Kako će izgledati politička scena nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji 16. marta? Prelasku cenzusa se, po svemu sudeći, ne mogu nadati ni neki do sada ozbiljniji politički igrači, a upitno je i kako će proći oni koji po prvi put ulaze u izbornu trku ili to čine u drugom stranačkom dresu. No, ono u čemu nema dileme je da će rasuti glasovi (onih koji ne uđu u parlament) pripasti najjačem takmacu Srpskoj naprednoj stranci.
Za koga glasati? Ovo pitanje i pred izbore 16. marta muči mnoge građane Srbije koji ne vide svoju političku opciju niti u najjačoj Srpskoj naprednoj stranci, a nije im prirasla za srce, nakon svih dešavanja, ni Demokratska stranka. U tom slučaju, na političkom meniju Srbije je naizgled bogata ponuda. Sijaset manjih stranaka, što novih, što starih. Međutim, tu leži i velika zamka, jer će mnogi glasači koji odaberu neku partiju sa margine, a koja ne pređe cenzus, svoj glas praktično dati najjačoj stranci, ovoga puta naprednjacima. Dakle, gotovo kao da će glasati za njih. Pred kakvim se onda izborom nalaze oni koji nisu čvrsti glasači nijedne stranke koja sigurno prelazi cenzus pitamo profesorku u penziji Srbijanku Turajlić, koja se na prethodnim izborima zalagala za bele listiće.
„Vi glasanjem za jednu stranku koja neće preći cenzus šaljete signal da je to politika koju četiri, četiri i po odsto hoće da podrži. To dugoročno gledano ima nekog smisla, kratkoročno gledano naravno nema smisla. Kratkoročno gledano će to preći naprednjacima, ali sada čovek mora da zaključi: ključni izbor koji pravite kada dođete na biralište je šta vam je cilj? Da po svaku cenu zaustavite naprednjake – onda tu nema dileme ili da pošaljete poruku koja će u budućnosti imati izgleda, a možda i pređe cenzus onda takođe vam je ova druga opcija i ja ne vidim da postoji dilema. Čovek samo mora da izabere šta mu je od ta dva cilja važnije“, kaže Turajlić.
Rešenje u ukrupnjavanju političke scene?
Glasovi stranaka koje ne uđu u parlament raspoređuju se na sve stranke koje osvoje mandate srazmerno njihovoj snazi. Tako će najviše koristi imati onaj ko bude bio prvi, a prema istraživanjima naprednjaci su sve vreme iznad 40 odsto podrške u biračkom telu. Povećanjem broja konkurenata na političkoj sceni nije pao broj onih koji podržavaju SNS, kaže Srđan Bogosaljević, direktor Ipsos stratedžik marketinga.
„Mi ćemo izgleda imati 20 lista, od tih 20 lista sve vreme je iznad cenzusa samo pet, pri čemu na mnogo manjem broju opredeljenih ljudi. I hajde da kažemo da Boris Tadić i njegova nova stranka, s obzirom na njegovu ličnu popularnost, na broj izgubljenih glasova DS-a nakon poraza na prethodnim izborima, verovatno je šesta koja realno konkuriše da uđe u parlament. Sve ostale imaju veoma lošu startnu poziciju od tih 20. Čak ni svih ovih šest neće lako preći cenzus a kamoli ove ispod tog šestog mesta po trenutnim istraživanjima ili istraživanjima od poslednjih godinu dana“, navodi Bogosavljević.
„Ali logično je da bivši šef partije odvuče nešto simpatizera Demokratskoj stranci i da pokupi nešto sa strane. S druge strane, Demokratska stranka odlaže početak kampanje jer je sa svih strana pritisnuta, pa i sa finansijske, tako da ulazi hendikepirana u kampanju. Ali teško je proceniti kakav će efekat biti. Naprotiv, možda se desi da baš takva situacija probudi birače Demokratske stranke, koji recimo nisu izašli na onim lokalnim izborima na Voždovcu, koji se smatraju kao nekim lakmusom, izgleda da njihov veliki broj birača tada nije izašao pošto su naprednjaci tu osvojili 20 odsto više od broja glasova koje su osvojili prethodni put“, navodi Milošević.
Rešenje za rasipanje glasova, kaže Milan Milošević, moglo bi biti ukrupnjavanje političke scene koja je, navodi, poput privredne „pošto mala i srednja preduzeća čine okosnicu privrede tako i ovde male i srednje partije čine partijski sistem“.
