Mi, kao država i kao narod, treba da shvatimo da smo mali i da težimo ka učlanjenju u Evropsku uniju. Prioritet treba da nam bude saradnja sa susedima i trebali bi prvenstveno da tražimo uporište tamo gde smo locirani, kaže Ivan Vujačić, predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i doskorašnji ambasador u SAD-u.
Vujačić: Nije to ništa neuobičajeno. Jedan mandat traje sve dok Vlada ne opozove ambasadora i postavi drugog. Ne postoji nikakva zakonska regulativa u tom smislu. Ne idete na reizbore, kao na fakultetu ili u Skupštini, nego ste ambasador dok država ne postavi drugog.
Vujačić: Posle Rezolucije koja je doneta, zajedno sa zemljama Evropske unije u Generalnoj skupštini UN, naš glavni cilj je da, u dijalogu koji predstoji, postavimo one zahteve koji su prirodni i koji se tiču ljudskih prava nealbanskog stanovništva na Kosovu i pitanja koja se tiču života ljudi koji su pretežno srpskog etniciteta. Ima dosta prostora da se o tome razgovara za početak. Mislim da bi bilo dobro da naša Vlada ima jedan aktivan i savremen ton i da učestvuje u formiranju dnevnog reda, što pre i što agilnije.
Vujačić: Svakako je ministar uložio veliki napor da brani Kosovo i da brani našu poziciju u vezi sa tim, ali suštinski je naše opredeljenje ka Evropi i mislim da bi tu morali malo da se okrenemo. Ne znam da li su neke od zemalja koje su nas podržavale razočarane samim tim što smo do poslednjeg trenutka tražili njihovu podršku, a onda od toga odustali.
Vujačić: Mi, kao država i kao narod, treba da shvatimo da smo mali i da težimo ka učlanjenju u Evropsku uniju. Prioritet treba da nam bude saradnja sa susedima i trebali bi prvenstveno da tražimo uporište tamo gde smo locirani. Mi nismo neka velika zemlja tipa Brazila, Kine ili Indije, što daje sasvim drugu težinu u međunarodnim odnosima. Mislim da je naš prioritet pravljenje alijanse u Evropi i u regionu, u cilju evropskih integracija, te u tom smislu i dobri odnosi sa vodećim zemljama Evropske unije.
Vujačić: Buš stariji je znao vrlo dobro šta se dešava. On je bio retko kvalifikovani predsednik. Pre toga je bio i ambasador (šef misije) u Kini, šef CIA-e. Izvanredno je bio kvalifikovan i tačno je znao gde je Jugoslavija i šta se u njoj dešava. Imao sam priliku da imam kratak susret sa njim 2004. godine u Njujorku. Kada je prolazio pored mene, rekao sam mu ko sam. On se zaustavio i pitao kako sada stvari stoje i da li je bolje.
Amerikanci, koji se profesionalno bave politikom, su vrlo dobro informisani šta se kod nas dešava. Ostalo stanovništvo nema neki interes da to sazna, kao što i veliki broj naših ljudi ne bi znao da naboji koje afričke zemlje, sa kim koja graniči i kakav je život tamo.
Vujačić: Svaki predsednik to čini i on to nije učinio prvi put. To je lep gest i pokazuje interes za podršku stranim investicijama. Ali, to nije nešto što opredeljuje ljude da li će da dođu ili ne. Izašao je svetski izveštaj o konkurentnosti. Mi smo na 96 mestu, od 139 zemalja. Taj index meri institucije i pravni sistem. Po indexu Svetske banke smo na 88 mestu. Nikakav napor neće uroditi plodom ukoliko mi ne rešimo naš privredni sistem i uslove poslovanja, da svima bude jasno da smo dobra prilika za investiranje.
Ekonomski diplomati važna karika
Vujačić: Meni je trebao. Mislim da je greška u tom smislu učinjena u Americi što je taj ataše u Čikagu, a pri tome Vašington je važniji jer sve velike firme imaju tamo svoje kancelarije. Mislim da je greška što niko nije poslat u Vašington. Iz Vašingtona se prati rad svetske banke i MMF-a, sa kojima naša zemlja intenzivno ima odnose. Zbog toga je u Vašingtonu meni bio neophodan ekonomski savetnik.
