Politički lideri zemalja bivše Jugoslavije daju uglavnom deklarativnu podršku jedni drugima po pitanju evropskih integracija, bez dogovora oko konkretnje saradnje ili zajedničkih projekata na tom putu. Slika na terenu je već malo drugačija. Građani odavno prelaze granice, sarađuju i trguju. Pristup evropskim fondovima otvorio je i nove mogućnosti međudržavne saradnje.
Nevladine organizacije nastoje iskoristiti predpristupne fondove EU (IPA) kao šansu za saradnju van uskih granica, te na taj način povezati i institucije vlasti. Jedna od takvih šansi je i projekat pod nazivom „Volontiranjem do razvoja pograničnih područja“, finansiran od Evropske unije u iznosu od 97,000 evra u sklopu IPA projekta „Prekogranična saradnja BiH i Hrvatske“.
Taj dvogodišnji projekat zajednički provode Omladinski komunikativni centar (OKC) iz Banjaluke i Agencija lokalne demokracije iz Siska, a osnovni cilj je promovisanje pozitivnih vrijednosti volontiranja kroz povezivanje institucija i organizacija civilnog društva sa socijalnim kategorijama u cilju podrške i razvoja.
„Naš generalni cilj je da u lokalnim zajednicama u prekograničnom teritoriju, tačnije u Derventi, Bihaću, Sisku, Petrinji i Kutini doprinesemo razvoju lokalnih servisa koji će dati podsticaj razvoju socijalne kohezije. Ti servisi su u stvari bazirani na volontiranju. Servise koje mi kroz ovaj projekat razvijamo su takozvani lokalni volonterski servisi ili centri koji pomažu i spajaju zainteresovane građane u lokalnim zajednicama da volontiraju u organizacijama ili javnim institucijama u kojima je ta volonterska pomoć potrebna, naravno sa primarnim fokusom da direktni korisnici tih usluga budu socijalno ugrožene kategorije stanovništva“, kaže projekt menadžer OKC-a Jugoslav Jevđić.
Projekt koordinatorka iz Siska Paola Raužan ističe kako u Hrvatskoj do sada nije bilo formiranih lokalnih volonterskih servisa, te da je vrlo dobro došlo iskustvo iz Bosne i Hercegovine gdje se takvi volonterski programi provode već godinama.
„Mi ćemo organizirati i prekogranični sastanak vlasti lokalnih zajednica. Znači, to je isto jedna stvar da će svaki grad koji je uključen u projekat, njegove vlasti će imati prilike da zajedno razmijene iskustva u procesu stvaranja tih politika i da baš krenemo onako kreativno. Ako je neki grad smislio nekakvu bolju mjeru, onda da drugi grad kaže- OK, i mi bi to htjeli za svoje građane“, kaže Paola Raužan.
Politički sistemi tromi, inicijative civilnog društva
Volontiranje nije samo besplatan rad, svaki volonter ima pravo na osnove troškove poput prevoza i hrane. Volontiranje je takođe i vrlo izraženo u Evropskoj uniji kao važna ekonomska kategorija, kaže koordinatorka projekta iz Banjaluke Sanja Srdić, navodeći i neke primjere iz Evropske unije.
„U nekim evropskim zemljama rađeno je i istraživanje o ekonomskoj koristi volontiranja, koliko to lokalna zajednica i možda i država, ako idemo na taj viši nivo, dobija od volontiranja. Evo primjer iz Poljske gdje kažu kako 2,8 procenata bruto nacionalnog dohotka upravo je vrijednost volontoranja. Čak u Poljskoj oni kažu da njihov stepen volontiranja nije na pretjerano zavidnom nivou. U nekim zemljama EU taj procenat je čak nekih 5 posto“, ističe Sanja Srdić.
Promotori ovog projekta prekogranične saradnje smatraju da bi se i političke elite i strukture mogle povesti primjerom saradnje u ovom i sličnim projektima, što bi značajno doprinijelo razvoju odnosa među državama u regionu. EU hoće da vidi aktivniju saradnju.
„Uvijek je civilno društvo bilo to koje je išlo tim smjerom. Sa druge strane, EU upravo kroz te svoje programe, nas „prisiljava“ da mi zajedno radimo. Ali, to nije samo Hrvatska i BiH, nego se finansiraju i prekogranični programi Srbije i Crne Gore, ima onda Hrvatska i Crna Gora. Znači svako ko ima granicu sa nekim ima svoj zasebni program da se finansira suradnja, što znači da EU puno bolje vidi da mi trebamo surađivati ,nego mi sami. I onda se, naravno, da se iskoriste ta sredstva, puno puta događa da to bude nekakav prvi start zbog čega ljudi krenu surađivati a kasnije onda to preraste u nekakva dublja partnerstva“, kaže Paola Raužan.
Sličnog je mišljenja i Jugoslav Jevđić.
„Politički sistemi dosta tromo rade na tome. U suštini, dosta toga je urađeno na procesima pomirenja i saradnje na inicijativu organizacija civilnog društva. One na terenu dosta već sarađuju i mislim da je to vrlo bitna stvar, zato što svakako mislim da, uzimajući u vidu dobre prakse i rezultate postignute do sada, to će svakako doprinijeti i promjeni te neke političke atmosfere u budućnosti“, navodi Jevđić.
Između BiH i Hrvatske još se zajednički provode projekti zaštite okoline i efektivne energije te promocije turizma u pograničnim područjima. Projekat “Volontiranjem do razvoja pograničnih područja“, prvi je IPA prekogranični projekat dvije države koji u sebi sadrži socijalnu kompomentu.
