Po svemu sudeći, a tako javljaju i svetske agencije, Srbija se može nadati pozitivnom mišljenju Evropske komisije o njenim evro-integracijama. Ali to mišljenje će obezbediti tek osnov za dobijanje kandidature, ne i datume početka pregovora. Određivanje datuma se neće ni desiti sve dok se ne utvrdi da Srbija deluje konstruktivno i u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom.
Problem Kosova tako postoja faktor osnaživanja onih koji evropsku perspektivu posmatraju sa jakim rezervama. Međutim, takvih danas nema isključivo u opoziciji i marginalim grupama. Pred saopštavanje odluke u Briselu, koja se očekuje nakon kolegijuma Evropske komsije u jutro 12. oktobra, na videlo izbija da evro protivnici više nisu zanemarljivi ni u redovima vladajućih partija demokratske opcije.
Uoči saopštavanja mišljenja Evropske komisije mediji naširoko spekulišu da li čvrst nemački ili možda francuski, odnosno britanski stav, može biti razlog zbog kog u Beograd neće stići dobre vesti.
Zamenik šefa misije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins umiruje i u izjavi za Radio Slobodna Evropa podvlači kako je u ovom trenutku na sceni prenaglašavanje uticaj pojedinih država članica Evropske unije.
„Odluka koja se očekuje biće mišljenje koje se donosi nezavisno od stavova pojedinih država članica Evropske unije. Problem Kosova nije nikakvo novo pitanje. Evropska unija veoma dugo insistira na realizaciji regionalne saradnje. Verujem da će to pitanje biti relevantnije u decembru kada odluku bude donosio Evropski savet, nego sada kada Evropska komisija utvrđuje mišljenje koje je rezultat dugih procena zasnovanih na raznovrsnim parametrima – od pravnog sistema, preko odnosa prema korupciji i organizovanog kriminala, takođe i slobode medija i poštovanja prava manjina. Ako govorimo o tome šta jedna ili druga država misli, možda trenutno ima previše spekulacija. Zato što odluka Evropske komisije podrazumeva samo odluku tog tela. Nema glasanja država članica, nije obavezno jednoglasno donošenje odluka kao što je u Evropskom savetu. Ova odluka je manje politička nego što će biti kada je Savet bude donosio“, poručuje Martines iz Palate Srbija gde je učestvovao u diskusiji o socijalnom preduzetništvu i biznisu.
Istovremeno u Skupštini Srbije vladajući poslanici većinom skoro pa pomireni sa sudbinom koja kako se očekuje podrazumeva da će Srbija dobiti pozitivno mišljenje Evropske komisije, ali će dalje integracije zavisisti od Kosova. Što znači da bi naivan bio svako ko u decembru očekuje datum za početak pregovora.
Kandidatura tako postaje maksimum kom se Srbija može nadati, a ako i takav rasplet bude doveden u pitanje, kako navodi funkcioner demokrata Dragoljub Mićunović, onda bi bilo: „... veoma nekorektno i šokantno da se sada posle svega što je ranije govoreno, sada postavi neki incident na severu Kosova kao smetnja za taj status“.
U opoziciji, barem u Koštuničinom DSS-u, neće biti iznenađeni ni ako iz Brisela stigne nedvosmisleno negativno mišljenje. Oni ga upravo i očekuju, što je pozivajući se na konkretne okolnosti, objasnio Miloš Aligrudić.
„Pozvan sam na jedan okrugli sto za neki dan. Organizuje ga ’Konrad Adenauer’ fondacija. Fondacija koja je bliska nemačkom CDU-u. Interesantno je da je preliminarni naslov tog skupa, a verujem da je i sada, ’Šta nakon nedobijanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji’. To najviše govori o tome gde idemo i kako stvari stoje“, ispričao je Aligrudić.
Obrtanje prioriteta
Sa istog mesta, u svom maniru, šešeljevci i ovog puta nude scenarije rasula koji se, uverava Dragan Todorović, neće zaustaviti sve i da Srbija rasformira paralelizam na severu Kosova.
„To će se završiti samo kao jedna etapa. Tada će početi druga, vezana za Vojvodinu, posle toga za Rašku oblast i mislim da je to sada potpuno svima jasno“, kaže Todorović.
Koncepcija zasnovana na formuli zavere protiv Srbije prepadnike Šešeljeve partije prati od njenog nastanka, ali su je poslednjih meseci preuzeli i neki visoko rangirani funkcioneri partija na vlasti, pa i sam šef diplomatije Jeremić ili šef pregovaračkog tima Stefanović.
To bi moglo činiti osnovanim zaključak lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića po kome je vlast „kompromitovala 12. oktobar“. Po njemu, taj datum postaje tek dan iznošenja birokratskog stava koji samo delimično utiče na odluku o datumu pregovora u decembru.
