Peticija sa zahtevom da se sa Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra u Nišu ukloni obeležje (ploča) sa grbom Vojske Sjedinjenih Američkih Država i posle nedelju dana od pokretanja i dalje je u fokusu javnosti. Osim grba, na ploči je ispisana i poruka zahvalnosti „američkom narodu, američkoj vladi, a pre svega američkoj vojsci za donaciju u opremi koja će služiti za lečenje pacijenata klinike“.
Peticiju je na društvenim mrežama pokrenula Marina Adamović, humanitarna aktivistkinja i osoba sa invaliditetom, koja u centru Niša prikuplja pomoć za lečenje dece i mladih obolelih od malignih bolesti. Ploča sa grbom i porukom zahvalnosti, otkrivena je 21. juna ove godine, kada je klinika od Vojske SAD dobila pet medicinskih uređaja u ukupnoj vrednosti od 400.000 evra.
“To što su dali nije nikakav poklon, to je samo deo duga za ono što su nam učinili. Prvo što mi je palo na pamet je da pokrenem tu peticiju da se tabla ukloni”, izjavila je Adamović za Radio Slobodna Evropa.
Dodaje da su joj se javljali prijatelji sa idejom da odbiju lečenje na toj klinici upravo zbog grba:
“Javio mi se prijatelj iz Čačka kome su preporučili da operaciju srca uradi na niškoj klinici. Rekao mi je da ni po koju cenu neće da uđe na tu kliniku, zato što se na njoj nalazi grb američke vojske.”
Marina Adamović koja je pokrenula peticiju za skidanje ploče
Klinika za kardiohirurgiju je, inače, od Vojske SAD dobila medicinsku opremu koja će, prema rečima direktora klinike Dragana Milića, omogućiti duplo više kardiohirurških operacija nego do sada. Prilikom prijema donacije Milić je kazao da je u ovoj klinici do sada rađeno po 250 operacija godišnje, a da je, zahvaljujući ovoj pomoći, planirano da ih već naredne godine bude 400.
RSE nije uspeo da dođe do čelnika klinike, te njihov komentar na inicijativu za uklanjanje obeležja nismo dobili.
Inače, pokretanje niške peticije događa se dva meseca nakon što je Skupština Srbije formirala komisiju, čiji je zadatak da utvrdi posledice NATO bombardovanja na zdravlje ljudi i životnu sredinu u Srbiji.
Između ostalog, na taj način bi trebalo, kako objašnjavaju nadležni, da se javnosti ponudi i kredibilan odgovor na nikada dokazane spekulacije po kojima razlog za povećanje broja obolelih od malignih bolesti treba tražiti u bombardovanju i municiji koja je korišćenja 1999. godine.
“Moj sin ima leukemiju i trenutno prima hemio terapiju. Nije trebalo staviti tu tablu bez obzira na pomoć. To nije pomoć”, uverena je Silvana Nikolić.
Ova Nišlijka, majka dvadestpetogodišnjaka, trenutno sakuplja humanitarnu pomoć za njegovo lečenje u Turskoj.
Sa duge strane Jasmina, koja je zamolila da joj ne objavljujemo prezime, a inače je zaposlena u Kliničkom centru u Nišu, smatra da je pomoć američke vojske u vidu medicinske opreme značajna i žali što ona nije stigla ranije.
“Da je bilo tih aparata prošle godine, moj sin bi ostao živ”, kaže Jasmina navodeći da je pre godinu dana izgubila sina starog 35 godina, koji je doživeo moždanu smrt.
Sličnog je mišljenja i Nišlija Dejan Stanković koji smatra da je vrednost pomoći za nišku bolnicu značajna, ali, dodaje, da obeležje na zidu bolnice nije bilo potrebno.
“Tih 400 hiljada dolara koji su oni nama dali, vredi jedan tovar bombi koje nosi jedan avion u jednom naletu bombardovanja”, kaže Stanković.
Nesumnjivo je da je NATO bombardovanje ostavilo traume kod građana Srbije, kao i da je izvedeno mimo pravila međunarodnog prava, navodi univerzitetska profesorka Srbijanka Turajlić. Ipak, nastavlja ona, u srpskoj javnosti potpuno se zanemaruje ono što je bombardovanju prethodilo.
“Bombardovanje je bilo vrh ledenog brega, svega onoga što se tokom devedesetih dešavalo u Srbiji. Nije NATO bombardovanje došlo niotkuda, nego smo živeli u zemlji u kojoj je vlast, unutar zemlje i van zemlje izvršila niz neverovatnih zločina. Odricanje od američke pomoći, ili bilo čije druge pomoći, zahteva da se prvo odreknemo sami sebe. Zato što smo mi zapravo upropastili ovu zemlju ili nas je vlast ove zemlje upropastila i izazvala niz posledica uključujući i NATO bombardovanje”, kaže Turajlić.
Prema podacima Fonda za humanitarno pravo u toku NATO bombardovanja u Nišu je ubijeno 19 civila. Tromesečno bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije preduzeto je sa ciljem zaustavljanja masovnog kršenja ljudskih prava od strane državnih policijskih i vojnih formacija nad albanskim stanovništvom na Kosovu.