Poruke albanskih partija sa juga Srbije skoro da nisu naišle ni na kakve ozbiljnije komentare kod beogradskih zvaničnika
Inicijativa koju su odbornici albanskih stranaka pokrenuli, a u kojoj se pre svih zahteva izdvaja onaj za formiranje posebnih albanskih regionalnih insititucija i izdvojenog regiona Preševske doline, pokazatelj je nezadovoljstva ove zajednice odnosom vlasti prema vrlo osetljivom i često bezbednosno nestabilnom regionu. Međutim, u vladjućim krugovima tvrde da im se južnosrpski Albanci takvim tonom nikada nisu obraćali.
Nedavno predstavljeni plan regionalizacije Srbije predviđa podelu zemlje na šest regiona uključujući i Kosovo. Predstavnici partija Albanaca sa Juga Srbije traže da i Preševska dolina, tojest opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, budu posebna regionalna celina. Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi:
“Mislim da u procesu evro integracija moraju se sagledavati posebnosti koje čine jednu manjinu i usvojiti takve odluke da moraju pružiti manjinama obezbeđivanje njihovih manjinskih i ljudskih prava.”
Kamberi još navodi da je takva ideja navedena u političkoj platformi usvojenoj januara 2006. godini, te da je u pripremama plana za regionalizaciju u Beogradu nisu uzimali u obzir. Iz Vladinog Koordinacionog centra za Jug Srbije Nenad Đurđević objašnjava da je takav koncept neprihvatljiv iz jednostavnog razloga “neprihvatljivosti regionalizacije zemlje po etničkom principu”:
“Bilo koja da je etnička zajednica u pitanju to je jedan stari, prevaziđeni koncept. To je koncept koji vodi u podele i u potencijalne konflikte.”
Albanski odbornici iznose nikada jače zahteve. Oni traže da se specijalne policijske snage povuku sa Juga Srbije. Šaip Kamberi smatra da je u toj nestabilnoj zoni dovoljno prisustvo redovnih policajaca:
“Mislim da su poslednje akcije koje je posebno Žandarmerija preduzela značile samo demonstraciju sile.”
Zahtevu albanskih političara prethodili su razgovori sa šefom policije Ivicom Dačićem. On je izjavio kako je dogovoren nastavak razgovora bez naznake da je moguće povlačenje specijalaca. Dačić je kazao:
“Postoje određeni obaveštajni podaci koje mi dobijamo od zapadnih obaveštajnih službi da postoje određeni krugovi na Kosovu, naročito oni koji potiču iz tih krajeva, koji bi želeli da izazovu nestabilnost, da se nabavlja određeno oružje, da su čak ti krugovi povezani sa skorašnjim incidentima, ranjavanjem pripadnika Žandarmerije.”
Podsetio je Dačić na nedavni incident u kome su, u do ovog trenutka nerasvetljenom napadu, ranjena dva policajca. U zahtevima albanskih odobrnika dalje se traži oslobađanje devetorice Albanaca uhapšenih u akciji srpske specijalne policije decembra prošle godine, pod sumnjom da su kao pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova počinili više zločina nad Srbima u reonu kosovske opštine Gnjilane. Ivica Dačić je tada poručio:
“Ova akcija nije uperena protiv Albanaca. Ona je uperena protiv ratnih zločinaca.”
Reči ministra nisu zaustavile ni proteste koji su potom usledili na Jugu Srbije, niti su uverili albanske lidere. Oni po tvrdnji Šaipa Kamberija smatraju da su snimci hapšenja osumnjičenih, koje je policija objavila, te izjave srpskih političara tim povodom, učinile da uhapšeni budi unapred osuđeni:
“Izjavama najviših državnih zvaničnika je povređeno osnovno pravno načelo prezumpcije nevinosti.”
RFE: Ali vi u vašim zahtevima ne tražite da se takve izjave zaustave pre donošenja sudske odluke, već tražite oslobađanje optuženih.
“Pa upravo zato što su takve izjave doprinele da institucije izgube poverenje građana. Mi tražimo oslobađanje tih ljudi. S obzirom da se radi o delima za koje se kaže da su dela koja potiču iz rata, da ih međunarodno nezavisno telo procesuira.”
Iz Koordinacionog centra Nenad Đurđević:
“Hapšenja koja je policija sprovela po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine je jednostavno redovna procedura koju policijski organi rade po nalogu sudova. E sad, ako albanski političari traže da sudovi prestanu da se bave svojim poslom….”