Ne mislim da je rešenje u ekonomskim diplomatama, u smislu privrede. Oni su tu važni kao neka karika, kao neko ko organizuje sastanke i kao neko ko može da pruži neku informaciju. Očekivanja koja su stvorena su pogrešna. Neće niko investirati zato što je neki mladić došao u neku kompaniju da vuče nekoga za ruku. Te kompanije će pogledati situaciju u zemlji i naći će nekog svog mlađeg saradnika da mu kaže šta piše u izveštaju konkurentnosti ili o ekonomskim slobodama, kako je Srbija po svim tim indexima rangirana. Kada taj čovek sve to sabere, videće da je Srbija, bolja nego što je bila, ali da je i dalje iza zemalja iz regiona, sem možda u poređenju sa Bosnom i Hercegovinom i u nekim slučajevima sa Makedonijom i Albanijom. To je naša prava slika.
Naš prvenstveni zadatak nije propaganda, nego da ponudimo dobar proizvod da bi mogli da izvršimo propagandu i reklamu.
Nikakv sukob između Evrope i Amerike, kada je ovaj prostor u pitanju, ne postoji. Mislim da je Brisel naša primarna adresa jer ka tome težimo.
Onda slede pregovori oko situacije na Kosovu jer to će na kraju krajeva i biti uslov za našu dalju integraciju u Evropsku uniju. Postoji i naša obaveza koju moramo da završimo prema Haškom tribunalu i neke druge stvari.
Na pola tranzicije
Vujačić: Mi smo na pola tranzicije, možda ne baš savršeno uspešno. Ono što je malo loše u ovoj krizi je to što je pala svetska ekonomija. To je veliki problem za ceo svet, ali je došlo do povampirenja neke želje za ogromnom državnom intervencijom, veruje se da je državna imovina bolja solucija za mnoge koji su gubitnici u tranziciji. Data je municija takvim razmišljanima, ali nas u suštini to ne vodi napred.
Vujačić: To dobro znamo. To je vrlo teško nadoknadivo i ljudi greše kada kažu da je bilo bolje u ono vreme. Ne, u ono vreme sigurno nije bilo bolje. Lako je rušiti, a teško je stvarati. Ta destrukcija je bila ogromna, pogotovo kada je u pitanju ekonomija i društvo u celini. Time nisam hteo da opravdavam to da dovoljno nije urađeno u ovih 10 godina, upravo na planu sređivanja uslova za privređivanje i na stvaranju jednog modernijeg i boljeg društva.
Vujačić: Mislim da se u tome požurilo. Rekao sam i Đinđiću da će taj model, koji je usvojen, biti spor. Kada je shvatio da je spor, on je to ubrzao na način koji je doprineo tome da te aukcije ne budu dovoljno praćene. Nije dobar rezultat ako svaka četvrta privatizacija bude dovedena u pitanje.
Kapitalizam nikome ništa ne garantuje. Danas možete da imate najbolju firmu, a prekosutra da bankrotirate. Sada, ako ta firma ne funkcioniše, ne mora to nužno da bude krivica pojedinca, nego tržišnih okolnosti u kojima se pojedinac nije snašao.
Vujačić: Standard je objektivno opao. Prosječne plate su pale za 100 evra u odnosu na prošlu godinu. To nije dobro, ali je bilo neminovno jer je veliki dio u kasnim godinama posle privatizacije, posle 2003. godine, prevaljen u potrošnju. Na taj način su stvorena nerealna očekivanja i nerealni kućni budžeti. To nije moglo da se nastavi. Izvršena je na žalost deindustralizacija. Ko nije bio dobar, to se sada pokazuje. Mislim da će ova kriza biti duže sa nama, nego što će biti prisutna u svetu. Mislim da će neke zemlje početi da izlaze iz krize, a da ćemo mi nastaviti da imamo problem.
Vujačić: Neki moji prijatelji, koji se bave ekonomijom, zaboravljaju značenja reči u svakodnevnom jeziku. Ako je jedna zemlja prestala da ima negativnu stopu rasta tri kvartala, pa je došla na nulu i počinje nekakav blag oporavak, znači da je pošla recesija. Jeste prošla u nekom vokabularu koji koristimo u ekonomiji, ali kada to kažete narodu, oni to ne razumeju i kažu da ovi ljudi žive u nekom svetu fantazije.
Voleo bih da ljudi, koji se javno bave ekonomijom u ime Vlade, malo paze šta govore jer su pogrešno shvaćeni neki put, iako su možda tehnički u pravu.
