se njegova zemlja zalaže za uspostavljanje posebnog kanala za dijalog između Kosova i Srbije, koji bi pomogao obema stranama da se suoče sa izazovima koji ih očekuju na putu prema Evropskoj uniji.
Tehnički razgovori između Beograda i Prištine su mogući u svakom trenutku, ocenio je profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić. U tom pravcu idu i očekivanja Brisela ali i ljudi na terenu koji najvise trpe posledice zbog odsustva komunikacije Beograda i Prištine, kaže Simić i dodaje:
„U ovom trenutku imamo samo najave iza kojih ne vidimo da li postoje konkretne namere ili su samo odgovor na sve veći pritisak iz Brisela da dođe do pomaka u odnosima Beograda i Prištine. S druge strane imamo niz pitanja koja se nazivaju tehničkim, kao što je pitanje struje, telefonije i najvljenih pasoša, ali su od suštinskog značaja za položaj Srba na Kosovu. Iz toga se može izvesti zaključak da Priština nastoji da prinudi Beograd na pregovore o tim pitanjima a time bi se verovatno napravio pomak i u odnosu prema statusu.“
No, koliko je moguće voditi razgovore o praktičnim problemima stanovnika Kosova bez doticanja statusa. Na primer, kako će se rešiti poslednji problem nastao na relaciji Beograd – Priština oko isključenja srpskih telefonskih operatera ako kosovske vlasti poručuju da operateri iz Beograda treba da konkurišu za licencu kod kosovskog regulatornog tela za telekomunikacije, što je za Beograd neprihvatljivo jer je to telo pod okriljem prištinskog ministarstva za telekomunikacije i tehnologiju. Vrlo je teško da se razgovara samo o pojedinačnim tehničkim pitanjima a da se ne dodiruju najosteljivija politička, kao što je status, primećuje Milan Pajević iz ISAK fonda:
“To je vrlo teško, skoro nemoguće ali postoji dužnost i trebalo bi da postoji potpuna svest odgovornosti političkih elita na obe strane da je neophodno da nađu svaki raspoloživi način da ragovaraju o stvarima koje su od ključnog značaja za život ljudi na Kosovu.”
Beograd i Priština će se naći za istim stolom već u junu u Sarajevu na regionalnoj konferenciji, ali bez državnih simbola i pod ličnim imenima. Ovaj „gimnik“ model je bio jedino rešenje pod kojim su zvaničnici iz Beograda i Prištine pristali da sede zajedno.
*****
Pročitajte i ovo:
Stabilizacija juga Srbije zavisi od boljih odnosa Beograda i Prištine
Od Srbije se očekuje mekša retorika o Kosovu
Kušner: Nezavisnost je nepovratna - to treba i drugi da shvate
Sejdiu: Nezavisnost doprinos miru i stabilnosti na Balkanu
Završena rasprava o Kosovu pred MSP