Diskriminacija na poslu zbog seksualne orijentacije, konačno je dobila adekvatni pravni epilog u Srbiji, pošto je u Novom Sadu potvrđena prva presuda zbog tog nedela. Time je stavljena tačka na višemesečne uvrede i pretnje koje je od svog kolege na poslu trpeo jedan mladić zbog svog seksualnog opredeljenja.To međutim, s obzirom na stepen homofobije koji vlada u Srbiji, predstavlja samo stidljivi početak, jer mnogi iz straha oklevaju da prijave uvrede i pretnje kojima su svakodnevno izloženi.
Presuda zbog izrečenih pretnji i uvreda: “Pederčino, gadiš mi se!, “Treba te staviti na kolac”, “Sve vas treba pobiti”, osim toga što će osuđenog koštati oko 1600 evra, mogla bi biti početak nove prakse po kojoj zbog seksualne orijentacije u Srbiji niko ne bi smeo da ispašta.
Međutim, Srbija je još uvek zemlja u kojoj je često i životno opasno javno govoriti kada je neko tome izložen. Uprkos tome, sancionisanje diskrimacije nečije seksualne orijentacije ima višestruk značaj, ocenjuju u udruženju Gel strejt alijansa, koje je zastupalo mladića kome je prećeno.
To se, objašnjava aktivista udruženja Lazar Pavlović, pogotovo odnosi na mnoštvo ljudi koji doživljavaju iste ili slične neprijatnosti, a strahuju da o tome javno da govore.
“Da ih prosto ohrabri da se zauzmu za sebe i da ne ćute o tome šta im se dešava. Takvih slučajeva zaista ima, na žalost ljudi se retko odlučuju da prijavljuju. Zatim na samog počinioca, dakle ovog momka koji je to učinio i to šalje određenu vrstu poruke, da te stvari jednistavno nisu dozvoljene i mogu i biće kažnjavane. Apelacioni sud je prosto primetio da uvrede koje je koristio osuđeni omalovažavaju ljudsko dostojanstvo. Momak koji je sve to trpeo je bio prinuđen da traži lekarsju pomoć zbog toga i nije se osećao nimalo prijatno. Tako da bi trebalo da posluži kao dobar primer i osnov za neke buduće presude, kada I ako ih bude bilo", kaže Pavlović.
“Mi smo do sada imali na desetine individualnih pritužbi, ali i pritužbi nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT osoba utvrdili smo da je bila izvršena diskriminacija i dali smo odgovarajuće preporuke. 80 odsto građana i građanki ne želi LGBT osobu u svojoj porodici. Više od polovine ljudi ne želi ih ni za prijatelje, a homoseksualnost doživljava kao bolest, koju treba lečiti. Čak ih 1/3 građana ne želi ni za komšije, niti kolege. Pripadnici LGBT populacije su najčešća meta nasilja, fizičkog ugrožavanja, govora mržnje i jedini su manjinska grupa kojoj se negira pravo na mirno okupljanje", navodi Nevena Petrušić.
Takođe, postavlja se i pitanje u kojoj je meri neuspešno reformisan pravni sistem, poznat po svojoj sporosti i neefikasnosti, posvećuje dovoljno pažnje ovakvim i sličnim tužbama, pogotovo što se do skoro nije ni bavio takvim pitanjima.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava upozorava da presude zbog ovakvih dela, od prijatnog iznenađenja, hitno moraju postati uobičajena pravna praksa – kao što je to slučaj u razvijenim zemljama.
“Nažalost, to je u Srbiji još uvek na nivou ekscesa tako da ćemo na ovakve presude ukazivati kao na pozitivne primere. S druge strane kada gledate kako pravosuđe reaguje u sličnim situacijama vidite da je još mnogo toga potrebno uraditi da bi sestanje popravilo. Ono što nama preostaje je da radimo na tome da se sudije koje mogu i umeju na ovakav način da donesu presude ohrabre. Da se argumentacija koja postoji osnaži sa onom koja se koristi pred Evropskim sudom za ljudska prava i na drugim mestima, ali još uvek je to nešto što će nas iznenađivati pozitivno i što bi trebalo pohvaliti", kaže Milan Antonijević.
Prva presuda mogla bi predstavljati pomak u suočavanju i promeni većinske percepcije ljudi prema osobama druge seksualne orijentacije. Ono što međutim nikako ne ohrabruje je činjenica da bez ugrožavanja ljudskih života i dalje nije moguće organizovati Paradu ponosa.
