U Prištini malo veruju da će biti nekih dodatnih preokreta u pregovorima Kosova i Srbije. Insistiranje srpske strane na formiranju trećeg sloja vlasti, što bi podrazumevalo autonomiju za sever Kosova, neprihvatljivo je za kosovsku stranu.
Kosovski premijer Hashim Thaci je po povratku iz Brisela izjavio da je sastanak u Briselu u sredu bio dug i težak, ali da je srpska strana tražila još vremena za dodatne konsultacije. On je naglasio da se, bez obzira na trenutne poteškoće, proces dijaloga ne može proglasiti završenim ili neuspelim.
“Nadamo se da će Srbija dobro razmisliti i prihvatiti realnost kao i sporazum. Svestan sam i znam da ovo nisu lake odluke ni za jednu zemlju, ni za jednog lidera, ali svako od nas, bilo u Prištini ili u Beogradu, moramo gledati na budućnost, ne smemo biti taoc prošlosti. Kod nas mora da dominira odlučnost za postizanje sporazuma”, kazao je Thaci.
On je još jednom naglasio da asocijacija srpskih opština neće imati izvršne ili zakonodavne nadležnosti, a neće predstavljati ni treći sloj vlasti.
“Kosovo će imati jedan policijski sistem, jedan komandni lanac. Policija će funkcionisati na osnovu Ustava Kosova. Desiće se i potpuno rasformiranje svih ilegalnih bezbednosnih struktura i postići ćemo slobodu kretanja ljudi i robe”, kazao je Thaci.
Savetnik predsednice Kosova Ramush Tahiri izjavio je u sredu da je pozicija Beograda u pregovorima bila da proces vrati nazad a u cilju promene ustavnog sistema Kosova. Nepostizanje sporazuma, dodaje on, utiče da se status kvo na severu i dalje nastavi, što će otežati integraciju Srba i održavanje slobodnih izbora u tom delu.
“Veoma je problematično da se uspostavi vlast u tom delu zakonskim putem. Stanje ostaje onako kako je i bilo. Ali niko nije pobedio u ovom procesu, nema evropske agende niti regulisanje odnosa između Kosova i Srbije. Status kvo se nastavlja, ali jednim lošim ukusom zato što razgovori, koji su bili u cilju prevazilaženja takve situacije nisu uspeli”, kazao je Tahiri za RSE.
Šef kancelarije EU na Kosovu Samuel Žbogar nije želeo da komentariše puno jučerašnje maratonske razgovore u Briselu.
“Daćemo malo vremena premijerima da se vrate u svoje zemlje i da razgovaraju sa ljudima o tome šta se desilo na sastanku, a potom ćemo razgovarati kako nastaviti dalje”, kazao je Žbogar.
Uspeh političkog dijaloga Kosova i Srbije bio je i jedan od glavnih tačaka agende EU za integraciju dve zemlje. Poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova, Lutfi Haziri, inače predsednik Komisije za evropske integracije, nada se da Kosovo neće biti kažnjeno u ovom slučaju.
“Petnaesti april se uvek pominjao kao važan datum za Kosovo i Srbiju. Uveren sam da na Kosovo neće uticati potpisivanje ili nepotpisivanje sporazuma, i da će dobiti preporuku i otpočeti pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji kasnije uključuje i dijalog o liberalizaciji viza”, kazao je Haziri.
Crvena linija
“Gospođa Ashton se sigurno oseća razočarano i šanse da imamo ozbiljan nastavak dijaloga su jako male. Neko iz međunarodne zajednice će to sigurno pokušati, ali to će biti poslednji test. Perspektiva za sporazum je veoma mala, razlike ostaju veoma velike. Atmosfera je do sada bila dobra, ali često zato što nije bilo tačnih informacija. Priština je uvek stvarala utisak da dijalog teče dobro i da je sporazum moguć. Sad smo došli do tačaka gde se susreću crvene linije Prištine i Beograda. Za Beograd to je treći sloj vlasti i jedan entitet za Srbe, a za Prištinu upravo je to crvena linija koja je neprihvatljiva. Tako da, šanse da se pronađe neki dvosmislen modalitet o toj tački su jako male”, kazao je Rashiti.
On dodaje da je važno da se dijalog kao proces ne proglasi mrtvim, što bi dovelo u rizik sve ono što je do sada postignuto u dijalogu Kosova i Srbije.
“To će dovesti u rizik dosadašnja dostignuća u pogledu malo modernije komunikacije dve vlade, kao i sporazume tehničkog dijaloga, te stabilnost na Kosovu i na severu. Konsolidovaće viziju srpske zajednice na severu još više, u smislu odbijanja bilo kakve komunikacije sa Prištinom i svim ostalim faktorima što se tiče integracije. Ako ova faza ne uspe, moraće se razmisliti o nekim novim modalitetima, kako bi se pronašli novi oblici pregovora. Dobro je, ukoliko je moguće, očuvati neku vrstu komunikacije do faze kada su strane spremne na kompromis. Alternativa bez dijaloga je rizična”, kazao je Rashiti.
On je dodao da učlanjenje Kosova u UN može ubediti Prištinu da popusti u ovom procesu, iako je skpetičan da bi popuštanje mogli iću u smeru formiranja trećeg sloja vlasti na Kosovu.
Rashiti je dodao da je sudbina evropske perspektive dve zemlje povezana i da se teško može desiti da jedna strana 'dobije šargarepu' Evropske unije, a druga ne.
