Slobodan Zimonjić iz Brčkog imao je svega 20 godina kada je nestao septembra 1995. godine tokom borbi u okolini Bihaća.
Njegov otac Milorad kaže kako je viđen u zarobljeništvu u rejonu Grmeča u TV prilogu 27. aprila 1996. godine. Nađena je puška i sve Slobodanove stvari, ali tijelo nikada.
“Moj sin Zimonjić Slobodan 1995. godine je otišao. Poslali ga gore na Bihać. Otišao je 10. 9. od kuće, 13. 9. nestao. I danas-dan tražim, hodam. Ja sam tražio od CNN-a da mi prikažu tu sliku. On je bio u stroju jednom gdje je bilo oko 200 ljudi. To su komšije gledale. Oni su gledali i zvali me iz Švajcarske i Austrije koji poznaju me da su ga vidjeli u stroju ’96. godine, 27. aprila - Grmeč, Grabeška visoravan, tu je negdje. Ja sam našao sve stvari, a njega nema", kaže Slobodanov otac.
Imao je, kaže, 20 godina.
"Završio je osmogodišnju, upisao ga u srednju tehničku školu. Išao je jednu godinu, imao je jedinica dosta i kada sam ja rekao da napusti, on se obradovao. Volio je više da bude vozač nego školu. On je poznavao zvuk kola mojih - kad ja idem, izleti na cestu. Pa radio je, išao u šumu sjeći drva, drvariti i tako. Radio je - što mu god rekneš htio je raditi. On je ostao sam sa mnom. Imam još jednog sina. On ima svoju kuću. Kćerka se udala. Ja sam volio popiti, u kafanu skrenem, on čuje da sam ja u kafani i evo ga pješke, dođe po mene. Nije ni s kim se nikada ni svadio, ni pobio, ni ništa. Bio je miran. Pošteno, mirno. Nije on htio jesti puno. Volio je ovako nalupaj mu jaja i to. Bio je mršav, sitan. Volio je društvo. I on ode sa društvom, ode, sjedne, volio je to. Od ’95. ja sam prešao milione kilometara tražeći ga. Četvero kola podrobio hodajući. Para potrošio što sam imao. Ja sam plaćao 4,5 marke litru goriva. Te Pale, Banja Luka, pa čuješ neko izišao. Supruga je bila većina kod kuće, ona čuje izišli su u ovom selu tamo kod Banje Luke. Ja dođem kući ujutro, odmah vraćaj se nazad i traži to selo kod Banje Luke, Prijedora da bih našao te ljude da nije ko saznao šta za njega, da nije bio s njim", kaže Milorad.
Pravde ovdje, kaže Milorad, nema nikakve.
"Niti ima države, niti ima pravde. Nije država ni BiH ni srpska republika. To nije država. To je lopovska država. Neki ljudi se bogate na račun nas, porodica. Zašto bogate? Vidim traženje ovo. Mi imamo ovdje što su nam iskopali tijela i odnijeli u Tuzlu, a neće da kažu da su iskopali. Mi tragamo ovdje, Bukvik i bukvička regija, za 12 tijela. A našli smo u groblju što su iskopali, to sam ja rekao i Muratu Hurtiću i Mašoviću: ’Vi ste odnijeli ta tijela.’ ’Nismo. Tužiću te.’ Kažem: ’Jedva čekam da me tužiš.’ I evo tri godine me ne tuži što sam rekao to i objavio na televiziji. Pa da mi je naći kost - kost, da znam. Ja sam digao njemu i spomenik, i za sebe i za suprugu. Da mi je kost da je sahranim ondje”, kaže Slobodanov otac.
Više priča o nestalima možete naći OVDJE
Ukoliko nešto znate o sudbini neke od osoba o kojima govore naše priče, molimo da javite na redakcijski mail: slobodnaevropa@rferl.org
Linkovi za stranice organizacija koje se bave nestalima:
* Međunarodna organizacija za traženje nestalih
* Documenta iz Zagreba
* Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva
* Fond za humanitarno pravo iz Beograda
Njegov otac Milorad kaže kako je viđen u zarobljeništvu u rejonu Grmeča u TV prilogu 27. aprila 1996. godine. Nađena je puška i sve Slobodanove stvari, ali tijelo nikada.
