Državni sekretar za Kosovo u Vladi Srbije Oliver Ivanović u izjavi za program RSE demantuje da vlasti iz Beograda vode bilo kakve tajne pregovore sa vlastima u Prištini. Ukoliko se bude razgovaralo oni će biti javni i uz posredovanje međunarodne uprave, kaže Ivanović:
„Nema tu nikakvih tajnih pregovora ili će biti javni ili ih uopše neće biti. Prosto, jer od tajnih pregovora nema mnogo sreće. Oni jednog trenutka moraju postati javni i zbog tog razloga svaki pokušaj da neko tajno razgovara o tako vitalnim stvarima kao što je budućnost Kosova i Metohije bilo bi pogrešno“, uverava nas Oliver Ivanović.
Politički anlitičar Dušan Janjić koga smo telefonski zatekli na Kosovu takođe tvrdi da ne postoje elementi koji bi podupreli tezu da se vode tajni razgovori Beograda i Prištine, pogotovo ne posle mišljenja Međunarodnog suda pravde.
„Koliko znam sada ne postoje čak ni naznake na temu mogućih razgovora, ali postoje razne inicijative koje, pre svega, dolaze od međunarodne zajednice. Tako da se verovatno na tome gradi spekulacija i naravno na velikoj potrebi da zaista otpočne, pre svega tehnički dijalog, a posle toga, možda, i neka komplikovanija pitanja dođu na dnevni red“, kaže Janjić, koji u Srbiji važi za dobrog poznavaoca kosovskih prilika.
Možda još uvek nije toliko vidljivo, ali se naziru tragovi i očekivanja sve većeg uticaja i pritisak Evropske unije i SAD, pogotovo posle savetodavne odluke Međunarodnog suda pravde za novi početak između Kosova i Srbije.
Isključivost ka bilo kakvoj komunikaciji sprečava statusni stav Kosova koji je za Beograd, kako sada stvari stoje, nepremostiv. Na našu konstataciju može li se tajno razgovarati o nekim pitanjima, koja rešavaju svakodnevne životne probleme, Oliver Ivanović odgovara:
„Ne vidim da postoji razlog da se tajno o tome razgovara. Znači, ako se razgovara moramo imati hrabrosti da se s tim izađe javno. Ubeđen sam da je mnogo lošiji efekat ako se tajni pregovori negde obznane, nego ako odgovorni ljudi u ovoj državi kažu mi imamo potrebu da rešavamo probleme običnih Srba koji su ostali tamo da žive. I u skladu sa time obavljamo na nivou ili uz posredovanje, što je verovatnija varijanta Unmika ili Euleksa, nešto što smatram neophodnim“, kaže Ivanović.
Pitanje statusa ne treba ni forsirati
Doduše, otvaranje jednog broja razgovora o tehničkim pitanjima, isključujući pitanje statusa, očekivalo se odmah posle serije diplomatskih poseta evropskih zvaničnika Prištini i Beogradu početkom leta ali i izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde, kaže Dušan Janjić.
“Naravno da se onda definiše i agenda i svima je to sada već jasno da ne može biti status, ne samo zato što su kosovski albanci proslavili mišljenje Međunarodnog suda pravde kao potvrdu statusa, nego što sam ja lično ubeđen da ni Srbiji nije uopšte u interesu da forsira to pitanje statusa“, zaključuje Dušan Janjić.