Kosovski premijer Hashim Thaci je po povratku iz Brisela izjavio da je sastanak u Briselu u sredu bio dug i težak, ali da je srpska strana tražila još vremena za dodatne konsultacije. On je naglasio da se, bez obzira na trenutne poteškoće, proces dijaloga ne može proglasiti završenim ili neuspelim.
“Nadamo se da će Srbija dobro razmisliti i prihvatiti realnost kao i sporazum. Svestan sam i znam da ovo nisu lake odluke ni za jednu zemlju, ni za jednog lidera, ali svako od nas, bilo u Prištini ili u Beogradu, moramo gledati na budućnost, ne smemo biti taoc prošlosti. Kod nas mora da dominira odlučnost za postizanje sporazuma”, kazao je Thaci.
On je još jednom naglasio da asocijacija srpskih opština neće imati izvršne ili zakonodavne nadležnosti, a neće predstavljati ni treći sloj vlasti.
“Kosovo će imati jedan policijski sistem, jedan komandni lanac. Policija će funkcionisati na osnovu Ustava Kosova. Desiće se i potpuno rasformiranje svih ilegalnih bezbednosnih struktura i postići ćemo slobodu kretanja ljudi i robe”, kazao je Thaci.
Savetnik predsednice Kosova Ramush Tahiri izjavio je u sredu da je pozicija Beograda u pregovorima bila da proces vrati nazad a u cilju promene ustavnog sistema Kosova. Nepostizanje sporazuma, dodaje on, utiče da se status kvo na severu i dalje nastavi, što će otežati integraciju Srba i održavanje slobodnih izbora u tom delu.
“Veoma je problematično da se uspostavi vlast u tom delu zakonskim putem. Stanje ostaje onako kako je i bilo. Ali niko nije pobedio u ovom procesu, nema evropske agende niti regulisanje odnosa između Kosova i Srbije. Status kvo se nastavlja, ali jednim lošim ukusom zato što razgovori, koji su bili u cilju prevazilaženja takve situacije nisu uspeli”, kazao je Tahiri za RSE.
Šef kancelarije EU na Kosovu Samuel Žbogar nije želeo da komentariše puno jučerašnje maratonske razgovore u Briselu.
“Daćemo malo vremena premijerima da se vrate u svoje zemlje i da razgovaraju sa ljudima o tome šta se desilo na sastanku, a potom ćemo razgovarati kako nastaviti dalje”, kazao je Žbogar.
Uspeh političkog dijaloga Kosova i Srbije bio je i jedan od glavnih tačaka agende EU za integraciju dve zemlje. Poslanik opozicionog Demokratskog saveza Kosova, Lutfi Haziri, inače predsednik Komisije za evropske integracije, nada se da Kosovo neće biti kažnjeno u ovom slučaju.
“Petnaesti april se uvek pominjao kao važan datum za Kosovo i Srbiju. Uveren sam da na Kosovo neće uticati potpisivanje ili nepotpisivanje sporazuma, i da će dobiti preporuku i otpočeti pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji kasnije uključuje i dijalog o liberalizaciji viza”, kazao je Haziri.
Crvena linija
Naim Rashiti
Analitičar Međunarodne krizne grupe iz Prištine Naim Rashiti u intervjuu za RSE kaže da se proces dijaloga približio kraju i da više nema prostora za pokušaje.“Gospođa Ashton se sigurno oseća razočarano i šanse da imamo ozbiljan nastavak dijaloga su jako male. Neko iz međunarodne zajednice će to sigurno pokušati, ali to će biti poslednji test. Perspektiva za sporazum je veoma mala, razlike ostaju veoma velike. Atmosfera je do sada bila dobra, ali često zato što nije bilo tačnih informacija. Priština je uvek stvarala utisak da dijalog teče dobro i da je sporazum moguć. Sad smo došli do tačaka gde se susreću crvene linije Prištine i Beograda. Za Beograd to je treći sloj vlasti i jedan entitet za Srbe, a za Prištinu upravo je to crvena linija koja je neprihvatljiva. Tako da, šanse da se pronađe neki dvosmislen modalitet o toj tački su jako male”, kazao je Rashiti.
On dodaje da je važno da se dijalog kao proces ne proglasi mrtvim, što bi dovelo u rizik sve ono što je do sada postignuto u dijalogu Kosova i Srbije.
“To će dovesti u rizik dosadašnja dostignuća u pogledu malo modernije komunikacije dve vlade, kao i sporazume tehničkog dijaloga, te stabilnost na Kosovu i na severu. Konsolidovaće viziju srpske zajednice na severu još više, u smislu odbijanja bilo kakve komunikacije sa Prištinom i svim ostalim faktorima što se tiče integracije. Ako ova faza ne uspe, moraće se razmisliti o nekim novim modalitetima, kako bi se pronašli novi oblici pregovora. Dobro je, ukoliko je moguće, očuvati neku vrstu komunikacije do faze kada su strane spremne na kompromis. Alternativa bez dijaloga je rizična”, kazao je Rashiti.
On je dodao da učlanjenje Kosova u UN može ubediti Prištinu da popusti u ovom procesu, iako je skpetičan da bi popuštanje mogli iću u smeru formiranja trećeg sloja vlasti na Kosovu.
Rashiti je dodao da je sudbina evropske perspektive dve zemlje povezana i da se teško može desiti da jedna strana 'dobije šargarepu' Evropske unije, a druga ne.