Srbiji je potrebna hitna reforma zatvorskog sitema jer je trenutno stanje u kaznenim ustanovama daleko ispod evropskih kriterijuma, pokazuje izveštaj Helsinškog odbora za ljudska prava.
U zatvorima u Srbiji nalazi se 11.500 osuđenika i pritvorenika, iako je maksimalan kapacitet 8.000 ljudi, i njihov broj se iz godine u godinu povećava.
Ivan Kuzminović, koji je sa još nekoliko aktivista Helsinškog odbora dve godine obilazio domaće kazneno-popravne ustanove, kaže da je prebukiranost, zbog koje mnogi zatvorenici spavaju u hodnicima, jedan od gorućih problema između ostalog i zbog toga što je u srpskim zatvorima sve više ljudi koji su krivična dela učinili iz ekonomskog i socijalnog očaja.
“Zabeležili smo slučaj čoveka, koji ima 42 godine, koji je iz napuštenih kuća u Banatu krao metale i preprodavao ih. Za to je dobio 2,5 godine zatvora. U pitanju je čovek sa četvoro dece bez žene. Mi imamo hiljade sličnih slučajeva ljudi koji se nalaze u zatvorima, koji su naravno počinili krivična dela, ali nigde u svetu to tako ne bi izgledalo. Dok oni koji čine zaista ozbiljna krivična dela imaju daleko veću šansu da ostanu na slobodi od nekih ljudi iz socijalne sfere koji dopadnu zatvora zbog krađe u vrednosti od sto evra”, navodi on.
Kuriozitet srpskih zatvora je da je među onima iza rešetaka čak 35 odsto pritvorenika, odnosno osoba protiv kojih je pravosudni postupak u toku.
Ljiljana Palibrk, iz Helsinškog odbora, tvrdi da je po tom kriterijumu Srbija neslavni evropski rekorder i da na putu evrointegracija Evropska unija takvu situaciju više neće tolerisati.
“To što je država nesposobna da spreči da neko kome se sprema suđenje pobegne van granice zemlje to je odgovornost države. To se ne sprečava tako što ga stavite u pritvor i držite ga tamo neograničeno dugo zato što ne funkcionišu različiti državni mehanizmi, ili zbog korupcije, ili je neko neće da radi svoj posao”, ističe Palibrk.
U zatvorskom sistemu svako od osuđenika ima svoju priču: neki tvrde da su nevini, drugi da su prestrogo osuđeni, treći da su žrtve torture… Ovakve tvrdnje retko dobiju sudski epilog, ali ono što su aktivisti nevladinog sektora precizno utvrdili je da sudovi u više od 90 odsto slučajeva odbijaju molbe osuđenih za uslovni otpust na koji imaju pravo posle odslužene dve trećine kazne.
Kisić: Društvo mora raditi na suzbijanju porodičnog nasilja
Ivan Kuzminović kaže da “noćnu moru” zatvorskog sistema predstavlja neujednačena pravosudna politika u kojoj su kazne za slična krivična dela potpuno različite.
“Neka folk pevačica za vrlo ozbiljno krivično delo dobije godinu dana zatvorske kazne sa narukvicom u svojoj vili… A u isto vreme mi smo videli doslovno na stotine ljudi koji su u zatvoru, a ne bi trebalo da se nalaze tamo. Bilo zato što je njhova priča vrlo karakteristična, za šta je sud morao da ima razumevanja, bilo zato što su teško bolesni, ili su toliko stari da bi trebalo da budu u nadležnosti sistema za socijalnu zaštitu”, navodi Kuzminović.
Jedini zatvor za žene u Srbiji nalazi se u Požarevcu. Među osuđenicama je mnogo onih koje su posle pretprpljenog zlostavljanja počinile ubistvo partnera. Helsinški odbor razgovarao je sa nekima od njih i snimio film pod naslovom “Žene koje su ubile zlostavljače”. Autorka Izabela Kisić kaže da je poruka da celo društvo mora raditi na suzbijanju porodičnog nasilja koje je sve brutalnije.
“Jedna žena je sedam meseci živela kao u logoru. Bila je zaključana u kući, nije smela da izlazi napolje, a često joj nijue čak bilo dozvoljeno ni toalet da koristi. Jedna žena je živela sa nasilnim partnerom pedeset godina, a taj brak je počeo tako što je on nju kidnapovao šezdesetih godina iz nekog zabačenog sela”, navodi Kisić.
U porodičnom nasilju u Srbiji 44 žene ubijene su tokom 2011. godine. Zvanični podaci govore da je svaka druga žena u Srbiji tokom svog života preživela neki oblik nasilja, a da svake godine između 30 i 40 žena ubiju njihovi životni partneri.
