Do planiranog Prajda 2013. ostalo je još tek nešto više od dve nedelje, a u tim, poslednjim danima pred ovaj događaj koji svake svake godine ustalasa javnost u Srbiji, pod objašnjenjem čekanja na bezbednosnu procenu, izostaje javna podrška čelnih ljudi države, neophodna za uspešno i pre svega bezbedno održavanje tog događaja.
Jedan od organizatora, Boban Stojanović kaže da su učinili ono što su mogli – poslali poziv na sve važne adrese u zemlji. Za sada, dodaje, bez odgovora.
„Ono što se trenutno dešava jeste da mi imamo intenzivne kontakte sa policijom, sa onim delom policije sa kojim ćemo se mi zapravo mi direktno susresti na samoj Paradi i oni, prema informacijama koje smo dobili, sredinom meseca, do 15. septembra, rade prve zvanične, finalne procene bezbednosti te manifestacije. To je jedna uobičajena dinamika, ne možete to da radite sedam meseci ranije. Mi zaista imamo dobar kontakt sa policijom, a šta će biti politička odluka ove godine, to apsolutno ne zavisi od nas. Da ta politička odluka nije nešto čime se manipuliše, to bi se znalo već sada. Dakle, nekako se podiže tenzija i mi se kao organizatori držimo u nekom vakumu do poslednjeg trenutka. Tako da, to ćemo zapravo znati nekih 12 sati pred samo održavanje skupa“, kaže Stojanović.
Država je, u svom stavu prema Prajdu, bila tiha i prethodnih godina, dok su istovremeno buku dizali protivnici njenog održavanja, pre svih različite desničarske i navijačke grupe, pod čijim su pritiskom i pretnjama dva poslednja Prajda zabranjena usled, kako su objasnili nadležni, „visokog bezbednosnog rizika“.
I ove godine je situacija slična – najglasniji su oni koji se toj manifestaciji protive. Pokret "Dveri" založio se za zabranu organizovanja Parade po „ruskom modelu“, a za sam dan Prajda, 28. septembar, najavili su protest na kome će, kako kažu, ukazati na "antiporodično okupljanje".
„Čak i kada nema direktnog iskustva nasilja, ono što obeležava svakodnevicu LGBT osoba u Srbiji, jeste konstantan strah da se zapravo nasilje može dogoditi, različite forme nasilja i konstantan strah da će biti odbačeni. Na pitanje u kojoj meri državne isntitucije – zdravstvene, obrazovne, pravne, kulturne, štite prava LGBT osoba, 63 odsto ispitanih kaže da ne štite uopšte ili da ne štite dovoljno“, kaže Stojčić
Osim nasilja nad njima, sa kojim se javnost povremeno i upozna kroz medije, svakodnevicu LGBT osoba obeležava diskriminacija. Iako je, prema rečima aktivista Srbija daleko odmakla u odnosu na 2001. godinu, kada je pokušaj okupljanja završen stravičnim nasiljem i iako su prava seksualnih manjina postala društvena i politička tema, LGBT osobe u Srbiji, prema rečima politikološkinje Gordane Subotić, i dalje sebi postavljaju sledeća pitanja:
"Da li će biti ubijeni ili doživeti nasilje zbog svog seksualnog opredeljenja, da li će biti bezbedni u svojoj zajednici ukoliko otkriju svoje seksualno opredeljenje, da li će ih državni organi štiti podjednako kao i ostale građane i građanke ukoliko otkriju svoje seksualno opredeljenje.“
Diskriminaciju sa kojom se suočavaju i nemogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, na šta se žali trećina LGBT osoba u Srbiji, Boban Stojanović
ilustruje kroz probleme vezane za radno mesto.
„Ja ću samo navesti činjenicu da svega 10 odsto ljudi smatra da seksualna orijentacija ne bi bila predmet diskriminacije, dok onaj ostatak smatra da bi na razne načine, seksualna orijentacija mogla da bude razlog diskriminacije – kako prilikom zapošljavanja, tako i tokom rada, odnosno može biti povod i za dobijanje otkaza“, rekao je Stojanović
Dok zvaničnici u Srbiji čekaju na procene bezbedosti predstojećeg Prajda, iz sveta su stigli pozivi da omogući njegovo mirno održavanje. Na to je, u nedavno upućenom pismu premijeru Ivici Dačiću, zajedno ukazalo15 ambasadora akreditovanih u Srbiji.
