U Briselu je dogovoreno da 30. septembar bude poslednji rok da se rasformiraju sve ilegalne strukture bezbednosti na severu Kosova, nakon čega bi usledila njihova integracija u kosovske. Do toga, međutim, nije došlo zato što Srbija nije izvršila svoje obaveze, ali to isto navodi i beogradska strana za prištinsku, na osnovu onoga što kažu pregovarači.
Proces integracije srpskih bezbednosnih struktura u odgovarajuće kosovske je i dalje otvoreno pitanje, s obzirom da Srbija prošle nedelje nije dostavila Briselu spisak pojedinaca koji žele da postanu deo Policije Kosova, kao što je bilo predviđeno Briselskim sporazumom i planom primene, izjavila je za RSE, šefica kosovskog pregovaračkog tima, Edita Tahiri.
„Srbija, iako je imala za obavezu da 16. septembra dostavi listu svih pojedinaca koji žele da postanu deo Policije Kosova, nije to uradila, tako da je to, pitanje procesa integracije i dalje ostavilo otvorenim“, kazala je Tahiri.
„Što se tiče gašenja bezbednosnih struktura, jedino je bilo napretka u oblasti zatvaranja svih kancelarija bivšeg MUP-a koje su ilegalno radile na severu, ali još uvek deluju ilegalne strukture, kao što je Civilna zaštita, koja je takođe trebalo da se rasformira 30. septembra, ali ni u tom pravcu nije bilo napretka“, navodi ona.
Tahiri dodaje da je Srbija donela odluku da prekine isplatu plata pripadnicima njihovog MUP-a, ali ne i za ostale strukture.
Šefica kosovskog pregovaračkog tima navodi da je Vlada Kosova izrazila spremnost i volju za punu integraciju pojedinaca koji žele da se integrišu u kosovske strukture bezbednosti, ali da Srbija, samom činjenicom da nije predala spisak, odugovlači sa primenom briselskog sporazuma.
„Mislim da Srbija ne pokazuje političku volju da primeni sporazum oko pitanja bezbednosti. Oni jesu informisani o svim ljudima koji su radili u paralelnim strukturama, jer su delovali u strukturama koje je Srbija formirala, nije problem da ne znaju o kome se radi, već je problem što odugovlači primenu sporazuma i što beži od obaveza iz briselskog sporazuma“, navodi Tahiri.
Stoga je, dodaje ona, zatraženo od Brisela da Evropska unija poveća pritisak na Srbiju kako bi ispunila svoje obaveze.
„Napredak u tom pravcu se treba ostvariti na relaciji EU – Srbija, gde EU treba da traži od Srbije da ispuni svoje obaveze, a to su obaveze tri strane, države Kosova, države Srbije i EU kao posrednika. Sve strane treba da ostvare obaveze iz briselskog sporazuma“, zaključuje ona.
Đurić: Priština ne realizuje dogovor
S druge strane, savetnik predsednika Srbije i šef radne grupe Srbije na pregovorima u Briselu Marko Đurić tvrdi da je pat pozicija u koju je zapao proces implementacije Briselskog sporazuma rezultat neispunjenih obaveza, ali na kosovskoj strani.
Đurić navodi da srpska strana očekuje da će Priština prestati da koči ove segmente sporazuma, kako kredibilitet onoga što je dogovoreno ne bi bio ugrožen opstrukcijama jedne od strana, kao što je slučaj sad.
„Jedini izlaz iz pat pozicije je prestanak opstrukcije i puna primena onoga što je dogovoreno, uključujući i osnivanje osnovnih sudova i tužilaštva u sredinama sa srpskom sredinom, i puno sprovođenje Zakona o amnestiji i početak rada na izmeni pravnih propisa koji su neophodni za funkcionisanje Zajednice sprskih opština“, ističe Đurić.
Iz Brisela ipak poručuju da je implementacija dogovora ključna. Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU, Catherine Ashton, navodi da je to i tema prošlonedeljnog sastanka Ashtonove sa Tomislavom Nikolićem i Hashimom Thacijem u Njujorku.
„Mi smo u kontaktu i sa jednom i sa drugom stranom. Radimo na tome da se rad na implementaciji nastavi. To je bio i predmet rasprave prošle sedmice kad se g. Ashton sastala i sa predsednikom Nikolićem i sa premijerom Thacijem. Implementacija je ključna, rad na implementaciji mora da se nastavi, i mi smo u kontaktu i sa jednom i sa drugom stranom da bi do toga došlo“, kazala je ona.
Inače, na osnovu plana implementacije, „članovi srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu će biti u potpunosti integrisani u odgovarajuće kosovske strukture i njihove plate će biti isplaćivane isključivo iz budžeta Kosova. Takođe, i integracija pravosudnih institucija će biti završena. Sve ustanove srpskog suda na Kosovu će biti zatvorene do tada, a nova tela će biti uspostavljena i osoblje integrisano u kosovski sistem“.
