Autori: Arbër Vllahiu i Amra Zejneli
Evropska komisija je zvanično preporučila da Kosovo i Turska dobiju viznu liberalizaciju za područje “Šengen zone".
Evropski komesar za pitanja migracije i unutrašnja pitanja Dimitris Avramopoulos izjavio je za RSE da je Kosovo ispunilo sve kriterijume iz Vodiča za liberalizaciju viza, te izrazio nadu da će Evropski parlament i Evropski savet usvojiti predlog komisije za ukidanje viznog režima Kosovu.
Dodao je da Kosovo do konačnog usvajanja odluke mora da ratifikuje Sporazum sa Crnom Gorom o demarkaciji granice i ojača borbu protiv korupcije.
"Ovo je rezultat velikog rada i uspešnih napora kosovskih vlasti u postizanju teških i sveobuhvatnih reformi u oblasti pravosuđa i unutrašnjih pitanja, uključujući i vladavinu reda i zakona. Trebamo čestitati Kosovu na ovom napretku“, kazao je on.
"Kosovo je imalo posvećenost i sada, pošto su svi zahtevi ispunjeni, možemo da idemo dalje sa liberalizacijom. Predstoje još dva otvorena pitanja – ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom i ojačavanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Komisija će nastaviti da nadgleda ispunjavanje ovih zahteva putem mehanizama i nakon liberalizacije viza“, kazao je Avramopoulos.
On je podsetio da pravilnik o vizama takođe ima mehanizam suspenzije koji Evropskoj uniji omogućuje da privremeno ponovo uvede vize zemlji iz koje ima veliki priliv ilegalnih migranata.
Avramopoulos je u Briselu izjavio da dalja odluka zavisi od Parlamenta i Saveta EU.
“Radi se o dva ili dva ipo meseca za finalizovanje procedure", kazao je on.
Potvrda pripadnosti evropskoj porodici
Generalna sekretarka Inicijative za evropsku stabilnost (ESI) Alexandra Stiglmayer u razgovoru za RSE je izjavila da je ukidanje viznog režima važna poruka građanima Kosova da pripadaju evropskoj porodici i da su poželjni u EU.
Kako navodi, Kosovo je od samog početka procesa vizne liberalizacije bilo diskriminirano od EU, time što je dugo čekalo na pokretanje procesa, a kad je dijalog o viznoj liberalizaciji počeo uslova za ispunjavanje je bilo više i oni su se razlikovali od uslova koje su imale ostale države Zapadnog Balkana.
“Kosovo je imalo loš imidž da je mesto migranata, organizovanog kriminala, korupcije, nestabilnosti, i trebalo je dosta vremena da mnogi ministri za unutrašnja pitanja prevaziđu ove predrasude", kaže Alexandra Stiglmayer.
“Kosovo je imalo loš imidž da je mesto migranata, organizovanog kriminala, korupcije, nestabilnosti, i trebalo je dosta vremena da mnogi ministri za unutrašnja pitanja prevaziđu ove predrasude. Takođe, zemlja kao Nemačka je i dalje u procesu vraćanja Kosovara koji su tamo otišli tokom rata. Rekli su da im je trebalo dosta napora da vrate taj narod, a postojao je strah da će se oni vratiti nazad kada se vize ukinu. Ali, mislim da su u Evropi shvatili da Kosovo nije ništa gore ili bolje od ostalih država Zapadnog Balkana. Takođe, ukoliko ljudi dođu u EU i traže azil, onda je to na EU da reši", kazala je ona.
"Za građane Kosova je veoma važan znak da pripadaju evropskoj porodici, da su poželjni u EU i od EU i da se ne tretiraju kao ljudi osumnjičeni da će možda ilegalno migrirati bez procedure dobijanja vize. U dugoročnom periodu, to će popraviti imidž EU na Kosovu, učvrstiće veze, jer će biti više kontakata između stanovnika, poslovnih ljudi koji će sada putovati i pregovarati o poslovanju. Tako da mislim da je to u obostranu korist", dodala je Stiglmayer.