„Taj decembar sada postaje sudnji mesec za Srbiju, a do juče to nije bio. To se događa upravo zbog činjenice da ovde ne postoji svest o značaju unutrašnjih reformi i promena a ona ne postoji zato što se previše dugo banalizuje ideja Evropske unije. Kosovo nije prepreka evropskoj budućnosti Srbije. Kosovo je prozivod duboko dezorijentisane, pogrešno organizovane i nesposobne Srbije“, izjavio je Jovanović.
Radili se o nesposobnosti ili odluci da se nesposoban bude? Nezavisna poslanica Vesna Pešić:
„Znači, mi smo se odlučili da ne uđemo u savremenost. To je kao kada gledate emisije poput one ’Mad man’, one koji se ponašaju kao da su u šezdesetim godinama. Svi puše, švalerišu se i tako dalje. Vi vidite neko prošlo vreme. E tako su Srbi otišli u neku istoriju, u neki četrnaesti vek, ko zna gde, na Kosovsku bitku... Tamo su otišli i ne prepoznaju ništa što se danas događa. Jednostavno ništa. Oni nikave veze nemaju sa ovom civilizacijom. I nadaju se da će nekim čudom ta moderna civilizacija da ode. Znači Crkva i Boris Tadić, moram da kažem i on, jedva čekaju da nađu neki izgovor da krenu u nekakvom drugom pravcu, samo da ne bi išli ka Evropskoj uniji“, slikovito je opisala Pešićeva, nakon što se iz Parlamenta uputila na skup pod naslovom „Da li je Srbija odustala od Evropske unije“.
O obrtanju prioriteta govorio je i reditelj Lazara Stojanović:
„Parola ’Mi hoćemo u Evropu ali pod našim uslovima’, što zapravo znači da nećemo u Evropu, danas je preformulisana u nešto što znači isto to. To je ’Kosovo i Evropa’. Poslednje u toj priči je to što i ti koji to govore ne vladaju ovom državom. Centri moći u ovoj državi koji opredeljuju i njenu unutrašnji i njenu spoljnu politiku ne objavljuju se kao centri moći, ali u Akademiji, u policiji, u Vojsci, u medijima i u privredi sede ljudi koji imaju vrlo jake i lako pretpostavljive razloge zbog kojih ne teže Evropi jer će to da im poremeti poslovanje“.
Gde se zapravo krije sila koja upravlja zemljom? Možda je to baš ono što zbunjuje evropske partnere i što bi se u nastavku integracija moralo rasvetliti. Ukoliko je to put kojim se želi ići.
Problem Kosova tako postoja faktor osnaživanja onih koji evropsku perspektivu posmatraju sa jakim rezervama. Međutim, takvih danas nema isključivo u opoziciji i marginalim grupama. Pred saopštavanje odluke u Briselu, koja se očekuje nakon kolegijuma Evropske komsije u jutro 12. oktobra, na videlo izbija da evro protivnici više nisu zanemarljivi ni u redovima vladajućih partija demokratske opcije.
Uoči saopštavanja mišljenja Evropske komisije mediji naširoko spekulišu da li čvrst nemački ili možda francuski, odnosno britanski stav, može biti razlog zbog kog u Beograd neće stići dobre vesti.
Zamenik šefa misije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins umiruje i u izjavi za Radio Slobodna Evropa podvlači kako je u ovom trenutku na sceni prenaglašavanje uticaj pojedinih država članica Evropske unije.
„Odluka koja se očekuje biće mišljenje koje se donosi nezavisno od stavova pojedinih država članica Evropske unije. Problem Kosova nije nikakvo novo pitanje. Evropska unija veoma dugo insistira na realizaciji regionalne saradnje. Verujem da će to pitanje biti relevantnije u decembru kada odluku bude donosio Evropski savet, nego sada kada Evropska komisija utvrđuje mišljenje koje je rezultat dugih procena zasnovanih na raznovrsnim parametrima – od pravnog sistema, preko odnosa prema korupciji i organizovanog kriminala, takođe i slobode medija i poštovanja prava manjina. Ako govorimo o tome šta jedna ili druga država misli, možda trenutno ima previše spekulacija. Zato što odluka Evropske komisije podrazumeva samo odluku tog tela. Nema glasanja država članica, nije obavezno jednoglasno donošenje odluka kao što je u Evropskom savetu. Ova odluka je manje politička nego što će biti kada je Savet bude donosio“, poručuje Martines iz Palate Srbija gde je učestvovao u diskusiji o socijalnom preduzetništvu i biznisu.
Istovremeno u Skupštini Srbije vladajući poslanici većinom skoro pa pomireni sa sudbinom koja kako se očekuje podrazumeva da će Srbija dobiti pozitivno mišljenje Evropske komisije, ali će dalje integracije zavisisti od Kosova. Što znači da bi naivan bio svako ko u decembru očekuje datum za početak pregovora.