Vujačić: Ako imate loše uslove privređivanja, morate nekoga da dovedete na neki način. Mislim da to služi kao kompenzacija stranim investitorima za sve ove druge stvari koje su nepovoljne u smislu jednog poslovanja. To je onda neki tip stimulansa njima da ipak dođu. Naravno da to nije dobro i dovodi do neravnopravnog tretmana privrednih subjekata. Zašto nekome ko se preziva na –ić ne bi dali takve beneficije? Mislim da je to upravo posledica nesređenosti sistema koji nije dovoljno reformisan i nije dovoljno agilno sređen i da onda to služi kao kompenzacija.
Žalosno koliko je ljudi nezaposleno
Vujačić: Jedino rešenje kojem možemo da se nadamo je da se pojača konkurentnost u nekim sektorima. Tu će sada biti potrebna državna intervencija jer je propušteno mnogo toga tokom ranijih godina. Izlaskom iz svetske krize, ukoliko napravimo uslove poslovanja mnogo boljim, mislim da su onda strane direktne investicije naše rešenje za sve to. Žalosno je koliko je ljudi nezaposleno. Žalosno je i za one koji su mladi i kvalifikovani, a žalosno je i za one kojima je 50 godina, pa su ostali na ulici i neće više niko da ih zaposli. Pravljenje uslov za privređivanje je pravi i jedini put da se nešto uradi.
Vujačić: Na žalost, da.
Vujačić: Mislim da je rano da se to predviđa i da u našoj politici, obzirom na to kakav je Parlament, kako je propraćen sistem i kako se biraju poslanici, nije nemoguće da takva koalicija dođe. Nadam se da do toga neće doći. Ne znam šta će se desiti, ali ne bih voleo da vidim taj dan uskoro.
DS je u pravom smislu bila nosilac modernizacije, bila je tvrdi protivnik režima tokom svih onih godina. Skuplja jedan tip ljudi koji imaju kapacitet da rukovode, od opštine pa do viših funkcija. Mislim da SNS to nema. Mislim da se ni SNS nije dovoljno pozabavila svojim identitetom i da će to biti jedan neprirodan brak.
Vujačić: Videćemo. Još je rano. Ako ne dođe do velike koalicije, biće koalicije sa manjim strankama, što imamo i sada. Ukoliko ne dođe do reforme izbornog sistema, a do toga verovatno neće doći, mislim da će biti veliki problem za DS da napravi takvu koaliciju. Biće mnogo manji problem za SNS da pravi takvu koaliciju pošto su oni pravili koaliciju sa svima, pa što ne bi i sa nama. Mi baš nismo do sada sa svima pravili koaliciju.
Vujačić: Za deset godina. Mislim da je to realan scenario i ne mislim da će to ranije da se dogodi iz čitavog niza razloga.
RSE: Bili ste ambasador 6,5 godina, što je neuobičajeno?
Vujačić: Nije to ništa neuobičajeno. Jedan mandat traje sve dok Vlada ne opozove ambasadora i postavi drugog. Ne postoji nikakva zakonska regulativa u tom smislu. Ne idete na reizbore, kao na fakultetu ili u Skupštini, nego ste ambasador dok država ne postavi drugog.
RSE: Šta su po Vama prvi zadaci naše spoljne politike?
Vujačić: Posle Rezolucije koja je doneta, zajedno sa zemljama Evropske unije u Generalnoj skupštini UN, naš glavni cilj je da, u dijalogu koji predstoji, postavimo one zahteve koji su prirodni i koji se tiču ljudskih prava nealbanskog stanovništva na Kosovu i pitanja koja se tiču života ljudi koji su pretežno srpskog etniciteta. Ima dosta prostora da se o tome razgovara za početak. Mislim da bi bilo dobro da naša Vlada ima jedan aktivan i savremen ton i da učestvuje u formiranju dnevnog reda, što pre i što agilnije.
RSE: Koliko nam pomaže žestoka aktivnost našeg ministra spoljnih poslova od Namibije u Africi, do ne znam kojih zemalja?
Vujačić: Svakako je ministar uložio veliki napor da brani Kosovo i da brani našu poziciju u vezi sa tim, ali suštinski je naše opredeljenje ka Evropi i mislim da bi tu morali malo da se okrenemo. Ne znam da li su neke od zemalja koje su nas podržavale razočarane samim tim što smo do poslednjeg trenutka tražili njihovu podršku, a onda od toga odustali.
RSE: Koliko je značajno okretati se samo onima najjačim na svetskoj sceni ili tražiti što više istomišljenika?
