Zabrinutost od ekstremističkog ponašanja krajnje desnice širom sveta, koja je učvrstila veze tokom mandata prethodnog predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), pojačana je posle napada na američki Kapitol, dok neki na ekstremnoj desnici proterivanja s društvenih mreža i kraj Tramovog mandata vide kao šansu da regrutuju i radikalizuju nove sledbenike, pišu svetski mediji.
Pretnja zapadnim demokratijama
Pola decenije trampizma ubrzalo je razgovore o pretnji krajnje desnog ekstremizma u zapadnim demokratijama, piše Vašington post (The Washington Post), podsećajući da su od Nemačke preko Novog Zelanda do Sjedinjenih Američkih Država, naoružani ekstremno desničari izvodili krvave terorističke napade, animirani mržnjom prema migrantima i liberalima.
Uz konstataciju da se u nekim slučajevima može naći veza između radikalizacije krajnje desnice i zapaljive retorike dosadašnjeg predsednika Trampa, list ukazuje da širok spektar ekstremističkog ponašanja krajnje desnice zabrinjava analitičare, navodeći kao primere obuke naoružanih milicija za nasilje ili stapanje krajne desnice s Kjuanon (QAnon) teorijama zavere u ekstremističku ideologiju koja radikalizuje njihove sledbenike.
Džoel Finkelstajn (Joel Finkelstein), suosnivač instituta koji proučava dezinformacije na internetu (Network Contagion Research Institute) kaže da se može primetiti trend sve "apokaliptičnijeg jezika" koji je prešao s govora "o revoluciji na neku vrstu propasti s krajem civilizacije", ukazuje list, dodajući da se to proširilo Evropom, gde su se rasplamsali protesti krajnje desnice koja ponavlja neke od najbizarnijih tvrdnji Kjuanona.
Međutim, pitanje šta se može učiniti je nezgodno, ocenjuje Vašington post, ukazujući da SAD ne mogu cenzurisati ili kriminalizovati određene oblike govora mržnje kako je to moguće u Evropi, mada se očekuje da Bajdenova administracija agresivno pritisne tehnološke kompanije da se pozabave dezinformacijama i širenjem ekstremizma na svojim društvenim medijima.
Pojedini političari i kongresmeni u Vašingtonu tražili su da se domaćem terorizmu pristupi kao islamističkom ekstremizmu posle napada 11. septembra 2001, što je uznemirilo kritičare koji se plaše da SAD uče pogrešne lekcije posle godina nezgrapne politike u borbi protiv terorizma, navodi list, ukazujući da je više od 130 grupa za građanska i ljudska prava upozorilo da bi se takva borba protiv domaćeg terorizma moglo iskoristiti kao sredstvo za rasno profilisanje i targetiranje marginalizovanih zajednica.
Povezivanje u oksimoron
Neredi na Kapitolu 6. januara usmerili su pažnju na "apokaliptično orijentisanu" globalnu krajnju desnicu, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da su ekstremisti, bez vođe ali ujedinjeni rasističkom ideologijom pojačanom na društvenim mrežama, izgradili mrežu stvarnih i onlajn veza koje brinu zvaničnike.
Pristalice rasističkih krajnje desničarskih pokreta širom sveta dele više od zajedničkog motiva, ukazuje list. Nemački ekstremisti dolazili su u SAD na snajperska takmičenja; američki neonacisti posetili su kolege u Evropi; militanti iz različitih zemalja povezivali su se u kampovima za obuku od Rusije i Ukrajine do Južne Afrike.
Godinama su krajnje desni ekstremisti razmenjivali ideologiju i inspiracije na rubovima društva i najdubljim delovima interneta, ali su događaji 6. januara razotkrili njihov nasilni potencijal. Mada su u razgovorima na internetu mnogi napad na Kapitol odbacili kao amaterizam, neki su to videli, ističe Njujork tajms, kao lekciju kako da ostvare svoje ciljeve svrgavanja demokratskih vlada na organizovanije i konkretnije načine – kao simboličnu pobedu i strateški poraz iz kojeg treba izvući pouke.
Iako je teško reći koliko su duboke i trajne veze između američke krajnje desnice i njenih evropskih kolega, zvaničnici su sve više zabrinuti zbog mreže difuznih međunarodnih veza i brinu se da bi te mreže, koje su već ojačale u Trampovoj eru, mogle biti još odlučnije posle 6. januara. List dodaje da su kampovi za obuku izazvali zabrinutost kod obaveštajnih i bezbednosnih službi koje strahuju da bi ta aktivnost mogla postaviti temelje za organizovanije i bolje planirano nasilje.
Dok su teorije zavere Kjuanona izvezene iz Amerike preko Atlantika, evropske teorije zavera i dezinformacije su takođe našle mesto u SAD. Pojedini stručnjaci kažu da su takve transnacionalne veze ipak više inspirativne nego organizacione, dok sumnjaju u potencijal stvaranja trajnijih transatlantskih veza između ekstremno desnih grupa, pošto su propali svi takvi pokušaji od Drugog svetskog rata. I među samim pristalicama krajnje desnice postoje podele oko toga da li su takvi savezi vredni ili održivi, jer je za mnoge ideja međunarodnog nacionalističkog pokreta oksimoron.