Jedan od organizatora, Boban Stojanović kaže da su učinili ono što su mogli – poslali poziv na sve važne adrese u zemlji. Za sada, dodaje, bez odgovora.
„Ono što se trenutno dešava jeste da mi imamo intenzivne kontakte sa policijom, sa onim delom policije sa kojim ćemo se mi zapravo mi direktno susresti na samoj Paradi i oni, prema informacijama koje smo dobili, sredinom meseca, do 15. septembra, rade prve zvanične, finalne procene bezbednosti te manifestacije. To je jedna uobičajena dinamika, ne možete to da radite sedam meseci ranije. Mi zaista imamo dobar kontakt sa policijom, a šta će biti politička odluka ove godine, to apsolutno ne zavisi od nas. Da ta politička odluka nije nešto čime se manipuliše, to bi se znalo već sada. Dakle, nekako se podiže tenzija i mi se kao organizatori držimo u nekom vakumu do poslednjeg trenutka. Tako da, to ćemo zapravo znati nekih 12 sati pred samo održavanje skupa“, kaže Stojanović.
Država je, u svom stavu prema Prajdu, bila tiha i prethodnih godina, dok su istovremeno buku dizali protivnici njenog održavanja, pre svih različite desničarske i navijačke grupe, pod čijim su pritiskom i pretnjama dva poslednja Prajda zabranjena usled, kako su objasnili nadležni, „visokog bezbednosnog rizika“.
I ove godine je situacija slična – najglasniji su oni koji se toj manifestaciji protive. Pokret "Dveri" založio se za zabranu organizovanja Parade po „ruskom modelu“, a za sam dan Prajda, 28. septembar, najavili su protest na kome će, kako kažu, ukazati na "antiporodično okupljanje".
Gordana Subotić
Takva atmosfera, koja široj javnosti postane vidljiva uoči svakog Prajda, a u kojoj LGBT osobe žive tokom cele godine, dovela je do toga da 80 odsto pripadnika te manjinske društvene grupe smatra da su u nepovoljnijem položaju od ostalih građana Srbije. To je pokazalo istraživanje organizacije „Kvirija“, a sociološkinja Marijana Stojčić, koja je na njemu radila, kaže da je osećanje koje dominira - strah.„Čak i kada nema direktnog iskustva nasilja, ono što obeležava svakodnevicu LGBT osoba u Srbiji, jeste konstantan strah da se zapravo nasilje može dogoditi, različite forme nasilja i konstantan strah da će biti odbačeni. Na pitanje u kojoj meri državne isntitucije – zdravstvene, obrazovne, pravne, kulturne, štite prava LGBT osoba, 63 odsto ispitanih kaže da ne štite uopšte ili da ne štite dovoljno“, kaže Stojčić
Osim nasilja nad njima, sa kojim se javnost povremeno i upozna kroz medije, svakodnevicu LGBT osoba obeležava diskriminacija. Iako je, prema rečima aktivista Srbija daleko odmakla u odnosu na 2001. godinu, kada je pokušaj okupljanja završen stravičnim nasiljem i iako su prava seksualnih manjina postala društvena i politička tema, LGBT osobe u Srbiji, prema rečima politikološkinje Gordane Subotić, i dalje sebi postavljaju sledeća pitanja:
"Da li će biti ubijeni ili doživeti nasilje zbog svog seksualnog opredeljenja, da li će biti bezbedni u svojoj zajednici ukoliko otkriju svoje seksualno opredeljenje, da li će ih državni organi štiti podjednako kao i ostale građane i građanke ukoliko otkriju svoje seksualno opredeljenje.“
Diskriminaciju sa kojom se suočavaju i nemogućnost ostvarivanja osnovnih ljudskih prava, na šta se žali trećina LGBT osoba u Srbiji, Boban Stojanović
ilustruje kroz probleme vezane za radno mesto.
„Ja ću samo navesti činjenicu da svega 10 odsto ljudi smatra da seksualna orijentacija ne bi bila predmet diskriminacije, dok onaj ostatak smatra da bi na razne načine, seksualna orijentacija mogla da bude razlog diskriminacije – kako prilikom zapošljavanja, tako i tokom rada, odnosno može biti povod i za dobijanje otkaza“, rekao je Stojanović
Dok zvaničnici u Srbiji čekaju na procene bezbedosti predstojećeg Prajda, iz sveta su stigli pozivi da omogući njegovo mirno održavanje. Na to je, u nedavno upućenom pismu premijeru Ivici Dačiću, zajedno ukazalo15 ambasadora akreditovanih u Srbiji.