Decembarski status kandidata Srbije za članstvo u EU, i pored nastavka dijaloga sa Prištinom, i dalje je neizvestan. Vlasti u Beogradu, prema preporuci Evropske komisije, imaju obavezu ne samo da nastave dijalog sa Prištinom, već i da pokažu napredak u primeni onog što je dogovoreno. A ključni evropski igrači tražiće i rešnje za prelaze na severu Kosova gde Srbi još uvek drže barikade.
Beograd je nastavio dijalog sa Prištinom tek u osvit Samita EU 9. decembra kada će se odlučivati da li će Srbija dobiti status kandidata za EU. No, da li je vraćanjem dijalogu i određenim napretkom sadržanim u dogovoru oko priznavanja diploma Beograd ispunio uslove za dobijanje statusa kandidata.
Milica Delević, direktorka vladine kancelarije za pridruživanje EU, kaže za RSE da je važno što je održana ovonedeljna runda dijaloga u Briselu ali više od toga ocena evropskog posrednika Roberta Kupera da je u tom susretu došlo do suštinskog napretka.
“Ono što će zemlje članice gledati jeste da je bilo susreta, ali i da taj susret jeste korak napred ka rešavanju nekih pitanja. To jeste značajan korak unapred. Osim njega, gledaće se i šta je učinjeno u primeni, gde takođe imamo napredak, i mislim da će zemlje članice ostaviti prostora da vide i rezultat dijaloga sledeće nedelje. Onda bi mogle da donesu ocenu o tome šta je urađeno u prethodnom periodu, a na osnovu toga, verujem, i neku projekciju dinamike toga sa kakvim stavovima bi obe strane ušle u rešavanje onih pitanja koja će preostati, jer 9. decembar nije datum ulaska u Evropsku uniju da bi sve stvari bile završene do tada“, kaže Delevićeva.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine pokušaće ponovo za sedam dana da nađu rešenje za prelaze i regionalno predstavljanje Kosova. No teško je zamisliti rešenje ako Beograd insistira na administrativnoj liniji a Priština na granici državnog karaktera.
Drama na političkoj sceni
Šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović kaže da nijedan od dogovora neće biti moguć ukoliko ugožava Ustav i Rezoluciju 1244.
„Niti je moguće da administrativna linija bude proglašena državnom granicom kao ni prelazi da budu granični prelazi“, kaže Stefanović dan nakon briselske runde dijaloga.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin zaključio je da srpski šef diplomatije Vuk Jeremić svojim nastupom u EP nije razjasnio da li Srbija namerava da primeni postignute dogovore ili ne, i, kako kaže, time ostavio članove Spoljnopolitičkog odbora zbunjenim u vezi sa sledećim koracima Beograda u pravcu ispunjavanja uslova za sticanje statusa kandidata i dalje normalizacije odnosa sa Prištinom.
Informisan da je pravna služba Ministarstva spoljnih poslova Srbije donela negativno mišljenje o zakonitosti i ustavnosti rešenja koje je beogradski pregovarački tim postigao sa predstavnicima Prištine u Briselu, Kacin je upitao Jeremića „da li ste vi trenutno deo rešenja ili deo problema na putu Srbije ka EU?".
Zamenik premijera Ivica Dačić, koji se ne libi da poručuje i da Srbija neće propasti ni ako EU kaže da neće dobiti status kandidata, pak ima drugačije nagoveštaje i tvrdi da postoje najave da bi odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u EU mogla da bude pozitivna.
„Bez obzira na to što pregovori nisu dali rezultate u svim oblastima, i evropski zvaničnici ocenjuju da je došlo do određenog napretka. Mislim da su i oni zadovoljni samom činjenicom da je dijalog nastavljen i u tom smislu postoje najave da bi odluka o našoj kandidaturi mogla biti pozitivna početkom decembra“, rekao je Dačić.
Polovični rezultati
Beograd je nastavkom dijaloga krenuo u normalizaciju odnosa sa Prištinom ali i dalje su ostale barikade koje Srbi drže na prelazima Jarinje i Brnjak u iščekivanju rešenja za ove prelaze.