Stiglmayer objašnjava da sada Evropski parlament i Savet EU trebaju da potvrde preporuku Evropske komisije, a u slučajevima država Zapadnog Balkana, ovaj proces je trajao do šest meseci. Što se Parlamenta tiče, dodala je ona, za usvajanje preporuke potrebna je samo prosta većina, dok je u Savetu potrebna kvalifikovana većina odnosno, skoro 75 posto glasova.
Alexandra Stiglmayer
"Takođe treba imati na umu da Kosovo nije jedina država koja treba da dobije viznu liberalizaciju, tu su i Ukrajina, Gruzija i Turska. Možda će biti i diskusije o tome da li je dobro ukinuti vize svim tim zemljama, koje imaju skoro 150 miliona stanovnika. Nadam se da će se odvojeno glasati za ove zemlje, ali se to nikada ne zna. Ostaje da se vidi kako će one reagovati. One ne priznaju kosovski pasoš, ali postoje način da se ovo pitanje reši. Takođe, moguće je da će neki tražiti da Kosovo i dalje aplicira za vize, a koje bi se izdale na posebnom papiru", naglasila je Stiglmayer.
Reakcije na Kosovu
Na Kosovu svi zadovoljni povodom odluke Evropske komisije. Nakon članstva Kosova u UEFA-i, kažu da je ovo – nedelja uspeha Kosova.
Predsednik Kosova, Hašim Tači, napisao je na Facebooku da nakon decenija od izolacije više neće biti potrebe da se čeka ispred ambasada i da neće biti odbijanja za vizu.
“Ovo nismo dobili na poklon, već smo zaslužili liberalizaciju našim zajedničkim radom. Kada radimo zajedno, nema granice koja može da nas zaustavi. Neka vam je sa srećom liberalizacija danas, UEFA juče. Istorijska nedelja”, napisao je on.
Kadri Veselji, predsednik Skupštine, kazao je da je ovaj događaj dodatni razlog da se građani Kosova osećaju ponosnim stanovnicima Evrope.
Premijer Kosova, Isa Mustafa, je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da je liberalizacija viza proces koji će dokazati posvećenost Kosova.
“Svaki građanin Kosova odgovoran je za ovaj uspeh”, rekao je on, te dodao da će se Kosovo u budućnosti pridržavati svih pravila EU.
Bekim Čolaku, ministar za evropske integracije od građana je zatražio strpljenje i razumevanje do konačnog stupanja na snagu ove odluke.
Specijalni predstavnik EU na Kosovu, Samuel Žbogar, kazao je da će se ovaj dan uvek pamtiti. Odluka Evropske komisije je potvrda Kosovu na evropskoj perspektivi, dodao je on.
“Čestitam vladi i zemlji za odrađeni posao. Istovremeno, Vlada I Skupština, civilno društvo i opozicija, svi trebate biti ponosni ovim uspešnim projektom. Ovo nije bio lak put, ali smo uspeli zahvaljujući zajedničkom radu”, naveo je on.
Građani Kosova bili su jedini na Zapadnom Balkanu kojima je bila potrebna viza za države članice Šengena.
Pošto predlog usvoji Evropski parlamenta i Savet Evrope, građani Kosova sa biometrijskim pasošima neće trebati vize za putovanja sa kratkim boravkom do 90 dana za sve zemlje članice EU osim za Irsku i Veliku Britaniju, kao i za četiri zemlje pridružene Šengenu (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska).
Izuzeće se tiče samo kratkoročnih viza koje važe do 90 dana putovanja u bilo kom periodu od 180 dana za poslovne, turističke ili porodične svrhe.
Građani EU već putuju na Kosovo bez viza.
Evropska Komisija je pokrenula dijalog o viznoj liberalizaciji sa Kosovom 19. januara 2012. godine.
Juna 2012. godine Komisija je predala putokaz o viznoj liberalizaciji kosovskim vlastima, koji identifikuje zakonodavne i institucionalne mere koje treba da usvoji i sprovede za napredak ka viznoj liberalizaciji.
Bezvizni režim takođe je uslovljen i za Tursku, a on je deo sporazuma koji su postigli zvanični Brisel i Ankara, u okviru kojeg je Turska pristala da primi natrag migrante koji su prešli Egejsko more i dospeli u Grčku.