Aleksandar Vučić reč nije prozborio o tome hoće li napustiti kormilo svoje vladajuće Srpske napredne stranke kada sedne u fotelju predsednika Srbije. Da to on ni u kom slučaju neće učiniti kaže za Radio Slobodna Evropa više analitičara, podsećajući da je njegov prethodnik Tomislav Nikolić upravo zato što je otišao sa čela partije kada je postao šef države sada, na isteku mandata, ostao bez ikakve moći u stranci. Sagovornici RSE veruju da će Vučić izlaziti iz skromnih ustavnih ovlašćenja predsednika Republike i, preko premijera koji će ga slušati, preko stranke i stabilne parlamentarne većine, svu vlast skoncentrisati u svojim rukama, srozavajući još dublje ionako slabe institucije sistema.
„Kada je Tomislav Nikolić obećao u predizbornoj kampanji 2012. godine da će dati ostavku na mesto šefa stranke, ja sam rekao da je to civilizacijski iskorak za našu sredinu. Sada treba očekivati jedan civilizacijski korak nazad“, kaže sociolog Jovo Bakić.
Treba očekivati civilizacijski korak unazad: Jovo Bakić
Na pitanje hoće li Vučić staviti tačku na vođstvo svoje stranke koja ima stabilnu većinu u parlamentu slično odgovara i Boban Stojanović, saradnik Fakulteta politčkih nauka u Beogradu:
„Siguran sam da neće zato što, kao što vidimo, politička moć u Srbiji ne leži u institucijama već u položaju predsednika najveće partije. Siguran sam da Vučić neće ponoviti ’grešku’ svog prethodnika Tomislava Nikolića, koji je kada je postao predsednik Republike podneo ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke i time bukvalno već tada sebi potpisao neku vrstu političke penzije, apsolutno izgubivši svu moć koju je imao u stranci“, podseća Stojanović.
Izgledno vraćanje na dvojac bez kormilara: Boris Tadić i Mirko Cvetković
Kad je reč o novom premijeru, bez obzira ko to bude bio, politikolog Zoran Stojiljković smatra da Vučić sigurno neće osnaživati nekog ko je političar od karijere i očekuje da ćemo videti reprizu „dvojca bez kormilara“ Boris Tadić – Mirko Cvetković.
Podsetimo, u svom drugom mandatu nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić bio je istovremeno i šef vladajuće Demokratske stranke, pa se premijer Mirko Cvetković umeo požaliti da mu ministri po mišljenje često idu na Andrićev venac.
Upravo na tu situaciju podseća i pravni ekspert Vladimir Goati. Iako je Srbija parlamentarna demokratija u kojoj, po definiciji, vlada kreira i sprovodi i spoljnu i unutrašnju politiku, a predsednik Republike ima samo ceremonijalna ovlašćenja, on ukazuje na to da šef države postaje daleko jači uz uslov da je istovremeno i šef vladajuće partije:
„Tada, zapravo, premijer ide potpuno u drugi plan. Možda se uopšte ne sećate ko je bio, recimo, predsednik vlade za vreme gospodina Tadića. Iako je bio jedan dobar ekonomista, ime bi mu, kad bismo pitali deset ljudi, možda dvojica znala. Tad se išlo u Predsedništvo po mišljenje čoveka koji je imao najveću moć. Ja govorim o moći i vlasti, što su dve različite stvari. Vlast je ono što vam piše na šta ste ovlašćeni, a moć je sposobnost da ostvarite svoj cilj i interes bez obzira na mišljenje drugoga. Taj šef partije, koji je u isto vreme šef države, postaje centar kruga zato što je kadrovska, ključna, politička efektiva u njegovim rukama. I to je ono što daje ogromnu moć čoveku koji vrši te dve vlasti – predsedničku i partijsku."
Jovo Bakić veruje da će se istorija ponoviti – da će, naime, Aleksandar Vučić kao šef države skrajnuti poslušnog premijera koga će postaviti i sabrati svu vlast i moć u svom kabinetu.
„To treba očekivati ponovo, s tim što će to sada biti još drastičnije jer je Aleksandar Vučić mnogo puta pokazao da ne može da se suzdrži, a da gotovo svakodnevno ne bude na nekoj konferenciji za štampu, gde se svađa malo sa sobom, malo sa zamišljenim protivnicima, malo sa stvarnim protivnicima, tako da se u tom smislu može očekivati dalje narušavanje institucija“, uveren je Bakić.
Hoće li Brisel hteti i moći da zauzda potencijalnu akumulaciju moći u rukama budućeg šefa Srbije?
Poseban izazov za Vučića vlast na svim nivoima u Srbiji u njegovoj partiji: Johanes Han
Sudeći po dosadašnjem manjku apetita Evropske unije da skreće pogled na unutrašnjepolitičke teme Srbije, teško je zamisliti da će upozorenje Johanesa Hana, evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje, imati neki jači odjek u Beogradu. Han je, naime, uz čestitku na pobedi, budućem srpskom predsedniku poručio da „jaku podršku građana“ pažljivo iskoristi, ocenivši da će „poseban izazov“ za Aleksandra Vučića biti činjenica da je vlast na svim nivoima u Srbiji koncentrisana u njegovoj partiji.
„To je poseban izazov o kome on treba da se pobrine. U svojoj prvoj izjavi je potvrdio da će u punoj meri poštovati ustavni okvir, i ja mu verujem”, dodao je, međutim, diplomatski, evropski komesar.
Ugledni zapadni mediji, poput američkog New York Times-a, ukazuju, međutim, da će Vučićevom ubedljivom pobedom u prvom krugu „erodirati mlade demokratske institucije Srbije“.
Do te erozije će, kako ističe američki dnevnik, doći i zbog toga što je Evropska unija u krizi i nezainteresovana za Balkan, a to će Vučiću doneti manje nadzora nad unutrašnjom politikom nego što bi trebalo. Njegovo učvršćivanje vlasti, navodi se dalje, može se zahvaliti tome što je za Evropu očuvanje bezbednosti u regionu trenutno jedini imperativ, zbog čega zapadne vlade radije biraju da sarađuju sa jakim liderima kojima to polazi za rukom nego da podupiru jačanje demokratskih institucija.