Ono što je Srbija učinila do sada možda jeste napredak u odnosu na prethodno stanje ali teško da će to zadovoljiti ključne igrače u EU, kaže Bojan al Pinto- Brkić, iz Foruma za međunarodne odnose.
„Za razliku od predsednika i premijera Hrvatske, predsednik i premijer Srbije nisu još dobili nikakav zvaničan poziv da dođu u Brisel 9. decembra, tako da možda ne bi trebalo biti preveliki optimista. Poslednja runda razgovora između Beograda i Prištine dala je polovične rezultate, a možda je čak i to optimistična ocena. U svakom slučaju, dotaknuta su važna pitanja, ali nije se došlo do kompromisa po pitanju graničnih prelaza koji su u poslednja tri, četiri meseca bili tema od prvorazrednog interesa, ne samo za Beograd i Prištinu nego i za dobar deo evropske javnosti“, kaže Bojan al Pinto- Brkić.
U EU postoji tvrdi jezgro, predvođeno Nemačkom, za koje nije dovoljan povratak Beograda dijalogu već se traži i gašenje paralelnih institucija na severu Kosova.
Ian Bancroft, direktor TransConflicta, nevladine organizacije koja se bavi analizom političkih procesa u zemljama tranzicije misli da će odluka o statusu kandidata zavisiti od sledeće runde dijaloga, tj. od toga da li će se postići sporazum o carinskim prelazima.
„Ja sam skeptičan u pogledu verovatnoće da će Srbija 9. decembra dobiti status kandidata. Argument da ako joj se ne dodeli status kandidata, Srbija će ponovo potonuti u politiku devedesetih više ne drži vodu. Ne pije vodu posebno u Nemačkoj koja insistira na tome da Srbija mora mnogo više da uradi nego što već jeste, a što uključuje i ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova. Bojim se da bi taj glas mogao da preovlada i da, ukoliko iducće nedelje ne postigne značajan napredak po pitanju prelaza, Srbija može ostati bez statusa kandidata”, zaključuje Bancroft.
Beograd je nastavio dijalog sa Prištinom tek u osvit Samita EU 9. decembra kada će se odlučivati da li će Srbija dobiti status kandidata za EU. No, da li je vraćanjem dijalogu i određenim napretkom sadržanim u dogovoru oko priznavanja diploma Beograd ispunio uslove za dobijanje statusa kandidata.
Milica Delević, direktorka vladine kancelarije za pridruživanje EU, kaže za RSE da je važno što je održana ovonedeljna runda dijaloga u Briselu ali više od toga ocena evropskog posrednika Roberta Kupera da je u tom susretu došlo do suštinskog napretka.
“Ono što će zemlje članice gledati jeste da je bilo susreta, ali i da taj susret jeste korak napred ka rešavanju nekih pitanja. To jeste značajan korak unapred. Osim njega, gledaće se i šta je učinjeno u primeni, gde takođe imamo napredak, i mislim da će zemlje članice ostaviti prostora da vide i rezultat dijaloga sledeće nedelje. Onda bi mogle da donesu ocenu o tome šta je urađeno u prethodnom periodu, a na osnovu toga, verujem, i neku projekciju dinamike toga sa kakvim stavovima bi obe strane ušle u rešavanje onih pitanja koja će preostati, jer 9. decembar nije datum ulaska u Evropsku uniju da bi sve stvari bile završene do tada“, kaže Delevićeva.
Pregovarački timovi Beograda i Prištine pokušaće ponovo za sedam dana da nađu rešenje za prelaze i regionalno predstavljanje Kosova. No teško je zamisliti rešenje ako Beograd insistira na administrativnoj liniji a Priština na granici državnog karaktera.
Drama na političkoj sceni
Šef pregovaračkog tima Borislav Stefanović kaže da nijedan od dogovora neće biti moguć ukoliko ugožava Ustav i Rezoluciju 1244.
„Niti je moguće da administrativna linija bude proglašena državnom granicom kao ni prelazi da budu granični prelazi“, kaže Stefanović dan nakon briselske runde dijaloga.