Regrutovanje Trampovih pristalica
Beli nacionalisti koriste priliku da dodatno radikalizuju fragmentirani trampovski pokret, nakon što su mere velikih društvenih mreža rasule najvatrenije pristalice bivšeg američkog predsednika na marginalne platforme, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times), ističući da neki na ekstremnoj desnici zatvaranje društvene mreže Parler i kraj Tramovog mandata vide kao šansu da privuku i radikalizuju nove sledbenike.
Sa zabranom krajnje desnih narativa na Fejsbuku (Facebook) i Tviteru (Twitter), kao i gašenjem Parlera zbog gubitka hostinga, Trampove pristalice, a posebno oni prihvataju Kjuanon teorije zavere, migrirali su na alternativne platforme kao što je servis za razmenu poruka Telegram, gde su se, ukazuje britanski list na navode stručnjaka, fašističke grupe brzo infiltrirale u protrampovske kanale s namerom da pristalice prethodnog predsednika SAD odvuku na ekstremnu desnicu.
Privlačenje novih sledbenika ekstremne desnice usledilo je i kako je Kjuanon ostao bez lidera Trampovim izlaskom iz Bele kuće, što je u suprotnosti s ključnim predviđanjem da se njegovo predsedništvo neće završiti. Beli nacionalisti i drugi pripadnici ekstremne desnice se, prema stručnjacima koji prate teorije zavera, često podsmevaju sledbenicima Kjuanona kao naivnim ljudima i "topovskim mesom", ali su, ukazuje list, posle nereda na Kapitolu prepoznali potencijalnu korist od njih, pošto su usled verovanja o krađi na izborima podložni uticaju antidemokratskih snaga.
Stručnjaci kažu da je prerano da se proceni koliko će ekstremna desnica biti uspešna u privlačenju Trampovih sledbenika, napominjući da su pokušaji preoblikovanja teorija zavera poput Kjunanona često nailazili na negativnu reakciju, dodaje Fajnenšl tajms, ali i ističe da je za ekstremne desničare još urgentniji problem napor Telegrama da ukine javne kanale koji promovišu nasilje.
Ipak, ističe Fajnenšl tajms, bez obzira da li će beli nacionalisti uspeti da odvuku pristalice Kjuanona dalje udesno, stručnjaci upozoravaju da su događaji od 6. januara već ostavili utisak na desničarske ekstremiste.
Virtuelno utočište u Kini i Rusiji
Kina i Rusija su vrlo vešte u cenzurisanju informacija koje smatraju neprihvatljivim, ali su izgleda obe zemlje postale sigurno utočište za ekstremistički sadržaj sa Zapada, što odražava uznemirujući i sve veći savez između krajnje desnice i autoritarnih vlada, piše u Forin polisiju (Foreign Policy) analitičar Fergus Rajan (Ryan) iz Međunarodnog centra za sajber politiku Australijskog instituta za stratešku politiku (Australian Strategic Policy Institute's International Cyber Policy Centre).
Društvena mreža Parler posle skidanja s interneta zbog dopuštanja nemoderisanih postova, dobila je preporuku da potraži kinesku ili rusku kompaniju za hosting. Savet je, ukazuje Rajan, stigao od Endrua Englina (Andrew Anglin) s neonacističkog portala Dejli stormer (Daily Stormer) koji je nakon gašenja u SAD posle ekstremnodesničarskog skupa u Šarlotsvilu 2017, opet našao mesto na internetu zahvaljujući uslugama kineske kompanije.
Parler je takođe krenuo tim putem zahvaljujući kompaniji u ruskom vlasništvu za zaštitu internet stranica u DDoS-Guard. Ta kompanija je, navodi se u tekstu, pružala usluge i Dejli stormeru i forumu 8kun, poznatom ranije kao 8chan koji je povezivan s belačkim supremasizom, neonacizmom i antisemitizmom. Među njenim klijentima su i sajt posvećen objavljivanju informacija o demonstrantima i novinarima u Hongkongu, rusko Ministarstvo odbrane, ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) i zvanični sajt palestinskog Hamasa koji je u SAD i Evropskoj uniji označen kao teroristička organizacija.
Metju Prins (Matthew Prince) direktor kompanije Klaudfajar (Cloudfire) koja je 2017. prestala da pruža usluge Dejli stormeru u obrazloženju odluke je, ukazuje autor teksta, praktično molio vlade da obezbede smernice za regulisanje internet sadržaja.
Treba se nadati da će te smernice biti izražene pod novom Bajdenovom administracijom u SAD, ali, ističe Rajan, čak i kad stignu, marginalne i ekstremističke web stranice će verovatno i dalje tražiti utočište u jurisdikcijama poput Rusije i Kine, gde mogu lakše da se odupru diplomatskom, političkom i pravnom pritisku.