Dragoljub Mićinović, foto: Vesna Anđić
Kandidatura tako postaje maksimum kom se Srbija može nadati, a ako i takav rasplet bude doveden u pitanje, kako navodi funkcioner demokrata Dragoljub Mićunović, onda bi bilo: „... veoma nekorektno i šokantno da se sada posle svega što je ranije govoreno, sada postavi neki incident na severu Kosova kao smetnja za taj status“.
U opoziciji, barem u Koštuničinom DSS-u, neće biti iznenađeni ni ako iz Brisela stigne nedvosmisleno negativno mišljenje. Oni ga upravo i očekuju, što je pozivajući se na konkretne okolnosti, objasnio Miloš Aligrudić.
„Pozvan sam na jedan okrugli sto za neki dan. Organizuje ga ’Konrad Adenauer’ fondacija. Fondacija koja je bliska nemačkom CDU-u. Interesantno je da je preliminarni naslov tog skupa, a verujem da je i sada, ’Šta nakon nedobijanja kandidature za članstvo u Evropskoj uniji’. To najviše govori o tome gde idemo i kako stvari stoje“, ispričao je Aligrudić.
Obrtanje prioriteta
Sa istog mesta, u svom maniru, šešeljevci i ovog puta nude scenarije rasula koji se, uverava Dragan Todorović, neće zaustaviti sve i da Srbija rasformira paralelizam na severu Kosova.
„To će se završiti samo kao jedna etapa. Tada će početi druga, vezana za Vojvodinu, posle toga za Rašku oblast i mislim da je to sada potpuno svima jasno“, kaže Todorović.
Koncepcija zasnovana na formuli zavere protiv Srbije prepadnike Šešeljeve partije prati od njenog nastanka, ali su je poslednjih meseci preuzeli i neki visoko rangirani funkcioneri partija na vlasti, pa i sam šef diplomatije Jeremić ili šef pregovaračkog tima Stefanović.
Jovanović: Kosovo nije prepreka evropskoj budućnosti Srbije. Kosovo je prozivod duboko dezorijentisane, pogrešno organizovane i nesposobne Srbije.
To bi moglo činiti osnovanim zaključak lidera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića po kome je vlast „kompromitovala 12. oktobar“. Po njemu, taj datum postaje tek dan iznošenja birokratskog stava koji samo delimično utiče na odluku o datumu pregovora u decembru.
„Taj decembar sada postaje sudnji mesec za Srbiju, a do juče to nije bio. To se događa upravo zbog činjenice da ovde ne postoji svest o značaju unutrašnjih reformi i promena a ona ne postoji zato što se previše dugo banalizuje ideja Evropske unije. Kosovo nije prepreka evropskoj budućnosti Srbije. Kosovo je prozivod duboko dezorijentisane, pogrešno organizovane i nesposobne Srbije“, izjavio je Jovanović.
Radili se o nesposobnosti ili odluci da se nesposoban bude? Nezavisna poslanica Vesna Pešić:
Zastava EU - ilustracija
„Znači, mi smo se odlučili da ne uđemo u savremenost. To je kao kada gledate emisije poput one ’Mad man’, one koji se ponašaju kao da su u šezdesetim godinama. Svi puše, švalerišu se i tako dalje. Vi vidite neko prošlo vreme. E tako su Srbi otišli u neku istoriju, u neki četrnaesti vek, ko zna gde, na Kosovsku bitku... Tamo su otišli i ne prepoznaju ništa što se danas događa. Jednostavno ništa. Oni nikave veze nemaju sa ovom civilizacijom. I nadaju se da će nekim čudom ta moderna civilizacija da ode. Znači Crkva i Boris Tadić, moram da kažem i on, jedva čekaju da nađu neki izgovor da krenu u nekakvom drugom pravcu, samo da ne bi išli ka Evropskoj uniji“, slikovito je opisala Pešićeva, nakon što se iz Parlamenta uputila na skup pod naslovom „Da li je Srbija odustala od Evropske unije“.
O obrtanju prioriteta govorio je i reditelj Lazara Stojanović:
„Parola ’Mi hoćemo u Evropu ali pod našim uslovima’, što zapravo znači da nećemo u Evropu, danas je preformulisana u nešto što znači isto to. To je ’Kosovo i Evropa’. Poslednje u toj priči je to što i ti koji to govore ne vladaju ovom državom. Centri moći u ovoj državi koji opredeljuju i njenu unutrašnji i njenu spoljnu politiku ne objavljuju se kao centri moći, ali u Akademiji, u policiji, u Vojsci, u medijima i u privredi sede ljudi koji imaju vrlo jake i lako pretpostavljive razloge zbog kojih ne teže Evropi jer će to da im poremeti poslovanje“.
Gde se zapravo krije sila koja upravlja zemljom? Možda je to baš ono što zbunjuje evropske partnere i što bi se u nastavku integracija moralo rasvetliti. Ukoliko je to put kojim se želi ići.