Glasači u Srbiji biraju između manjeg i većeg razočarenja

Predizborni plakati, Smederevo, april 2012.

U nedelju birači u Srbiji treba da se opredele za vlast koja će ih voditi naredne četiri godine - republičku i lokalnu, kao i za predsednika države.

U izbornom ringu su najjače dve političke partije - Demokratska stranka koja je vodila dosadašnju vladajuću koaliciju i Srpska napredna stranka koja prvi put odmerava snagu od kad se distancirala od svog ranijeg vođe Vojislava Šešelja.

Naizgled dve suprodstavljene političke opcije, pa kako je onda moguće da ne mali broj potencijalnih glasača ne zna šta će, da im se čini da su ovi izbori praktično bez izbora? U ponoć počinje izborna ćutnja. Šta je ko poručio glasačima, poručio je.

Kada se utiša predizborna medijska buka, razumljive i manje razumljive poruke koje se nedeljama šalju, kada birači dobiju glasačke listiće, šta će im biti ponuđeno? Da li znaju kakva ih budućnost čeka ako svoje poverenje daju jednom od dva rivala, opciji koju predvodi Boris Tadić ili onoj koju nudi Tomislav Nikolić?

Evo šta su rekli građani Užica u razgovoru sa našom novinarkom Novkom Ilić:

Vaš browser nepodržava HTML5

Užičani o izborima




Građani će se opredeljivati na osnovu većeg ili manjeg razočarenja u neku partiju, kaže sociološkinja Zagorka Golubović:

„Vrlo je teško reći između kakvih je opcija ponuda jer su sve opcije toliko uopštene, toliko poznate, prepoznatljive iz svih ranijih izbora, da ja ne znam faktički kakva je ponuda. Po istraživanjima koja sam ja radila, vidim da su najviše razočarani oni koji su

"Po istraživanjima koja sam ja radila, vidim da su najviše razočarani oni koji su bili demokratski raspoloženi“, kaže Zagorka Golubović.

bili demokratski raspoloženi“, kaže Zagorka Golubović i dodaje da će desne partije glasati za one koji su u kampanji bili glasniji.

Ponavlja se stara priča iz prošlih izbora - opredeljenje prema ličnostima a ne prema onome što se nudi, kaže i urednik časopisa Republika Nebojša Popov.

„Mi smo još na prošlim izborima videli da je glavni argument onih koji su pobedili tvrdnja da ako oni ne pobede, biće gore nego što je bilo. Nešto slično se sada ponavlja, ako ne pobedi Boris Tadić i ta grupacija, pobediće Toma Nikolić, uzgred rečeno četnički vojvoda, titula koja kao da se zaboravlja. Oni koji su nas doveli do ove situacije i Šešelj i Milošević i Dačić i cela ta bulumenta se sada trsi da je došao trenutak da preuzmu vlast", kaže Nebojša Popov i skreće pažnju da je ključni zadatak buduće vlasti ispravljanje grešaka u privatizaciji.

Bez odgovora o tranziciji

Na pitanje da li postoji spremnost neke od ponuđenih političkih opcija da preispita te problematične tranzicijske odluke što je presudno za budućnost Srbije Popov odgovara:

Nebojša Popov

“Za sada ne vidim. Toga gotovo uopšte nema u javnoj debati. Ima dosta vremena da je ustanovljeno da je više od četvrtine privatizacija u našoj zemlji problematično ali nije ustanovljeno u čemu je ta problematičnost. Gotovo sve opcije koje se nude nemaju nikakav odgovor na pitanje šta i kako treba promeniti u politici tranzicije, u dosadašnjim privatizacijama. Ima li nekih grešaka koje treba ispraviti. Ako se ne vidi to što treba da se menja, onda postaje jedino važno ko će biti na vlasti.”

Popov podseća da je još pre godinu dana EU poslala dopis Beogradu kojom traži proveru privatizacija . Na taj dopis je, međutim, vlast stavila embargo, pa javnost nije znala šta on sadrži.

Tek nedavno je ponovo poslat pismeni zahtev da se provere 24 sporne privatizacije, podseća Popov. Radnici zrenjaninske fabrike Jugoremedija, jedne od spornih privatizovanih firmi, podneli su tužbu tražeći svoja prava.

Zagorka Golubović ne krije osećanja koja su joj dominantna uoči 6. maja:

“Pravo da vam kažem, ja sam vrlo uplašena.“

Na pitanje da li to znači da smatra da nije svejedno ko će biti izborni pobednik, ona kaže:

“Ne mislim da je isto, bez obzira što sam ja i javno i privatno kritikovala predstavnike Demokratske stranke i Borisa Tadića lično. Po mom mišljenju ipak treba izabrati nekoga od partija koje koliko-toliko imaju neku demokratsku podlogu. Koliko su je oni ostvarivali ili ne, to sad treba zanemariti a posle izbora navaliti na te za koje smo, ako smo za demokratske opcije glasali, da stvarno nešto temeljito promene.”