U zatvorima u Srbiji nalazi se 11.500 osuđenika i pritvorenika, iako je maksimalan kapacitet 8.000 ljudi, i njihov broj se iz godine u godinu povećava.
Ivan Kuzminović, koji je sa još nekoliko aktivista Helsinškog odbora dve godine obilazio domaće kazneno-popravne ustanove, kaže da je prebukiranost, zbog koje mnogi zatvorenici spavaju u hodnicima, jedan od gorućih problema između ostalog i zbog toga što je u srpskim zatvorima sve više ljudi koji su krivična dela učinili iz ekonomskog i socijalnog očaja.
“Zabeležili smo slučaj čoveka, koji ima 42 godine, koji je iz napuštenih kuća u Banatu krao metale i preprodavao ih. Za to je dobio 2,5 godine zatvora. U pitanju je čovek sa četvoro dece bez žene. Mi imamo hiljade sličnih slučajeva ljudi koji se nalaze u zatvorima, koji su naravno počinili krivična dela, ali nigde u svetu to tako ne bi izgledalo. Dok oni koji čine zaista ozbiljna krivična dela imaju daleko veću šansu da ostanu na slobodi od nekih ljudi iz socijalne sfere koji dopadnu zatvora zbog krađe u vrednosti od sto evra”, navodi on.
Ljiljana Palibrk
Kuriozitet srpskih zatvora je da je među onima iza rešetaka čak 35 odsto pritvorenika, odnosno osoba protiv kojih je pravosudni postupak u toku.
Ljiljana Palibrk, iz Helsinškog odbora, tvrdi da je po tom kriterijumu Srbija neslavni evropski rekorder i da na putu evrointegracija Evropska unija takvu situaciju više neće tolerisati.
“To što je država nesposobna da spreči da neko kome se sprema suđenje pobegne van granice zemlje to je odgovornost države. To se ne sprečava tako što ga stavite u pritvor i držite ga tamo neograničeno dugo zato što ne funkcionišu različiti državni mehanizmi, ili zbog korupcije, ili je neko neće da radi svoj posao”, ističe Palibrk.
U zatvorskom sistemu svako od osuđenika ima svoju priču: neki tvrde da su nevini, drugi da su prestrogo osuđeni, treći da su žrtve torture… Ovakve tvrdnje retko dobiju sudski epilog, ali ono što su aktivisti nevladinog sektora precizno utvrdili je da sudovi u više od 90 odsto slučajeva odbijaju molbe osuđenih za uslovni otpust na koji imaju pravo posle odslužene dve trećine kazne.
Kisić: Društvo mora raditi na suzbijanju porodičnog nasilja
Ivan Kuzminović kaže da “noćnu moru” zatvorskog sistema predstavlja neujednačena pravosudna politika u kojoj su kazne za slična krivična dela potpuno različite.
Ivan Kuzminović
“Neka folk pevačica za vrlo ozbiljno krivično delo dobije godinu dana zatvorske kazne sa narukvicom u svojoj vili… A u isto vreme mi smo videli doslovno na stotine ljudi koji su u zatvoru, a ne bi trebalo da se nalaze tamo. Bilo zato što je njhova priča vrlo karakteristična, za šta je sud morao da ima razumevanja, bilo zato što su teško bolesni, ili su toliko stari da bi trebalo da budu u nadležnosti sistema za socijalnu zaštitu”, navodi Kuzminović.
Jedini zatvor za žene u Srbiji nalazi se u Požarevcu. Među osuđenicama je mnogo onih koje su posle pretprpljenog zlostavljanja počinile ubistvo partnera. Helsinški odbor razgovarao je sa nekima od njih i snimio film pod naslovom “Žene koje su ubile zlostavljače”. Autorka Izabela Kisić kaže da je poruka da celo društvo mora raditi na suzbijanju porodičnog nasilja koje je sve brutalnije.
“Jedna žena je sedam meseci živela kao u logoru. Bila je zaključana u kući, nije smela da izlazi napolje, a često joj nijue čak bilo dozvoljeno ni toalet da koristi. Jedna žena je živela sa nasilnim partnerom pedeset godina, a taj brak je počeo tako što je on nju kidnapovao šezdesetih godina iz nekog zabačenog sela”, navodi Kisić.
U porodičnom nasilju u Srbiji 44 žene ubijene su tokom 2011. godine. Zvanični podaci govore da je svaka druga žena u Srbiji tokom svog života preživela neki oblik nasilja, a da svake godine između 30 i 40 žena ubiju njihovi životni partneri.