Vujačić: Mi, kao država i kao narod, treba da shvatimo da smo mali i da težimo ka učlanjenju u Evropsku uniju. Prioritet treba da nam bude saradnja sa susedima i trebali bi prvenstveno da tražimo uporište tamo gde smo locirani. Mi nismo neka velika zemlja tipa Brazila, Kine ili Indije, što daje sasvim drugu težinu u međunarodnim odnosima. Mislim da je naš prioritet pravljenje alijanse u Evropi i u regionu, u cilju evropskih integracija, te u tom smislu i dobri odnosi sa vodećim zemljama Evropske unije.
RSE: Koliko Amerika zna o nama? U knjizi Živorada Kovačevića - Amerika i raspad Jugoslavije - koji je takođe bio ambasador u Americi, se navodi da je stariji Buš pitao svog državnog sekretara svake nedelje, bar jednom, da ga podseti šta se dešava u Jugoslaviji.
Amerikanci, koji se profesionalno bave politikom, su vrlo dobro informisani šta se kod nas dešava. Ostalo stanovništvo nema neki interes da to sazna, kao što i veliki broj naših ljudi ne bi znao da naboji koje afričke zemlje, sa kim koja graniči i kakav je život tamo.
Vujačić: Buš stariji je znao vrlo dobro šta se dešava. On je bio retko kvalifikovani predsednik. Pre toga je bio i ambasador (šef misije) u Kini, šef CIA-e. Izvanredno je bio kvalifikovan i tačno je znao gde je Jugoslavija i šta se u njoj dešava. Imao sam priliku da imam kratak susret sa njim 2004. godine u Njujorku. Kada je prolazio pored mene, rekao sam mu ko sam. On se zaustavio i pitao kako sada stvari stoje i da li je bolje.
Amerikanci, koji se profesionalno bave politikom, su vrlo dobro informisani šta se kod nas dešava. Ostalo stanovništvo nema neki interes da to sazna, kao što i veliki broj naših ljudi ne bi znao da naboji koje afričke zemlje, sa kim koja graniči i kakav je život tamo.
RSE: Sada je predsednik Tadić bio u Americi. Pozvao je biznismene iz Amerike da investiraju kod nas. Da li smo mi zemlja atraktivna za njih? Mislim da svi veliki biznismeni znaju sve o zemlji u kojoj žele da investiraju.
Vujačić: Svaki predsednik to čini i on to nije učinio prvi put. To je lep gest i pokazuje interes za podršku stranim investicijama. Ali, to nije nešto što opredeljuje ljude da li će da dođu ili ne. Izašao je svetski izveštaj o konkurentnosti. Mi smo na 96 mestu, od 139 zemalja. Taj index meri institucije i pravni sistem. Po indexu Svetske banke smo na 88 mestu. Nikakav napor neće uroditi plodom ukoliko mi ne rešimo naš privredni sistem i uslove poslovanja, da svima bude jasno da smo dobra prilika za investiranje.
Ekonomski diplomati važna karika
RSE: Od pre izvesnog vremena imamo ekonomske atašee pri ambasadama. Oni bi trebali da naprave jednu invaziju na našu zemlju, da pozovu i da obezbede sve informacije ljudima koji bi ovde ulagali. Mislim da je to bila ideja Dinkićeve stranke. Da li je vama trebao ekonomista u ambasadi?
Vujačić: Meni je trebao. Mislim da je greška u tom smislu učinjena u Americi što je taj ataše u Čikagu, a pri tome Vašington je važniji jer sve velike firme imaju tamo svoje kancelarije. Mislim da je greška što niko nije poslat u Vašington. Iz Vašingtona se prati rad svetske banke i MMF-a, sa kojima naša zemlja intenzivno ima odnose. Zbog toga je u Vašingtonu meni bio neophodan ekonomski savetnik.
Ne mislim da je rešenje u ekonomskim diplomatama, u smislu privrede. Oni su tu važni kao neka karika, kao neko ko organizuje sastanke i kao neko ko može da pruži neku informaciju. Očekivanja koja su stvorena su pogrešna. Neće niko investirati zato što je neki mladić došao u neku kompaniju da vuče nekoga za ruku. Te kompanije će pogledati situaciju u zemlji i naći će nekog svog mlađeg saradnika da mu kaže šta piše u izveštaju konkurentnosti ili o ekonomskim slobodama, kako je Srbija po svim tim indexima rangirana. Kada taj čovek sve to sabere, videće da je Srbija, bolja nego što je bila, ali da je i dalje iza zemalja iz regiona, sem možda u poređenju sa Bosnom i Hercegovinom i u nekim slučajevima sa Makedonijom i Albanijom. To je naša prava slika.