Kamberi: “Mladima ovog regiona da se pruži šansa da se integrišu u društvo. Polako nam preti mogućnost da mladi napuste ovaj region.”
Đurđević: “Sve aspekte oko upotrebe diploma mi smo rešili tako što su diplome koje ovde prihvatamo one koje su na obrazcu UNMIK-a.”
Poznavaoci prilika procenjuju da su zahtevi sa Juga Srbije, s jedne strane posledica ishitrenog delovanja Albanaca, ali i zanemarivanja osetljivog regiona od strane vlasti. Iz Centra za regionalizam Aleksandar Popov:
“Mislim da taj predlog u ovom momentu nije potpuno prihvatljiv i nije dobro što je došlo do njega jer se odmah stavla u kontekst kosovske samoproglašene nezavisnosti. Pravo rešenje je da Koordinaciono telo pojača svoj rad na tom području. Ja mislim da je Koordinaciono telo u jednom periodu dosta trapavo reagovalo ili nije na vreme reagovoalo ili nije uopšte reagovalo kada se pojave problemi.”
I Kamberi i Đurđević podsećaju da je u martu ove godine počeo proces reorganizacije Koordinacionog centra za Jug Srbije. Razlikuju se u tome što Albanci traže njegovo inteziviranje, dok je trenutni tempo za Vladu Srbiju potpuno prihvatljiv:
Kamberi: “Ako ste pročitali Sporazum o osnovnim principima reorganizacije Koordinacionog tela onda ste videli da u jednom od načela stoji da se mora obezbediti ostvarivanje manjinskih ljudskih prava albanske zajednice. U principu svi naši zahtevi su u skladu sa tim načelom.”
Đurđević: “To su neki zahtevi koje mi ne dobijamo na zajedničkim sastancima. Na tim sastancima ovakva vrsta tona nikada nije korišćena, niti ovakva vrsta vokabulara koji je u platformi korišćen.”
Zona Srbije najbliža Kosovu konstantna je pretnja stabilnosti, a postaje još veća, ukoliko dve strane (iako vrlo glasno govore) jedna drugu ne čuju.
Nedavno predstavljeni plan regionalizacije Srbije predviđa podelu zemlje na šest regiona uključujući i Kosovo. Predstavnici partija Albanaca sa Juga Srbije traže da i Preševska dolina, tojest opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, budu posebna regionalna celina. Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi:
“Mislim da u procesu evro integracija moraju se sagledavati posebnosti koje čine jednu manjinu i usvojiti takve odluke da moraju pružiti manjinama obezbeđivanje njihovih manjinskih i ljudskih prava.”
Kamberi još navodi da je takva ideja navedena u političkoj platformi usvojenoj januara 2006. godini, te da je u pripremama plana za regionalizaciju u Beogradu nisu uzimali u obzir. Iz Vladinog Koordinacionog centra za Jug Srbije Nenad Đurđević objašnjava da je takav koncept neprihvatljiv iz jednostavnog razloga “neprihvatljivosti regionalizacije zemlje po etničkom principu”:
Bilo koja da je etnička zajednica u pitanju to je jedan stari, prevaziđeni koncept. To je koncept koji vodi u podele i u potencijalne konflikte.
Bez naznake za povlačenje specijalaca
Albanski odbornici iznose nikada jače zahteve. Oni traže da se specijalne policijske snage povuku sa Juga Srbije. Šaip Kamberi smatra da je u toj nestabilnoj zoni dovoljno prisustvo redovnih policajaca:
“Mislim da su poslednje akcije koje je posebno Žandarmerija preduzela značile samo demonstraciju sile.”
Zahtevu albanskih političara prethodili su razgovori sa šefom policije Ivicom Dačićem. On je izjavio kako je dogovoren nastavak razgovora bez naznake da je moguće povlačenje specijalaca. Dačić je kazao:
“Postoje određeni obaveštajni podaci koje mi dobijamo od zapadnih obaveštajnih službi da postoje određeni krugovi na Kosovu, naročito oni koji potiču iz tih krajeva, koji bi želeli da izazovu nestabilnost, da se nabavlja određeno oružje, da su čak ti krugovi povezani sa skorašnjim incidentima, ranjavanjem pripadnika Žandarmerije.”