Presuda zbog izrečenih pretnji i uvreda: “Pederčino, gadiš mi se!, “Treba te staviti na kolac”, “Sve vas treba pobiti”, osim toga što će osuđenog koštati oko 1600 evra, mogla bi biti početak nove prakse po kojoj zbog seksualne orijentacije u Srbiji niko ne bi smeo da ispašta.
Međutim, Srbija je još uvek zemlja u kojoj je često i životno opasno javno govoriti kada je neko tome izložen. Uprkos tome, sancionisanje diskrimacije nečije seksualne orijentacije ima višestruk značaj, ocenjuju u udruženju Gel strejt alijansa, koje je zastupalo mladića kome je prećeno.
To se, objašnjava aktivista udruženja Lazar Pavlović, pogotovo odnosi na mnoštvo ljudi koji doživljavaju iste ili slične neprijatnosti, a strahuju da o tome javno da govore.
“Da ih prosto ohrabri da se zauzmu za sebe i da ne ćute o tome šta im se dešava. Takvih slučajeva zaista ima, na žalost ljudi se retko odlučuju da prijavljuju. Zatim na samog počinioca, dakle ovog momka koji je to učinio i to šalje određenu vrstu poruke, da te stvari jednistavno nisu dozvoljene i mogu i biće kažnjavane. Apelacioni sud je prosto primetio da uvrede koje je koristio osuđeni omalovažavaju ljudsko dostojanstvo. Momak koji je sve to trpeo je bio prinuđen da traži lekarsju pomoć zbog toga i nije se osećao nimalo prijatno. Tako da bi trebalo da posluži kao dobar primer i osnov za neke buduće presude, kada I ako ih bude bilo", kaže Pavlović.
Nevena Petrušić
Istorijska presuda doneta je uprkos tome što je prvostepeni sud u prvi mah odbio tužbu. Iako je reč o neminovnom iskoraku, to predstavlja samo kap u moru u odnosu na postojeći nivo homofobije. Zbog toga je, objašnjava poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić, ovo samo mogući početak dugog i mukotrpnog puta Srbije do društva nulte tolerancije prema diskriminaciji.“Mi smo do sada imali na desetine individualnih pritužbi, ali i pritužbi nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava LGBT osoba utvrdili smo da je bila izvršena diskriminacija i dali smo odgovarajuće preporuke. 80 odsto građana i građanki ne želi LGBT osobu u svojoj porodici. Više od polovine ljudi ne želi ih ni za prijatelje, a homoseksualnost doživljava kao bolest, koju treba lečiti. Čak ih 1/3 građana ne želi ni za komšije, niti kolege. Pripadnici LGBT populacije su najčešća meta nasilja, fizičkog ugrožavanja, govora mržnje i jedini su manjinska grupa kojoj se negira pravo na mirno okupljanje", navodi Nevena Petrušić.
Takođe, postavlja se i pitanje u kojoj je meri neuspešno reformisan pravni sistem, poznat po svojoj sporosti i neefikasnosti, posvećuje dovoljno pažnje ovakvim i sličnim tužbama, pogotovo što se do skoro nije ni bavio takvim pitanjima.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava upozorava da presude zbog ovakvih dela, od prijatnog iznenađenja, hitno moraju postati uobičajena pravna praksa – kao što je to slučaj u razvijenim zemljama.
“Nažalost, to je u Srbiji još uvek na nivou ekscesa tako da ćemo na ovakve presude ukazivati kao na pozitivne primere. S druge strane kada gledate kako pravosuđe reaguje u sličnim situacijama vidite da je još mnogo toga potrebno uraditi da bi sestanje popravilo. Ono što nama preostaje je da radimo na tome da se sudije koje mogu i umeju na ovakav način da donesu presude ohrabre. Da se argumentacija koja postoji osnaži sa onom koja se koristi pred Evropskim sudom za ljudska prava i na drugim mestima, ali još uvek je to nešto što će nas iznenađivati pozitivno i što bi trebalo pohvaliti", kaže Milan Antonijević.
Prva presuda mogla bi predstavljati pomak u suočavanju i promeni većinske percepcije ljudi prema osobama druge seksualne orijentacije. Ono što međutim nikako ne ohrabruje je činjenica da bez ugrožavanja ljudskih života i dalje nije moguće organizovati Paradu ponosa.