Naš prvenstveni zadatak nije propaganda, nego da ponudimo dobar proizvod da bi mogli da izvršimo propagandu i reklamu.
RSE: U spoljnoj politici, šta bi po vama bili prioriteti?
Slavlje na ulicama Beograda nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, 29. april 2008.
Vujačić: Naša glavna adresa je Brisel. Dobra okolnost je što i Vašington i Brisel žele ovaj prostor da integrišu u Evropsku uniju. Još od Buša starijeg to je dugoročna strategija Vašingtona, da cela Evropa bude demokratska. Tu ćemo imati američku podršku. 
Nikakv sukob između Evrope i Amerike, kada je ovaj prostor u pitanju, ne postoji. Mislim da je Brisel naša primarna adresa jer ka tome težimo.
Onda slede pregovori oko situacije na Kosovu jer to će na kraju krajeva i biti uslov za našu dalju integraciju u Evropsku uniju. Postoji i naša obaveza koju moramo da završimo prema Haškom tribunalu i neke druge stvari.
Na pola tranzicije
RSE: Na Ekonomskom fakultetu predajete predmet Uporedni privredni sistemi. Gde smo mi tu?
Vujačić: Mi smo na pola tranzicije, možda ne baš savršeno uspešno. Ono što je malo loše u ovoj krizi je to što je pala svetska ekonomija. To je veliki problem za ceo svet, ali je došlo do povampirenja neke želje za ogromnom državnom intervencijom, veruje se da je državna imovina bolja solucija za mnoge koji su gubitnici u tranziciji. Data je municija takvim razmišljanima, ali nas u suštini to ne vodi napred.
RSE: Vrlo često razmišljam o tome koliko smo u vreme realsocijalizma bili daleko ispred Rumunije, Mađarske ili Bugarske. Svi su bili iza nas. Mi smo bili broj jedan. Šta nam se desilo?
Vujačić: To dobro znamo. To je vrlo teško nadoknadivo i ljudi greše kada kažu da je bilo bolje u ono vreme. Ne, u ono vreme sigurno nije bilo bolje. Lako je rušiti, a teško je stvarati. Ta destrukcija je bila ogromna, pogotovo kada je u pitanju ekonomija i društvo u celini. Time nisam hteo da opravdavam to da dovoljno nije urađeno u ovih 10 godina, upravo na planu sređivanja uslova za privređivanje i na stvaranju jednog modernijeg i boljeg društva.
RSE: U privredne sisteme mnogih zemlja spada i zaposlenost i standard i tranzicija i privatizacije. Privatizovane firme ne funkcionišu. Da li postoji mogućnost da se ispita bonitet osobe koja kupuje neku fabriku, da se vidi da li to kupuje zbog zemljišta na kojem je fabrika ili zbog mašina u fabrici ili zaista želi da učini preporod. Da li je tu neka kontrola fali?
Vujačić: Mislim da se u tome požurilo. Rekao sam i Đinđiću da će taj model, koji je usvojen, biti spor. Kada je shvatio da je spor, on je to ubrzao na način koji je doprineo tome da te aukcije ne budu dovoljno praćene. Nije dobar rezultat ako svaka četvrta privatizacija bude dovedena u pitanje.
Kapitalizam nikome ništa ne garantuje. Danas možete da imate najbolju firmu, a prekosutra da bankrotirate. Sada, ako ta firma ne funkcioniše, ne mora to nužno da bude krivica pojedinca, nego tržišnih okolnosti u kojima se pojedinac nije snašao.
RSE: Standard je tema koja muči svakog od nas pojedinačno.
Mislim da će ova kriza biti duže sa nama, nego što će biti prisutna u svetu. Mislim da će neke zemlje početi da izlaze iz krize, a da ćemo mi nastaviti da imamo problem.
Vujačić: Standard je objektivno opao. Prosječne plate su pale za 100 evra u odnosu na prošlu godinu. To nije dobro, ali je bilo neminovno jer je veliki dio u kasnim godinama posle privatizacije, posle 2003. godine, prevaljen u potrošnju. Na taj način su stvorena nerealna očekivanja i nerealni kućni budžeti. To nije moglo da se nastavi. Izvršena je na žalost deindustralizacija. Ko nije bio dobar, to se sada pokazuje. Mislim da će ova kriza biti duže sa nama, nego što će biti prisutna u svetu. Mislim da će neke zemlje početi da izlaze iz krize, a da ćemo mi nastaviti da imamo problem.
