Piše: Frud Bezhan
Talibani nisu prekinuli saradnju s Al-Kaidom, terorističkom mrežom koja stoji iza napada 11. septembra 2001. u Sjedinjenim Američkim Državama zbog koje je pokrenuta invazija na Avganistan kasnije te godine.
Talibani takođe nisu značajno vodili pregovore s avganistanskom vladom o mirovnom rešenju, odbijajući da odustanu od svojih maksimalističkih stavova.
I islamistička grupa nije smanjila nasilje, već je pokrenula jednogodišnju kampanju ubistava zaposlenih u vladi, aktivista i novinara.
Pa ipak, uprkos kršenju svih ključnih obećanja koje je dala SAD, ta ekstremistička grupa uspela je da obezbedi svoj osnovni zahtev Vašingtonu: povlačenje svih stranih trupa iz Avganistana, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) 14. aprila najavio je da će preostalih 2.500 američkih vojnika u Avganistanu biti povučeno do 11. septembra, bez postavljanja bilo kakvih uslova. NATO je brzo potom objavio da će do tog datuma otprilike svih 7.000 vojnika pod njegovom komandom takođe napustiti ratom razorenu zemlju.
"Talibani su postigli svoj najvažniji cilj bez skoro ikakvih ustupaka", kaže Majkl Kugelman (Michael), zamenik direktora azijskog programa u Vilson centru (Wilson Center) sa sedištem u Vašingtonu. "Tako je bilo sve vreme u ovom vrlo manjkavom mirovnom procesu pod pokroviteljstvom SAD."
Predsednik SAD Džo Bajden govori o povlačenju preostalih američkih trupa iz Avganistana, Vašington 14. aprila.
Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) s talibanima je u februaru 2020. potpisala kontroverzni bilateralni mirovni sporazum u koji nije bila uključena avganistanska vlada. Mnogi posmatrači su rekli da je Vašington dao previše ustupaka talibanima, a da zauzvrat nije dobio puno potpisivanje sporazuma.
Dogovorom je postavljen težak vremenski rok za potpuno povlačenje stranih trupa u zamenu za nejasne protivterorističke garancije talibana. Dogovor nije sadržao izričitu obavezu talibana da će prekinuti veze s Al-Kaidom niti mehanizam za verifikaciju da li se ekstremistička grupa pridržava uslova.
Talibani su takođe obećali da će pregovarati o mirovnom sporazumu s avganistanskom vladom, iako povlačenje SAD nije bilo uslovljeno potpisivanjem sporazuma o okončanju rata.
Povlačenjem do sredine septembra, SAD su jednostrano pomerile rok naveden u sporazumu. Bajdenova administracija, ipak, kaže da očekuje da se ekstremistička grupa pridržava svojih obaveza.
Mrtav mirovni proces
Izgledi da avganistanska vlada i talibani postignu mirovni sporazum bili su mali pre Bajdenove odluke da povuče snage SAD.
Međuavganistanski mirovni razgovori započeti u septembru nisu mnogo napredovali, sputani dubokim nepoverenjem, rastom nasilja ekstremista i ogromnim jazom između strana po ključnim pitanjima.
Avganistanske snage bezbednosti sprovode operaciju protiv ekstremista u okrugu Šerzad provincije Nangarhar, 8. mart .
Iako su razgovori bili u ćorsokaku, Bajdenova najava potpunog vojnog povlačenja iz Avganistana verovatno je ubila posrnuli mirovni proces, kažu posmatrači.
"Trampova administracija je destimulisala talibane da naprave bilo kakav dobronameran napor ", kaže Muska Dastagir, predavač na Američkom univerzitetu u Avganistanu. "Bajdenova administracija je otišla korak dalje".
Prisustvo stranih trupa u Avganistanu bilo je glavno preimućstvo Vašingtona i Kabula u mirovnim pregovorima s talibanima. Sada kada je obezbeđeno potpuno povlačenjem, talibani imaju malo motiva za ustupke, kažu analitičari.
Verovatno nije slučajno što su se talibani povukli s međunarodne mirovne konferencije na visokom nivou o Avganistanu u Turskoj samo nekoliko sati pošto su se vesti o Bajdenovoj odluci pojavile 13. aprila.
Vašington se nadao da će samit od 24. aprila do 4. maja iskoristiti za postizanje mirovnog sporazuma između avganistanske vlade i talibana.
"Ako ti uslovi ostanu fiksni – Bajdenov plan za povlačenje i nepopustljivost talibana – ne vidim napredovanje u međuavganistanskim mirovnim pregovorima", kaže Dastagir. "Barem ne tako da ishod bude tačka u kojoj ove strane dobijaju nešto."
Druge poluge uticaja
Bajdenovim saopštenjem o povlačenju Vašington je ostao bez svog glavnog aduta u pregovorima. Posmatrači, međutim, kažu da Vašington ima i druge poluge uticaja, uključujući međunarodnu pomoć siromašnoj zemlji i zvanično priznanje.