Za koga glasati? Ovo pitanje i pred izbore 16. marta muči mnoge građane Srbije koji ne vide svoju političku opciju niti u najjačoj Srpskoj naprednoj stranci, a nije im prirasla za srce, nakon svih dešavanja, ni Demokratska stranka. U tom slučaju, na političkom meniju Srbije je naizgled bogata ponuda. Sijaset manjih stranaka, što novih, što starih. Međutim, tu leži i velika zamka, jer će mnogi glasači koji odaberu neku partiju sa margine, a koja ne pređe cenzus, svoj glas praktično dati najjačoj stranci, ovoga puta naprednjacima. Dakle, gotovo kao da će glasati za njih. Pred kakvim se onda izborom nalaze oni koji nisu čvrsti glasači nijedne stranke koja sigurno prelazi cenzus pitamo profesorku u penziji Srbijanku Turajlić, koja se na prethodnim izborima zalagala za bele listiće.
„Vi glasanjem za jednu stranku koja neće preći cenzus šaljete signal da je to politika koju četiri, četiri i po odsto hoće da podrži. To dugoročno gledano ima nekog smisla, kratkoročno gledano naravno nema smisla. Kratkoročno gledano će to preći naprednjacima, ali sada čovek mora da zaključi: ključni izbor koji pravite kada dođete na biralište je šta vam je cilj? Da po svaku cenu zaustavite naprednjake – onda tu nema dileme ili da pošaljete poruku koja će u budućnosti imati izgleda, a možda i pređe cenzus onda takođe vam je ova druga opcija i ja ne vidim da postoji dilema. Čovek samo mora da izabere šta mu je od ta dva cilja važnije“, kaže Turajlić.
Rešenje u ukrupnjavanju političke scene?
Glasovi stranaka koje ne uđu u parlament raspoređuju se na sve stranke koje osvoje mandate srazmerno njihovoj snazi. Tako će najviše koristi imati onaj ko bude bio prvi, a prema istraživanjima naprednjaci su sve vreme iznad 40 odsto podrške u biračkom telu. Povećanjem broja konkurenata na političkoj sceni nije pao broj onih koji podržavaju SNS, kaže Srđan Bogosaljević, direktor Ipsos stratedžik marketinga.
„Mi ćemo izgleda imati 20 lista, od tih 20 lista sve vreme je iznad cenzusa samo pet, pri čemu na mnogo manjem broju opredeljenih ljudi. I hajde da kažemo da Boris Tadić i njegova nova stranka, s obzirom na njegovu ličnu popularnost, na broj izgubljenih glasova DS-a nakon poraza na prethodnim izborima, verovatno je šesta koja realno konkuriše da uđe u parlament. Sve ostale imaju veoma lošu startnu poziciju od tih 20. Čak ni svih ovih šest neće lako preći cenzus a kamoli ove ispod tog šestog mesta po trenutnim istraživanjima ili istraživanjima od poslednjih godinu dana“, navodi Bogosavljević.
Dragan Đulas i Boris Tadić
Nasuprot Srpskoj naprednoj stranci, čiji rejting od ulaska u vlast pre dve godine raste, Demokratska stranka, kao najjača opoziciona partija ulazi u izbornu trku sa dve različite pozicije nakon što je njen nekadašnji lider Boris Tadić napustio stranku i krenuo dalje sa Novom demokratskom strankom. Kako će se ovoga puta kotirati demokrate koje su na prethodnim izborima kažnjene zbog loše politike, ali i njihov nekadašnji lider i bivši predsednik Srbije Boris Tadić teško je prognozirati, kaže novinar Milan Milošević.„Ali logično je da bivši šef partije odvuče nešto simpatizera Demokratskoj stranci i da pokupi nešto sa strane. S druge strane, Demokratska stranka odlaže početak kampanje jer je sa svih strana pritisnuta, pa i sa finansijske, tako da ulazi hendikepirana u kampanju. Ali teško je proceniti kakav će efekat biti. Naprotiv, možda se desi da baš takva situacija probudi birače Demokratske stranke, koji recimo nisu izašli na onim lokalnim izborima na Voždovcu, koji se smatraju kao nekim lakmusom, izgleda da njihov veliki broj birača tada nije izašao pošto su naprednjaci tu osvojili 20 odsto više od broja glasova koje su osvojili prethodni put“, navodi Milošević.
Rešenje za rasipanje glasova, kaže Milan Milošević, moglo bi biti ukrupnjavanje političke scene koja je, navodi, poput privredne „pošto mala i srednja preduzeća čine okosnicu privrede tako i ovde male i srednje partije čine partijski sistem“.