Nevladine organizacije nastoje iskoristiti predpristupne fondove EU (IPA) kao šansu za saradnju van uskih granica, te na taj način povezati i institucije vlasti. Jedna od takvih šansi je i projekat pod nazivom „Volontiranjem do razvoja pograničnih područja“, finansiran od Evropske unije u iznosu od 97,000 evra u sklopu IPA projekta „Prekogranična saradnja BiH i Hrvatske“.
Taj dvogodišnji projekat zajednički provode Omladinski komunikativni centar (OKC) iz Banjaluke i Agencija lokalne demokracije iz Siska, a osnovni cilj je promovisanje pozitivnih vrijednosti volontiranja kroz povezivanje institucija i organizacija civilnog društva sa socijalnim kategorijama u cilju podrške i razvoja.
Jugoslav Jevđić, projekt menadžer Omladinskog komunikativnog centra: Naš generalni cilj je da u lokalnim zajednicama u prekograničnom teritoriju, tačnije u Derventi, Bihaću, Sisku, Petrinji i Kutini doprinesemo razvoju lokalnih servisa koji će dati podsticaj razvoju socijalne kohezije.
„Naš generalni cilj je da u lokalnim zajednicama u prekograničnom teritoriju, tačnije u Derventi, Bihaću, Sisku, Petrinji i Kutini doprinesemo razvoju lokalnih servisa koji će dati podsticaj razvoju socijalne kohezije. Ti servisi su u stvari bazirani na volontiranju. Servise koje mi kroz ovaj projekat razvijamo su takozvani lokalni volonterski servisi ili centri koji pomažu i spajaju zainteresovane građane u lokalnim zajednicama da volontiraju u organizacijama ili javnim institucijama u kojima je ta volonterska pomoć potrebna, naravno sa primarnim fokusom da direktni korisnici tih usluga budu socijalno ugrožene kategorije stanovništva“, kaže projekt menadžer OKC-a Jugoslav Jevđić.
Projekt koordinatorka iz Siska Paola Raužan ističe kako u Hrvatskoj do sada nije bilo formiranih lokalnih volonterskih servisa, te da je vrlo dobro došlo iskustvo iz Bosne i Hercegovine gdje se takvi volonterski programi provode već godinama.
„Mi ćemo organizirati i prekogranični sastanak vlasti lokalnih zajednica. Znači, to je isto jedna stvar da će svaki grad koji je uključen u projekat, njegove vlasti će imati prilike da zajedno razmijene iskustva u procesu stvaranja tih politika i da baš krenemo onako kreativno. Ako je neki grad smislio nekakvu bolju mjeru, onda da drugi grad kaže- OK, i mi bi to htjeli za svoje građane“, kaže Paola Raužan.
Politički sistemi tromi, inicijative civilnog društva
Volontiranje nije samo besplatan rad, svaki volonter ima pravo na osnove troškove poput prevoza i hrane. Volontiranje je takođe i vrlo izraženo u Evropskoj uniji kao važna ekonomska kategorija, kaže koordinatorka projekta iz Banjaluke Sanja Srdić, navodeći i neke primjere iz Evropske unije.
Zastava EU - ilustracija
„U nekim evropskim zemljama rađeno je i istraživanje o ekonomskoj koristi volontiranja, koliko to lokalna zajednica i možda i država, ako idemo na taj viši nivo, dobija od volontiranja. Evo primjer iz Poljske gdje kažu kako 2,8 procenata bruto nacionalnog dohotka upravo je vrijednost volontoranja. Čak u Poljskoj oni kažu da njihov stepen volontiranja nije na pretjerano zavidnom nivou. U nekim zemljama EU taj procenat je čak nekih 5 posto“, ističe Sanja Srdić.
Promotori ovog projekta prekogranične saradnje smatraju da bi se i političke elite i strukture mogle povesti primjerom saradnje u ovom i sličnim projektima, što bi značajno doprinijelo razvoju odnosa među državama u regionu. EU hoće da vidi aktivniju saradnju.
„Uvijek je civilno društvo bilo to koje je išlo tim smjerom. Sa druge strane, EU upravo kroz te svoje programe, nas „prisiljava“ da mi zajedno radimo. Ali, to nije samo Hrvatska i BiH, nego se finansiraju i prekogranični programi Srbije i Crne Gore, ima onda Hrvatska i Crna Gora. Znači svako ko ima granicu sa nekim ima svoj zasebni program da se finansira suradnja, što znači da EU puno bolje vidi da mi trebamo surađivati ,nego mi sami. I onda se, naravno, da se iskoriste ta sredstva, puno puta događa da to bude nekakav prvi start zbog čega ljudi krenu surađivati a kasnije onda to preraste u nekakva dublja partnerstva“, kaže Paola Raužan.
Sličnog je mišljenja i Jugoslav Jevđić.
„Politički sistemi dosta tromo rade na tome. U suštini, dosta toga je urađeno na procesima pomirenja i saradnje na inicijativu organizacija civilnog društva. One na terenu dosta već sarađuju i mislim da je to vrlo bitna stvar, zato što svakako mislim da, uzimajući u vidu dobre prakse i rezultate postignute do sada, to će svakako doprinijeti i promjeni te neke političke atmosfere u budućnosti“, navodi Jevđić.
Između BiH i Hrvatske još se zajednički provode projekti zaštite okoline i efektivne energije te promocije turizma u pograničnim područjima. Projekat “Volontiranjem do razvoja pograničnih područja“, prvi je IPA prekogranični projekat dvije države koji u sebi sadrži socijalnu kompomentu.