U Beogradu je u toku priprema mjuzikla o bračnom paru Milošević (Slobodan Milošević i Mira Marković), "Slobodan Show", u izvođenju paralelnog Narodnog pozorišta iz Prištine sa sedištem u Gračanici, koji će premijerno biti izveden u martu u Gračanici.
Rediteljka Jelena Bogavac, koja je napisala tekst za mjuzikl, ističe da se predstava bavi posledicama vladarskog autizma, autokratije i istorijske neminovnosti.
"Ne radimo iz ugla naših generacija već pravimo predstavu o sebi", kaže Bogavac i navodi da se ne pravi niti cirkus o političarima, niti predstava političkog cirkusa.
Pojedini mediji na Kosovu su poslednjih dana preneli kako se putem pozorišne predstave "oživljava Milošević", te su neki umetnici pozvali i na zabranjivanje prikazivanja mjuzikla na Kosovu, smatrajući da predstavlja provokaciju prema porodicama žrtava u ratu.
Direktor Narodnog pozorišta iz Prištine sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić za Radio Slobodna Evropa kaže da se radi o kritičkom, umetničkom preispitivanju prošlosti.
Radonjić navodi da je prvobitna ideja rada na ovoj predstavi bila vezana za situaciju u Mitrovici 90-ih godina, u jednom etnički mešovitom soliteru sa svim posledicama koje je to vreme nosilo.
Cela dramaturgija je trebala da bude ubačena u prostor lifta u soliteru i ljudima koji se godinama susreću u tom liftu.
Međutim, kako navodi Radonjić, reditelj Nenad Todorović je shvatio da je potreban širi prikaz Miloševićevog perioda, a to zahteva i uključivanje bračnog para Milošević.
Predrag Radonjić ne očekuje negativne reakcije na Kosovu jer, kako ističe, "predstava nije nikakva glorifikacija Miloševića, niti bilo kakvo političko napadanje".
"Ono na čemu kao direktor insistiram je da ova predstava apsolutno izađe iz konteksta bilo kakvih ideoloških tumačenja i da se stvar bazira na onome što je čista dramaturgija u toj priči a to je tragična figura, tragičan lik jer kad se pogleda čitava biografija i uspon, dolazak na vlast, period te vladavine i način na koji je skončao život, čovek onda shvati da u onom čistom literalnom i dramaturškom smislu imamo posla sa nečim što je zahvalno za tumačenje tragedija, kao, recimo, Kralj Lir, na svoj specifičan način", kaže Radonjić.
Cela dramaturgija je trebala da bude ubačena u prostor jednog lifta u jednom etnički mešovitom soliteru (ilustracija)
To je "privuklo poprilično veliku pažnju medija i na neki način govori koliko je uopšte taj period istorije živ, a koliko i dalje predstavlja neku vrstu tabu teme".
"Mislim da ćemo, pre svega, na umetnički način uspeti da odgovorimo na to i da izbegnemo sve moguće zamke i posledice koje bi bile vezane za bilo kakvu politizaciju toga", kaže Radonjić.
Jelena Bogavac ističe da je u prvoj fazi na tekstu radila isključivo sa istorijskim dokumentima, raznim vrstama istorijskih trenutaka, pa i haškim transkriptima.
"Zapravo sam omeđila dve vrste materijala – jedan je haški problem za sebe, a drugi je onaj koji tretira 90-te u Beogradu iz pozicije iz koje mogu da reagujem, ali i iz istraživanja kosovskog življa, raznih ljudi, civila sa kojima sam došla u kontakt i pravila razgovore o njihovom osećanju i njihovoj sudbini", ističe Bogavac.
Tiho zujanje nakon katastrofe
Podsećajući da se bavi postdramskim pozorištem, Jelena Bogavac ističe da to pozorište ne donosi sudove, već da ono sudovima barata.
"Dakle, ono barata sudarima stereotipnih, kontroverznih, suprotnih teza. Takvo postdramsko pozorište je nekakav scenski sudar suprotnih informacija koje imamo o izvesnoj istorijskoj, društvenoj, žanrovskoj i drugoj informaciji. To znači da ta vrsta pozorišne istine nastaje upravo iz tog sudara, mogu da kažem u blesku tog sudara i da je ona neprikosnoveno istinita isključivo u pozorištu. Jako je važno da bude jasno da je naša predstava, može se reći, tiho zujanje nakon globalne katastrofe koja nam se svima dogodila 90-ih godina", kaže Bogavac.
Među učesnicima u predstavi su i mladi ljudi hora Glee Srbija, kako kaže, poslednje Miloševićeve bebe, rođene 90-ih godina, koje sada imaju svoje izvesne postideološke ili postkatastrofične stavove, odnosno nemaju stavove uopšte, ali imaju izvestan stav o sebi i o svetu.
"Predstava se na prvom mestu bavi posledicom, odnosno nama, odnosno tom decom", ističe Bogavac.
Kosovski dramaturg Jeton Neziraj kaže da su pojedini naslovi kosovskih medija o predstavi bili krajnje skandalozni i tendenciozni, kako bi se izmanipulisala javnost na Kosovu.
"To je, pre svega, zbog toga što je reč o predstavi koja još nije premijerno izvedena, a iz kratkog opisa autora predstave vidi se da oni ne glorifikuju figuru Miloševića, kako su to predstavili neki mediji na Kosovu. Jednostavno, bave se Miloševićem kako se političko pozorište bavi političkim figurama, bilo da jesu ili nisu heroji", ističe Neziraj.