Jelko Kacin
A zbog primene pojedinih već dogovorenih rešenja na srpskoj političkoj sceni se odigrava prava drama čiji su odjeci stigli i do Evropskog parlamenta.Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin zaključio je da srpski šef diplomatije Vuk Jeremić svojim nastupom u EP nije razjasnio da li Srbija namerava da primeni postignute dogovore ili ne, i, kako kaže, time ostavio članove Spoljnopolitičkog odbora zbunjenim u vezi sa sledećim koracima Beograda u pravcu ispunjavanja uslova za sticanje statusa kandidata i dalje normalizacije odnosa sa Prištinom.
Informisan da je pravna služba Ministarstva spoljnih poslova Srbije donela negativno mišljenje o zakonitosti i ustavnosti rešenja koje je beogradski pregovarački tim postigao sa predstavnicima Prištine u Briselu, Kacin je upitao Jeremića „da li ste vi trenutno deo rešenja ili deo problema na putu Srbije ka EU?".
Zamenik premijera Ivica Dačić, koji se ne libi da poručuje i da Srbija neće propasti ni ako EU kaže da neće dobiti status kandidata, pak ima drugačije nagoveštaje i tvrdi da postoje najave da bi odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u EU mogla da bude pozitivna.
„Bez obzira na to što pregovori nisu dali rezultate u svim oblastima, i evropski zvaničnici ocenjuju da je došlo do određenog napretka. Mislim da su i oni zadovoljni samom činjenicom da je dijalog nastavljen i u tom smislu postoje najave da bi odluka o našoj kandidaturi mogla biti pozitivna početkom decembra“, rekao je Dačić.
Polovični rezultati
Beograd je nastavkom dijaloga krenuo u normalizaciju odnosa sa Prištinom ali i dalje su ostale barikade koje Srbi drže na prelazima Jarinje i Brnjak u iščekivanju rešenja za ove prelaze.
Ono što je Srbija učinila do sada možda jeste napredak u odnosu na prethodno stanje ali teško da će to zadovoljiti ključne igrače u EU, kaže Bojan al Pinto- Brkić, iz Foruma za međunarodne odnose.
„Za razliku od predsednika i premijera Hrvatske, predsednik i premijer Srbije nisu još dobili nikakav zvaničan poziv da dođu u Brisel 9. decembra, tako da možda ne bi trebalo biti preveliki optimista. Poslednja runda razgovora između Beograda i Prištine dala je polovične rezultate, a možda je čak i to optimistična ocena. U svakom slučaju, dotaknuta su važna pitanja, ali nije se došlo do kompromisa po pitanju graničnih prelaza koji su u poslednja tri, četiri meseca bili tema od prvorazrednog interesa, ne samo za Beograd i Prištinu nego i za dobar deo evropske javnosti“, kaže Bojan al Pinto- Brkić.
U EU postoji tvrdi jezgro, predvođeno Nemačkom, za koje nije dovoljan povratak Beograda dijalogu već se traži i gašenje paralelnih institucija na severu Kosova.
Ian Bancroft, direktor TransConflicta, nevladine organizacije koja se bavi analizom političkih procesa u zemljama tranzicije misli da će odluka o statusu kandidata zavisiti od sledeće runde dijaloga, tj. od toga da li će se postići sporazum o carinskim prelazima.
„Ja sam skeptičan u pogledu verovatnoće da će Srbija 9. decembra dobiti status kandidata. Argument da ako joj se ne dodeli status kandidata, Srbija će ponovo potonuti u politiku devedesetih više ne drži vodu. Ne pije vodu posebno u Nemačkoj koja insistira na tome da Srbija mora mnogo više da uradi nego što već jeste, a što uključuje i ukidanje paralelnih institucija na severu Kosova. Bojim se da bi taj glas mogao da preovlada i da, ukoliko iducće nedelje ne postigne značajan napredak po pitanju prelaza, Srbija može ostati bez statusa kandidata”, zaključuje Bancroft.