“Moj sin Zimonjić Slobodan 1995. godine je otišao. Poslali ga gore na Bihać. Otišao je 10. 9. od kuće, 13. 9. nestao. I danas-dan tražim, hodam. Ja sam tražio od CNN-a da mi prikažu tu sliku. On je bio u stroju jednom gdje je bilo oko 200 ljudi. To su komšije gledale. Oni su gledali i zvali me iz Švajcarske i Austrije koji poznaju me da su ga vidjeli u stroju ’96. godine, 27. aprila - Grmeč, Grabeška visoravan, tu je negdje. Ja sam našao sve stvari, a njega nema", kaže Slobodanov otac.
Imao je, kaže, 20 godina.
"Završio je osmogodišnju, upisao ga u srednju tehničku školu. Išao je jednu godinu, imao je jedinica dosta i kada sam ja rekao da napusti, on se obradovao. Volio je više da bude vozač nego školu. On je poznavao zvuk kola mojih - kad ja idem, izleti na cestu. Pa radio je, išao u šumu sjeći drva, drvariti i tako. Radio je - što mu god rekneš htio je raditi. On je ostao sam sa mnom. Imam još jednog sina. On ima svoju kuću. Kćerka se udala. Ja sam volio popiti, u kafanu skrenem, on čuje da sam ja u kafani i evo ga pješke, dođe po mene. Nije ni s kim se nikada ni svadio, ni pobio, ni ništa. Bio je miran. Pošteno, mirno. Nije on htio jesti puno. Volio je ovako nalupaj mu jaja i to. Bio je mršav, sitan. Volio je društvo. I on ode sa društvom, ode, sjedne, volio je to. Od ’95. ja sam prešao milione kilometara tražeći ga. Četvero kola podrobio hodajući. Para potrošio što sam imao. Ja sam plaćao 4,5 marke litru goriva. Te Pale, Banja Luka, pa čuješ neko izišao. Supruga je bila većina kod kuće, ona čuje izišli su u ovom selu tamo kod Banje Luke. Ja dođem kući ujutro, odmah vraćaj se nazad i traži to selo kod Banje Luke, Prijedora da bih našao te ljude da nije ko saznao šta za njega, da nije bio s njim", kaže Milorad.
Pravde ovdje, kaže Milorad, nema nikakve.
"Niti ima države, niti ima pravde. Nije država ni BiH ni srpska republika. To nije država. To je lopovska država. Neki ljudi se bogate na račun nas, porodica. Zašto bogate? Vidim traženje ovo. Mi imamo ovdje što su nam iskopali tijela i odnijeli u Tuzlu, a neće da kažu da su iskopali. Mi tragamo ovdje, Bukvik i bukvička regija, za 12 tijela. A našli smo u groblju što su iskopali, to sam ja rekao i Muratu Hurtiću i Mašoviću: ’Vi ste odnijeli ta tijela.’ ’Nismo. Tužiću te.’ Kažem: ’Jedva čekam da me tužiš.’ I evo tri godine me ne tuži što sam rekao to i objavio na televiziji. Pa da mi je naći kost - kost, da znam. Ja sam digao njemu i spomenik, i za sebe i za suprugu. Da mi je kost da je sahranim ondje”, kaže Slobodanov otac.
Priče o nestalima
Serijalom Priče o nestalima, Radio Slobodna Evropa pridružuje se naporima organizacija koje se bave pitanjem nestalih u regionu, kako bi njihove porodice konačno saznale istinu o svojim najmilijima.Više priča o nestalima možete naći OVDJE
Ukoliko nešto znate o sudbini neke od osoba o kojima govore naše priče, molimo da javite na redakcijski mail: slobodnaevropa@rferl.org
Linkovi za stranice organizacija koje se bave nestalima:
* Međunarodna organizacija za traženje nestalih
* Documenta iz Zagreba
* Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva
* Fond za humanitarno pravo iz Beograda