Piše: Frud Bezhan
Iranski poslanici predložili su novi zakon koji za migrante bez dokumenata predviđa stroge zakonske kazne, a bezbednosnim zvaničnicima omogućava da pucaju na vozila za koja se sumnja da ih prevoze, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ovaj potez pogodiće pripadnike avganistanske zajednice u Iranu. Mnogi od 3,5 miliona Avganistanca u Iranu nemaju legalan status ili osnovna prava.
Posmatrači kažu da iranske vlasti žele da spreče novi priliv avganistanskih migranata i izbeglica dok se nasilje intenzivira u susednom Avganistanu, gde je tokom razornog 19-godišnjeg rata raseljeno nekoliko miliona ljudi.
Prema predlogu zakonu koji su iranski poslanici podneli 26. novembra, migrantima bez dokumenata koji ulaze u Iran ili borave u toj zemlji preti do 25 godina zatvora.
Predloženi zakon takođe omogućava policiji da upotrebi vatreno oružje, da zaustavi vozilo ako pobegne s bezbednosnog punkta i "postoji snažna sumnja da prevozi ilegalne migrante".
Porodice ilegalnih migranata ubijenih ili ranjenih u Iranu neće moći da traže nadoknade ako zakon bude usvojen.
Poznato je da iranski graničari tuku avganistanske migrante koji ilegalno ulaze u zemlju, ali i da pucaju na njih i da ih ubijaju.
Iranska policija u junu je otvorila vatru na automobil koji je prevozio avganistanske migrante u provinciji Jazd, izazvavši eksploziju vozila. Tri Avganistanca su poginula u incidentu, a pet je ranjeno.
Iranske vlasti saopštile su da je policija pucala na vozilo zbog sumnje da su u njemu prevoženi droga i migranti bez dokumenata.
Mesec dana ranije, grupu od oko 50 Avganistanaca koji su ilegalno ušli u Iran, priveli su iranski graničari koji su ih navodno tukli i mučili, a potom i naterali da skoče u Harirud, reku dugu 1.100 kilometara koju dele Avganistan, Iran i Turkmenistan. Mnogi od njih su se utopili.
Zbog ova dva događaja Avganistanci su protestovali na ulicama i društvenim mrežama osuđujući iranske vlasti zbog, kako tvrde, zlostavljanja i diskriminacije avganistanskih migranata i izbeglica u Iranu.
Decenijama su Avganistanci iznureni ratom i siromaštvom odlazili u Iran da zarade za život. Teheran je proterao mnoge Avganistance koje često krivi za nebezbednost i nezaposlenost, a povremeno preti i masovnim isterivanjem.
Mnogi Avganistanci preselili su se u Iran posle decenijske sovjetske okupacije Avganistana i građanskog rata nakon sovjetskog povlačenja 1989. godine.
Drugi su u Iranu tražili utočište pošto su fundamentalistički talibani preuzeli vlast u Avganistanu. Posle invazije koju su predvodile SAD, a koja je usledila nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, neki Avganistanci su otišli u Iran da traže posao.
Prema predloženom zakonu, ilegalni migranti takođe će se suočiti s visokim novčanim kaznama do 100 miliona tomana, što je oko 2.000 evra. Sudske vlasti takođe bi mogle da im zaplene sve što poseduju u Iranu.
S druge strane, i iranski državljani koji pružaju smeštaj, prevoz ili posao migrantima bez dokumenata biće kažnjeni prema predloženom zakonu.
Iranski državni mediji javili su da će se "vrlo brzo" glasati o predlogu zakona.
Avganistanski ministar za izbeglice i repatrijaciju Nur Rahman Ahlaki rekao je da su neki delovi zakona "šokantni".
On je u tvitu 26. novembra naveo da Avganistan očekuje da se "ljudska prava svih Avganistanaca poštuju u svim zemljama".
Istorija diskriminacije
Međunarodne grupe za ljudska prava dokumentovale su godine kršenja prava avganistanskih izbeglica i migranata u Iranu, uključujući fizičko zlostavljanje, pritvaranje u nehigijenskim i nehumanim uslovima, prinudno plaćanje prevoza i smeštaja u kampovima, ropski rad i razdvajanje porodica.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei 2015. je izdao dekret kojim je svoj avganistanskoj deci dato pravo da idu u škole. Avganistancima su, međutim, i dalje uskraćene mnoge druge osnovne usluge, poput zdravstvene zaštite, rada i stanovanja.
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) procenjuje da u Iranu živi oko 3,5 miliona dokumentovanih i nedokumentovanih avganistanskih izbeglica i migranata.
Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije (IOM), do sada se u 2020. godini više od 767.000 Avganistanaca koji žive u Iranu vratilo svojim kućama.
IOM navodi da je "2020. na putu da postane godina s najvećim brojem povrataka nedokumentovanih avganistanskih migranata" iz Irana.
Neke od tih Avganistanca deportovale su iranske vlasti. Drugi su se dobrovoljno vratili zbog pandemije COVID-19 koja je posebno teško pogodila Iran i pogoršala ekonomsku situaciju u toj zemlji. Mnogi Avganistanci prihvataju loše plaćene poslove za koje mnogi Iranci nisu zainteresovani.