Proces integracije srpskih bezbednosnih struktura u odgovarajuće kosovske je i dalje otvoreno pitanje, s obzirom da Srbija prošle nedelje nije dostavila Briselu spisak pojedinaca koji žele da postanu deo Policije Kosova, kao što je bilo predviđeno Briselskim sporazumom i planom primene, izjavila je za RSE, šefica kosovskog pregovaračkog tima, Edita Tahiri.
„Srbija, iako je imala za obavezu da 16. septembra dostavi listu svih pojedinaca koji žele da postanu deo Policije Kosova, nije to uradila, tako da je to, pitanje procesa integracije i dalje ostavilo otvorenim“, kazala je Tahiri.
Edita Tahiri
„Što se tiče gašenja bezbednosnih struktura, jedino je bilo napretka u oblasti zatvaranja svih kancelarija bivšeg MUP-a koje su ilegalno radile na severu, ali još uvek deluju ilegalne strukture, kao što je Civilna zaštita, koja je takođe trebalo da se rasformira 30. septembra, ali ni u tom pravcu nije bilo napretka“, navodi ona.
Tahiri dodaje da je Srbija donela odluku da prekine isplatu plata pripadnicima njihovog MUP-a, ali ne i za ostale strukture.
Šefica kosovskog pregovaračkog tima navodi da je Vlada Kosova izrazila spremnost i volju za punu integraciju pojedinaca koji žele da se integrišu u kosovske strukture bezbednosti, ali da Srbija, samom činjenicom da nije predala spisak, odugovlači sa primenom briselskog sporazuma.
„Mislim da Srbija ne pokazuje političku volju da primeni sporazum oko pitanja bezbednosti. Oni jesu informisani o svim ljudima koji su radili u paralelnim strukturama, jer su delovali u strukturama koje je Srbija formirala, nije problem da ne znaju o kome se radi, već je problem što odugovlači primenu sporazuma i što beži od obaveza iz briselskog sporazuma“, navodi Tahiri.
Stoga je, dodaje ona, zatraženo od Brisela da Evropska unija poveća pritisak na Srbiju kako bi ispunila svoje obaveze.
„Napredak u tom pravcu se treba ostvariti na relaciji EU – Srbija, gde EU treba da traži od Srbije da ispuni svoje obaveze, a to su obaveze tri strane, države Kosova, države Srbije i EU kao posrednika. Sve strane treba da ostvare obaveze iz briselskog sporazuma“, zaključuje ona.
Đurić: Priština ne realizuje dogovor
S druge strane, savetnik predsednika Srbije i šef radne grupe Srbije na pregovorima u Briselu Marko Đurić tvrdi da je pat pozicija u koju je zapao proces implementacije Briselskog sporazuma rezultat neispunjenih obaveza, ali na kosovskoj strani.
Marko Đurić
“Sprovođenje briselskog sporazuma nažalost u velikoj meri je u segmentima pravosuđa i policije ometano činjenicom da Priština nije realizovala dogovor da se do 1. septembra na području pokrajine osnuju novi osnovni sudovi i tužilaštva u sredinama sa srpskom većinom, što je dovelo do onemogućenja integracije pravosudnih struktura. S druge strane, činjenica da Zakon o amnestiji nije primenjen u punoj meri i nije na snazi zbog problema sa Ustavnim sudom, i nije formulisan do kraja na način na koji je to dogovoreno u Briselu, dovodi do prepreka u realizaciji dela briselskog sporazuma“, kaže on.Đurić navodi da srpska strana očekuje da će Priština prestati da koči ove segmente sporazuma, kako kredibilitet onoga što je dogovoreno ne bi bio ugrožen opstrukcijama jedne od strana, kao što je slučaj sad.
„Jedini izlaz iz pat pozicije je prestanak opstrukcije i puna primena onoga što je dogovoreno, uključujući i osnivanje osnovnih sudova i tužilaštva u sredinama sa srpskom sredinom, i puno sprovođenje Zakona o amnestiji i početak rada na izmeni pravnih propisa koji su neophodni za funkcionisanje Zajednice sprskih opština“, ističe Đurić.
Iz Brisela ipak poručuju da je implementacija dogovora ključna. Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU, Catherine Ashton, navodi da je to i tema prošlonedeljnog sastanka Ashtonove sa Tomislavom Nikolićem i Hashimom Thacijem u Njujorku.
„Mi smo u kontaktu i sa jednom i sa drugom stranom. Radimo na tome da se rad na implementaciji nastavi. To je bio i predmet rasprave prošle sedmice kad se g. Ashton sastala i sa predsednikom Nikolićem i sa premijerom Thacijem. Implementacija je ključna, rad na implementaciji mora da se nastavi, i mi smo u kontaktu i sa jednom i sa drugom stranom da bi do toga došlo“, kazala je ona.
Inače, na osnovu plana implementacije, „članovi srpskih bezbednosnih struktura na Kosovu će biti u potpunosti integrisani u odgovarajuće kosovske strukture i njihove plate će biti isplaćivane isključivo iz budžeta Kosova. Takođe, i integracija pravosudnih institucija će biti završena. Sve ustanove srpskog suda na Kosovu će biti zatvorene do tada, a nova tela će biti uspostavljena i osoblje integrisano u kosovski sistem“.