RSE: Ima ekonomista koji nas ubeđuju da kriza i kod nas prolazi.
Vujačić: Neki moji prijatelji, koji se bave ekonomijom, zaboravljaju značenja reči u svakodnevnom jeziku. Ako je jedna zemlja prestala da ima negativnu stopu rasta tri kvartala, pa je došla na nulu i počinje nekakav blag oporavak, znači da je pošla recesija. Jeste prošla u nekom vokabularu koji koristimo u ekonomiji, ali kada to kažete narodu, oni to ne razumeju i kažu da ovi ljudi žive u nekom svetu fantazije.
Voleo bih da ljudi, koji se javno bave ekonomijom u ime Vlade, malo paze šta govore jer su pogrešno shvaćeni neki put, iako su možda tehnički u pravu.
RSE: Zašto mi plaćamo po radniku od 4.000 - 7.000 evra strancu koji uđe u privatizaciju i kupi neku našu fabriku?
Vujačić: Ako imate loše uslove privređivanja, morate nekoga da dovedete na neki način. Mislim da to služi kao kompenzacija stranim investitorima za sve ove druge stvari koje su nepovoljne u smislu jednog poslovanja. To je onda neki tip stimulansa njima da ipak dođu. Naravno da to nije dobro i dovodi do neravnopravnog tretmana privrednih subjekata. Zašto nekome ko se preziva na –ić ne bi dali takve beneficije? Mislim da je to upravo posledica nesređenosti sistema koji nije dovoljno reformisan i nije dovoljno agilno sređen i da onda to služi kao kompenzacija.
Žalosno koliko je ljudi nezaposleno
RSE: Imamo preko 750.000 nezaposlenih ljudi. Da li postoji neko rešenje za njih?
Vujačić: Jedino rešenje kojem možemo da se nadamo je da se pojača konkurentnost u nekim sektorima. Tu će sada biti potrebna državna intervencija jer je propušteno mnogo toga tokom ranijih godina. Izlaskom iz svetske krize, ukoliko napravimo uslove poslovanja mnogo boljim, mislim da su onda strane direktne investicije naše rešenje za sve to. Žalosno je koliko je ljudi nezaposleno. Žalosno je i za one koji su mladi i kvalifikovani, a žalosno je i za one kojima je 50 godina, pa su ostali na ulici i neće više niko da ih zaposli. Pravljenje uslov za privređivanje je pravi i jedini put da se nešto uradi.
RSE: Ali do tada treba da prođe još dosta vremena?
Vujačić: Na žalost, da.
RSE: Šta kažete na predloge da Srpska napredna stranka (SNS) bude u koaliciji sa vašom Demokratskom strankom (DS)?
Vujačić: Mislim da je rano da se to predviđa i da u našoj politici, obzirom na to kakav je Parlament, kako je propraćen sistem i kako se biraju poslanici, nije nemoguće da takva koalicija dođe. Nadam se da do toga neće doći. Ne znam šta će se desiti, ali ne bih voleo da vidim taj dan uskoro.
DS je u pravom smislu bila nosilac modernizacije, bila je tvrdi protivnik režima tokom svih onih godina. Skuplja jedan tip ljudi koji imaju kapacitet da rukovode, od opštine pa do viših funkcija. Mislim da SNS to nema. Mislim da se ni SNS nije dovoljno pozabavila svojim identitetom i da će to biti jedan neprirodan brak.
RSE: A s kim bi onda trebala da ide DS?
Vujačić: Videćemo. Još je rano. Ako ne dođe do velike koalicije, biće koalicije sa manjim strankama, što imamo i sada. Ukoliko ne dođe do reforme izbornog sistema, a do toga verovatno neće doći, mislim da će biti veliki problem za DS da napravi takvu koaliciju. Biće mnogo manji problem za SNS da pravi takvu koaliciju pošto su oni pravili koaliciju sa svima, pa što ne bi i sa nama. Mi baš nismo do sada sa svima pravili koaliciju.
RSE: Kada nas vidite u Evropskoj uniji?
Vujačić: Za deset godina. Mislim da je to realan scenario i ne mislim da će to ranije da se dogodi iz čitavog niza razloga.