Jednomesečni kućni pritvor za deo povratnica iz Sirije

Vaš browser nepodržava HTML5

Povratnice iz Sirije pred kosovskim sudom

Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini odredilo je jednomesečni kućni pritvor za deset žena povratnica iz Sirije.

Kako je saopšteno iz suda, na zahtev Specijalnog tužilaštva određen je kućni pritvor protiv V.B, F.D, F.L, N.H, A.Z, V.K, H.K, L.L, S.S i M.A zbog krivičnog dela pridruživanja ili učešća u stranoj vojsci ili policiji, stranim paravojnim ili parapolicijskim formacijama, u grupnim ili pojedinačnim organizacijama van teritorije Kosova. Krivična dela se odnose na Zakon o zabrani učešća u stranim konfliktima i Krivični zakonik Kosova.

Kako se dodaje u saopštenju, postoji osnovana sumnja da su osumnjičene od 2014. do 20.04.2019. godine bile u konfliktnim zonama u Siriji i Iraku. Strane imaju pravo žalbe.

Odbrana ovih žena tražila je da se mera kućnog pritvora zameni javljanjem u policiji, što je sud odbio.

Ostale žene koje su vraćene iz Sirije izaćiće pred sud narednih dana.

Vaš browser nepodržava HTML5

Povratnici iz Sirije na Kosovu

Inače, njih 32 sa ukupno 74 dece od subote su boravile u Pritvornom centru za strance kod Prištine, koji su, nakon lekarskog pregleda i ispitivanja od strane istražne policije, napustile. Po njih su došli članovi porodice sa Kosova.

Specijalni tužilac Sulj Hodža potvrdio je da se protiv svih tih žena vodi istraga.

"Istraga će se nastaviti jer su one i ranije bile pod istragom, ali je obustavljena zato što nisu bile dostupne tužilaštvu. Istraga će ponovo biti za njih 32. One su oslobođene, ali mi ćemo da nastavimo sa istragom", precizirao je Hodža.

Državljani Kosova, ukupno njih 110, vraćeni su iz Sirije u petak uveče uz podršku Sjedinjenih Američkih Država. Dovezeni su američkim vojnim avionom. Među njima su bila i četiri borca, koji su odmah uhapšeni, a kojima je sada određen pritvor od mesec dana.

Pročitajte i ovo: Kako će Kosovo da prihvati militante iz Sirije?

Državne institucije Kosova najavile su rehabilitaciju i reintegraciju ovih osoba. Iz Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova u utorak nismo uspeli da dobijemo odgovor o tome kakav je plan Kosova po pitanju rehabilitacije i reintegracije povratnika iz Sirije.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je u utorak da su kosovske institucije ispunile svoje ustavne obaveze prema svojim građanima i da će nastaviti ozbiljno da rade na njihovoj resocijalizaciji u kosovsko društvo.

„Tražim od svih uključenih institucija da se ozbiljno brinu o povratnicima, kako bi Kosovo dokazalo svoju ozbiljnost u svemu ovome“, kazao je premijer na zasedanju vlade.

„Preuzećemo odogovornost za naše građane“, dodao je.

Abeljard Tahiri

Ministar pravde Abeljard Tahiri je kazao da su prijateljske zemlje EU izrazile interesovanje da se informišu o ovoj akciji.

Centaz za bezbednosne studije na Kosovu, međutim, u nekoliko navrata je ukazivao da Kosovu nedostaju kapaciteti u izradi i sprovođenju programa rehabilitacije i reintegracije stranih boraca, ali i onih koji imaju radikalne i ekstremne poglede unutar zemlje. Oni su naveli i da su takvi programi zakonska obaveza.

Inače, da su deradikalizacija i reintegracija izazov za Kosovo godinama su isticali kosovski zvaničnici, ali i predstavnici međunarodnih misija.

Međutim, deradikalizacija i reintegracija je predviđena i nacionalnom strategijom za sprečavanje nasilnog ekstremizma i radikalizma, koja je izrađena nakon usvajanja Zakona o sprečavanju učešća u stranim ratovima. U toj strategiji stoji da važnu ulogu u deradikalizaciji imaju i verske organizacije, ali i ostale državne institucije kao što su Ministarstvo pravde, obrazovanja, za rad i socijalnu zaštitu u pružanju psihološkog i verskog savetovanja i socijalne podrške, kako za zatvorenike, tako i za njihove porodice.

Iz Islamske zajednice Kosova rekli su za Radio Slobodna Evropa da ih niko iz državnih institucija nije kontaktirao u vezi rehabilitacije i reintegracije povratnika iz Sirije.

Na osnovu zakona na snazi, onaj ko organizuje učešće u stranim konfliktima, prikuplja fondove za strane konflikte i ko učestvuje u njima, ili ko poziva na takva učešća, može biti kažnjen zatvorom od pet do 15 godina zatvora.

Pročitajte i ovo: Obrazovanjem protiv radikalizma u kosovskim školama

Inače, od prošle godine osnovne i srednje škole na Kosovu snabdevene su uputstvom kako sprečiti nasilni ekstremizam na Kosovu kojeg je izradilo Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. Ovo uputstvo je tehnički vodič kako se suočiti sa konkretnim izazovima koji se podstiču nasilni ekstremizam u školama i nudi praktične savete za nastavnike.

Podsetimo, početkom februara State Department je pozvao zemlje širom sveta da preuzmu svoje državljane - strane borce, ali i žene i decu, koji su u zatvorima u delu Sirije koji kontroliraju kurdske snage.

Ovaj poziv upućen je nekoliko dana pre nego je održan sastanak Koalicije za borbu protiv "Islamske države" (IDIL) u Vašingtonu, 6. februara, na kojem su sudelovali ministri iz 79 zemalja članica Koalicije.