Podsetio je Dačić na nedavni incident u kome su, u do ovog trenutka nerasvetljenom napadu, ranjena dva policajca. U zahtevima albanskih odobrnika dalje se traži oslobađanje devetorice Albanaca uhapšenih u akciji srpske specijalne policije decembra prošle godine, pod sumnjom da su kao pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova počinili više zločina nad Srbima u reonu kosovske opštine Gnjilane. Ivica Dačić je tada poručio:
“Ova akcija nije uperena protiv Albanaca. Ona je uperena protiv ratnih zločinaca.”
Reči ministra nisu zaustavile ni proteste koji su potom usledili na Jugu Srbije, niti su uverili albanske lidere. Oni po tvrdnji Šaipa Kamberija smatraju da su snimci hapšenja osumnjičenih, koje je policija objavila, te izjave srpskih političara tim povodom, učinile da uhapšeni budi unapred osuđeni:
“Izjavama najviših državnih zvaničnika je povređeno osnovno pravno načelo prezumpcije nevinosti.”
RFE: Ali vi u vašim zahtevima ne tražite da se takve izjave zaustave pre donošenja sudske odluke, već tražite oslobađanje optuženih.
Mi tražimo oslobađanje tih ljudi. S obzirom da se radi o delima za koje se kaže da su dela koja potiču iz rata, da ih međunarodno nezavisno telo procesuira.
“Pa upravo zato što su takve izjave doprinele da institucije izgube poverenje građana. Mi tražimo oslobađanje tih ljudi. S obzirom da se radi o delima za koje se kaže da su dela koja potiču iz rata, da ih međunarodno nezavisno telo procesuira.”
Iz Koordinacionog centra Nenad Đurđević:
“Hapšenja koja je policija sprovela po optužnici Specijalnog tužilaštva za ratne zločine je jednostavno redovna procedura koju policijski organi rade po nalogu sudova. E sad, ako albanski političari traže da sudovi prestanu da se bave svojim poslom….”
Takođe, među zahtevima je i onaj za donošenje rešenja o upotrebi fakultetskih diploma Univerziteta u Prištini izdatih posle februara 2008. godine. Ponovo Šaip Kamberi i Nenad Đurđević:
Kamberi: “Mladima ovog regiona da se pruži šansa da se integrišu u društvo. Polako nam preti mogućnost da mladi napuste ovaj region.”
Đurđević: “Sve aspekte oko upotrebe diploma mi smo rešili tako što su diplome koje ovde prihvatamo one koje su na obrazcu UNMIK-a.”
Ishitreni potezi i zanemarivanje regiona
Poznavaoci prilika procenjuju da su zahtevi sa Juga Srbije, s jedne strane posledica ishitrenog delovanja Albanaca, ali i zanemarivanja osetljivog regiona od strane vlasti. Iz Centra za regionalizam Aleksandar Popov:
“Mislim da taj predlog u ovom momentu nije potpuno prihvatljiv i nije dobro što je došlo do njega jer se odmah stavla u kontekst kosovske samoproglašene nezavisnosti. Pravo rešenje je da Koordinaciono telo pojača svoj rad na tom području. Ja mislim da je Koordinaciono telo u jednom periodu dosta trapavo reagovalo ili nije na vreme reagovoalo ili nije uopšte reagovalo kada se pojave problemi.”
I Kamberi i Đurđević podsećaju da je u martu ove godine počeo proces reorganizacije Koordinacionog centra za Jug Srbije. Razlikuju se u tome što Albanci traže njegovo inteziviranje, dok je trenutni tempo za Vladu Srbiju potpuno prihvatljiv:
Kamberi: “Ako ste pročitali Sporazum o osnovnim principima reorganizacije Koordinacionog tela onda ste videli da u jednom od načela stoji da se mora obezbediti ostvarivanje manjinskih ljudskih prava albanske zajednice. U principu svi naši zahtevi su u skladu sa tim načelom.”
Đurđević: “To su neki zahtevi koje mi ne dobijamo na zajedničkim sastancima. Na tim sastancima ovakva vrsta tona nikada nije korišćena, niti ovakva vrsta vokabulara koji je u platformi korišćen.”
Zona Srbije najbliža Kosovu konstantna je pretnja stabilnosti, a postaje još veća, ukoliko dve strane (iako vrlo glasno govore) jedna drugu ne čuju.