Dakle, uprkos demantijima sa obe strane, Svetlana Slapšek antropološkinja i spisateljica, iznosi zamimljivu procenu:
„Utoliko bolje što je na obe strane demantuju i treba da je demantuju, dok se stvari ne pojave u ozbiljnom obliku, koji ugovore obe strane. To mi izgleda veoma realno zato što je odluka Međunarodnog suda relativno pozitivna i za jednu i drugu stranu . U svakom slučaju kako god da je ona je „mekana“ i ona zapravo omogućava upravo ovakve inicijative. Mislim da je politička mudrost te odluke zapravo u tome da otvori polje sporazumevanja“, zaključujuje Svetlana Slapšek
„Nema tu nikakvih tajnih pregovora ili će biti javni ili ih uopše neće biti. Prosto, jer od tajnih pregovora nema mnogo sreće. Oni jednog trenutka moraju postati javni i zbog tog razloga svaki pokušaj da neko tajno razgovara o tako vitalnim stvarima kao što je budućnost Kosova i Metohije bilo bi pogrešno“, uverava nas Oliver Ivanović.
Politički anlitičar Dušan Janjić koga smo telefonski zatekli na Kosovu takođe tvrdi da ne postoje elementi koji bi podupreli tezu da se vode tajni razgovori Beograda i Prištine, pogotovo ne posle mišljenja Međunarodnog suda pravde.
„Koliko znam sada ne postoje čak ni naznake na temu mogućih razgovora, ali postoje razne inicijative koje, pre svega, dolaze od međunarodne zajednice. Tako da se verovatno na tome gradi spekulacija i naravno na velikoj potrebi da zaista otpočne, pre svega tehnički dijalog, a posle toga, možda, i neka komplikovanija pitanja dođu na dnevni red“, kaže Janjić, koji u Srbiji važi za dobrog poznavaoca kosovskih prilika.
Možda još uvek nije toliko vidljivo, ali se naziru tragovi i očekivanja sve većeg uticaja i pritisak Evropske unije i SAD, pogotovo posle savetodavne odluke Međunarodnog suda pravde za novi početak između Kosova i Srbije.
Isključivost ka bilo kakvoj komunikaciji sprečava statusni stav Kosova koji je za Beograd, kako sada stvari stoje, nepremostiv. Na našu konstataciju može li se tajno razgovarati o nekim pitanjima, koja rešavaju svakodnevne životne probleme, Oliver Ivanović odgovara:
„Ne vidim da postoji razlog da se tajno o tome razgovara. Znači, ako se razgovara moramo imati hrabrosti da se s tim izađe javno. Ubeđen sam da je mnogo lošiji efekat ako se tajni pregovori negde obznane, nego ako odgovorni ljudi u ovoj državi kažu mi imamo potrebu da rešavamo probleme običnih Srba koji su ostali tamo da žive. I u skladu sa time obavljamo na nivou ili uz posredovanje, što je verovatnija varijanta Unmika ili Euleksa, nešto što smatram neophodnim“, kaže Ivanović.
Pitanje statusa ne treba ni forsirati
Doduše, otvaranje jednog broja razgovora o tehničkim pitanjima, isključujući pitanje statusa, očekivalo se odmah posle serije diplomatskih poseta evropskih zvaničnika Prištini i Beogradu početkom leta ali i izjašnjavanja Međunarodnog suda pravde, kaže Dušan Janjić.
“Naravno da se onda definiše i agenda i svima je to sada već jasno da ne može biti status, ne samo zato što su kosovski albanci proslavili mišljenje Međunarodnog suda pravde kao potvrdu statusa, nego što sam ja lično ubeđen da ni Srbiji nije uopšte u interesu da forsira to pitanje statusa“, zaključuje Dušan Janjić.
Dakle, uprkos demantijima sa obe strane, Svetlana Slapšek antropološkinja i spisateljica, iznosi zamimljivu procenu:
„Utoliko bolje što je na obe strane demantuju i treba da je demantuju, dok se stvari ne pojave u ozbiljnom obliku, koji ugovore obe strane. To mi izgleda veoma realno zato što je odluka Međunarodnog suda relativno pozitivna i za jednu i drugu stranu . U svakom slučaju kako god da je ona je „mekana“ i ona zapravo omogućava upravo ovakve inicijative. Mislim da je politička mudrost te odluke zapravo u tome da otvori polje sporazumevanja“, zaključujuje Svetlana Slapšek