"Važno je da talibani uvide da nikada neće biti legitimni i da neće moći dugo da traju ako odbace politički proces i pokušaju silom da zauzmu zemlju", rekao je 15. aprila američki državni sekretar Antoni Blinken (Antony) tokom posete Kabulu.
Posmatrači kažu da se Vašington kladi na to da talibani neće želeti da preuzmu vlast i vladaju kao međunarodna parija, kao od 1996. do 2001. kada su njihov režim svrgle snage pod vođstvom SAD.
Vojnici avganistanske vojske obezbeđuju vojnu bazu koju su ranije koristili američki vojnici, okrug Haska Mejna u provinciji Nangarhar 14. aprila.
Samo tri države – Pakistan, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati – priznavale su talibane tokom njihove kratke vladavine. Represivni režim je većinu svojih prihoda dobijao od islamskih nameta građanima i pomoći od nekoliko saveznika, uključujući Al-Kaidu. Grupa nije uspela da podmiri osnovne potrebe naroda i Kabul je bio u rasulu posle brutalnog građanskog rata od 1992. do 1996. godine.
Kugelman kaže da je karta legitimiteta važna, ali dovodi u pitanje da li je talibanima međunarodno priznanje i dalje važno sada kada je osigurano povlačenje stranih trupa koje su dugo tražili.
"Njihove nedavne akcije – odbijanje da smanje nasilje, odbijanje da prisustvuju mirovnim konferencijama, organizovanje targetiranih ubistava pripadnika civilnog društva, sprovođenje oštrih mera u oblastima pod njihovom kontrolom – ne odražavaju se dobro u inostranstvu i ne sugerišu da su zainteresovani za povećanje legitimiteta i kredibiliteta", kaže on.
Da su talibani posvećeni pregovorima o političkom rešenju koje bi im dalo određeni stepen moći, onda bi pomoć mogla biti važno sredstvo uticaja, kaže Kugelman.
"Ali ako su talibani voljni da pokušaju nasilno da zauzmu vlast, što bi im uskratilo šansu za dobijanje strane pomoći, onda pomoć zapravo ne može biti snažno sredstvo uticaja", dodaje on.
Put u rat
Povlačenje NATO-a oslabiće avganistansku vladu za pregovaračkim stolom, kao i na bojnom polju, uprkos obećanju Vašingtona da će nastaviti da finansira vladine snage.
Avganistanska vojska s 300.000 ljudi i policija oslanjali su se na američku vazdušnu podršku, obaveštajne podatke i logistiku na terenu da bi se suprotstavili napredovanju talibana.
Posmatrači kažu da će povlačenje talibanima dati prednost na bojnom polju što će ih ohrabriti da nastave borbu, umesto da traže ispregovarani kraj rata.
Povlačenje će sprečiti SAD da direktno sarađuju s avganistanskim snagama na terenu. Vašington je naveo da će i posle povlačenja zadržati protivterorističke kapacitete, ali da će biti izmešteni iz Avganistana, što je potez za koji stručnjaci kažu da će ograničiti sposobnost SAD da deluju protiv pretnji koje se pojave u toj zemlji.
Talibani kontrolišu ili se bore za oko polovinu teritorije Avganistana, što je više nego u bilo kom trenutku od njihovog odlaska s vlasti 2001. godine, mada vlada kontroliše glavni grad Kabul, prestonice provincija, najveće gradove i većinu okružnih centara. Talibani vladaju velikim delom unutrašnjosti.
Davud Moradian, direktor Avganistanskog instituta za strateške studije, tink-tenka sa sedištem u Kabulu, kaže da posle povlačenja postoje dva moguća scenarija.
Prvi bi bio sličan odluci Sovjetskog Saveza da podrži komunistički avganistanski režim posle povlačenje svojih snaga iz Avganistana 1989. godine nakon katastrofalne okupacije koja je trajala skoro jednu deceniju.
Uz vojnu i finansijsku pomoć Moskve, vlada avganistanskog predsednika Nadžibulaha preživela je tri godine i urušila se tek posla raspada Sovjetskog Saveza i kraja njegove podrške.
Drugi mogući scenario, kaže Moradian, podsećao bi na talibansko zauzimanje Kabula 1996. godine posle razornog građanskog rata s mudžahedinima, antisovjetskim islamističkim frakcijama koje su zauzele glavni grad posle pada Nadžibulahovog režima.
Talibani su na kraju zauzeli oko 90 odsto zemlje, dok je međunarodno priznata mudžahedinska vlada bila potisnuta u mali deo teritorije odakle je vodila otpor talibanskoj vladavini. Vladavina talibana završena je invazijom koju su predvodile SAD krajem 2001. godine.
"Ne vidim nijedan scenario u kojem bi pregovori doveli do političkog rešenja", kaže Moradian. "Čini se da će SAD i NATO prihvatiti verziju (situacije iz 1989.) održavanjem avganistanske vlade i bezbednosnih snaga."