U Brazilu je u 104. godini preminuo svetski poznati arhitekta Oskar Nimajer koji je projektovao neke od najpoznatijih građevina 20. veka.
Međunarodnu slavu je stekao kao arhitekta glavnih vladinih zgrada u futurističkoj brazilskoj prestonici Braziliji, a bio je i jedan od autora zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku.
"Brazil je danas izgubio jednog od svojih genija", rekla je brazilska predsednica Dilma Rusef.
Gradonačelnik Rio de Žaneira Eduardo Paes proglasio je trodnevnu žalost u ovom gradu.
Nimajer je bio pionir u upotrebi prenapregnutog betona i poznat po svojim visokim, krivudavim oblicima, za koje je inspiraciju, prema sopstvenim rečima, crpeo iz "oblina brazilskih žena".
Nimajer je bogatu karijeru tokom koje je bio autor više od 600 dela širom sveta započeo u svojoj 30. godini, a radio je na više desetina projekata u nekoliko zemalja sve do nekoliko meseci pre smrti.
1988. godine dodeljena mu je prestižna Prickerova nagrada koja se smatra Nobelovom nagradom za arhitekte.
U svom rodnom mestu Rio de Žaneiru projektovao je niz građevina, uključujući i muzej moderne umetnosti ili stadion Sambadrom, ali su njegovo najznačajnije nasleđe vladine zgrade koje je projektovao za prestonicu Braziliju izgrađenu usred džungle na prelomu '50 i '60 godina.
Međunarodnu slavu je stekao kao arhitekta glavnih vladinih zgrada u futurističkoj brazilskoj prestonici Braziliji, a bio je i jedan od autora zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku.
"Brazil je danas izgubio jednog od svojih genija", rekla je brazilska predsednica Dilma Rusef.
Gradonačelnik Rio de Žaneira Eduardo Paes proglasio je trodnevnu žalost u ovom gradu.
Nimajer je bio pionir u upotrebi prenapregnutog betona i poznat po svojim visokim, krivudavim oblicima, za koje je inspiraciju, prema sopstvenim rečima, crpeo iz "oblina brazilskih žena".
Oskar Nimajer u julu 2003.
"Ne privlače me pravi uglovi ili prave linije, čvrste i nefleksibilne, stvorene čovečijom rukom. Privlače me senzualne krivudave linije. Linije koje vidim u planinskim vencima svoje zemlje, vijugavim rekama, talasima okeana i na telima prelepih žena. Krivudave linije od kojih je satkan univerzum, Ajnštajnov univerzum", naveo je Nimajer u svojim memoarima "Krivine vremena".Nimajer je bogatu karijeru tokom koje je bio autor više od 600 dela širom sveta započeo u svojoj 30. godini, a radio je na više desetina projekata u nekoliko zemalja sve do nekoliko meseci pre smrti.
1988. godine dodeljena mu je prestižna Prickerova nagrada koja se smatra Nobelovom nagradom za arhitekte.
U svom rodnom mestu Rio de Žaneiru projektovao je niz građevina, uključujući i muzej moderne umetnosti ili stadion Sambadrom, ali su njegovo najznačajnije nasleđe vladine zgrade koje je projektovao za prestonicu Braziliju izgrađenu usred džungle na prelomu '50 i '60 godina.