Iako su stranačka zapošljavanja u javnom sektoru javna tajna, prema računici Vlade Srbije u Subotici je među onima koji primaju budžetsku platu, tek 170 zaposlenih višak. Zvanični podaci govore da je u ovom sektoru stalno zaposlenih 2.543, mada je to brojka iz još 2013. godine, pri čemu u to nisu uračunati ni brojni privremeno ili zaposleni po ugovoru o radu, na koje se ne odnosi racionalizacija.
Stevan Bakić, član radne grupe koja je radila na utvrđivanju viškova po preduzećima, na sednici gradskog parlamentasaopštio je i to da se podaci o zaposlenima koje su imali direktori javnih preduzeća, gradska uprava i registar zaposlenih u stvari nisu podudarali. Izveštaj radne grupe o stanju viškovaskupština je usvojila, a prema tom dokumentu najviše prekobrojnih ima u Gradskoj kući, ukupno 80, na 360 trenutno stalno zaposlenih. Na drugom mestu je predškolska ustanova „Naša radost“, koja će morati da otpusti 60 radnika. Ova prva faza racionalizacije trebalo bi da se završi za dva meseca, kazao je gradonačelnik Subotice Jene Maglai.
„To je bolan potez, najverovatnije će se najveći deo smanjenja zaposlenih rešiti putem tehnoloških viškova, i veliki broj radnika je spreman da prihati takavu odluku i primi otpremnine. Takođe, imamo određeni broj ljudi koji su pred penzijom, tako da je i to uračunato u viškove. Mi nismo išli na to da se smanjuje broj onih s najnižom stručnom spremom – kao što su portiri, spremačice, kuriri - i da se oni zamenjuju profesionalnim agencijama. Išlo se u tom pravcu da direktori nađu optimalno rešenje, koje neće biti na štetu samo ove grupacije zaposlenih“, navodi Maglai.
Za razliku od gradonačelnika,direktor JP „Naša radost“ Veljko Vojnić navodi,pak,da će najniži kadar biti prvi na udaru, dok će korist od racionalizacije imati - privatni sektor.
„Što se 'Naše radosti' tiče, neće se ništa promeniti. Jedino ćemo ojačati delatnost, a pojačaćemo i privatni sektor. Svi zaposlesni koji rade u delatnosti ostaju zaštićeni, i neće doći do smanjivanja radne snage u tom delu. Ono gde treba da dođe do racionalizacije, to su ti generički poslovi, odnosno poslovi održavanja higijene pre svega. To možemo prepustiti privatnom sektoru“.
Opozicioni odbornici su na skupštini kritikovali i izveštaj radne grupe, a pre svega, kako navodi Slavko Parać iz Demokratske stranke, zbog toga što nisu poznati kriterijumi po kojima će se praviti spiskovi prekobrojnih.
„Bojimo se da će tu prevladati partijski kriterijumi. Nisam siguran da će to biti štednja na nepotrebnim radnim mestima, kao što su to brojni pomoćnici, zamenici direktora, savetnici - recimo samo u JKP Vovodovod ima devet direktora – nego će na kraju ceh platiti oni koji nisu partijski ušuškani“, napominje Slavko Parać.
Inače, grad za plate zaposlenih u javnom sektoru svakog meseca izdvaja oko 130 miliona dinara. Subotica je u obavezi da do 2018. godine smanji ukupan broj administrativnih radnika na 2.095. Gradonačelnik Maglai napominje da će to biti znatno oštriji rez nego ovog puta.
„Taj posao će tada morati da se uradi zaista studiozno. Ali nisam ubeđen da će biti političke snage za to. Videćemo. Za to treba jedna zaista ozbiljna politička odluka, jer je to posao koji treba uraditi studiozno, i on po meni treba da traje namjanje pet-šest meseci. I to mora da uradi neka profesionalna firma, a ne radne grupe, politčari, ili zaposleni u javnom sektoru...“