"Ja ni u jednu od tih struktura ne verujem ništa, pogotovo u tužilaštvo i sudstvo".
Ovako Zdravko, prodavac novina u Beogradu, komentariše rezultate istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Kako pokazuje publikacija objavljena poslednjeg dana jula, građani su ocenili da najviše veruju vatrogascima i vojsci, a najmanje tužilaštvu i sudstvu.
Poverenje građana u institucije je veće nego 2020. godine, ali je raspodela poverenja među institucijama ostala slična, pokazuju podaci BCBP. Istraživanje je sprovedeno tokom oktobra 2022. godine.
Zdravko u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naglašava da on ne veruje ni u jednu instituciju.
"Verovao sam u vojsku dok je bilo vojske, sad je nema. Nije obavezna, nemate vojnu strukturu, nemate hijerarhiju. Imate tamo neku vojsku po ugovoru, koja ima svoj sindikat koji se žali - nema hrane, nema odeće, nema čizama. Kakva je to vojska?", kaže Zdravko.
Zdravko kaže da je ranije verovao u vojsku, ali da to više nije slučaj.
Sa njim se slaže i Dragana Mičić iz Beograda i ističe da nema poverenja u institucije.
"Ne vidim da rade svoj posao. Dobri su zakoni, ali se ne primenjuju", kaže ona i dodaje da i ljudi iz njenog okruženja misle slično.
I Aleksandar Todorović iz Beograda smatra da ne funkcionišu ni sudovi, ni tužilaštva, te da je nepoverenje građana u sistem države veliko.
"U policiju ne verujem, to je dosta korumpiran sistem. Jedino poverenje koje imam je u Vojsku Srbije, jer tu ima časnih, poštenih, moralnih ljudi. U tužilaštvo i sudije nemam toliko poverenja", kaže Todorović za RSE.
Aleksandar Todorović smatra da je nepoverenja građana u sve institucije Srbije veliko.
Kako ocenjuje, poverenje građana urušilo se u poslednjih 10 godina.
"Posle demokratskih promena 2000. građani su imali veliko poverenje u novu političku elitu koja će voditi Srbiju i od 2000. do 2010. Srbija je krenula u pravom smeru, počele su da se obnavljaju institucije. Ali uz promenu vlasti 2012. sve ono što je izgrađeno u tih poslednjih desetak godina polako je počelo da se degradira", smatra Todorović.
Njegova izjava referiše na petooktobarske demokratske promene u Srbiji i rušenje režima Slobodana Miloševića.
On dodaje da su građani razočarani, te da ne vide pravnu državu koja će štititi njihova prava, bilo pred sudovima, bilo pred drugim ustanovama.
"Ljudi su izgubili poverenje u sistem i samim tim se osećaju nebezbedno. Počevši od policije, koja ne radi baš dobro svoj posao, onda nemaju bezbednost na radnom mestu recimo, veliki je porast mobinga", kaže Todorović.
Međutim, Marina Živković Majstorović iz Ralje, sela 40 kilometara južno od Beograda, kaže da u sve institucije veruje po malo.
"Nije baš da su svi idealni, ali opet svako ima neki sistem rada i tu se pridržavaju. E sad, na narodu je da odluči da li je to dobro urađeno ili nije", kaže ona.
Marina Živković Majstorović kaže da veruje po malo u sve institucije.
BCBP je, pored poverenja građana u institucije, ispitivao i percepciju lične i nacionalne bezbednosti.
Kada je reč o ličnoj bezbednosti, autor istraživanja Dušan Stanković iz BCBP u razgovoru za RSE objašnjava da je ispitivanje rađeno sa dva aspekta.
"Jedan aspekt je u odnosu na okruženje. I tu se ispitanici najbezbednije osećaju u svom domu, stanu ili kući i u naselju gde žive, u odnosu na recimo grad, selo, neku širu okolinu, Srbiju generalno i u odnosu na internet recimo", kaže Stanković.
Drugi aspekt istraživanja podrazumeva percepciju rizika od različitih pojava po ličnu bezbednost. Istraživanje pokazuje da ljudi kao najveću pretnju doživljavaju narkomaniju i saobraćajne nezgode.
Kao najveću pretnju po ličnu bezbednost saobraćaj navodi i Marina Živković Majstorović. Kako kaže, ovaj problem se može rešiti.
"Tako što će da vode računa ko dobija vozačke dozvole, do koje godine smeju da dođu do vozačkih dozvola i pre svega da osobe budu testirane i kakvi su i po ponašanju i sve. Nisu svi ljudi isti. Sednu za volan i ugrožavaju... Mnogo dece gine u poslednje vreme. Zašto? Zbog alkohola, a seli su za volan", kaže ona.
U istraživanju je kao pretnja po ličnu bezbednost navedeno i nezakonito posedovanje oružja i nasilje u školi. Međutim, naglašava se da su ispitanici anketirani oktobra 2022, te da se ove stavke mogu naći više na skali rizika, ukoliko bi se ispitivanje radilo nakon dva masovna ubistva u maju 2023.
Devetoro dece i radnik obezbeđenja ubijeni su 3. maja u oružanom napadu 13-godišnjeg učenika u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Dan kasnije je u odvojenom incidentu napadač ubio devet osoba u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca.
Žene vide veći rizik od rodno zasnovanog nasilja
Autor istraživanja Dušan Stanković ističe da je navedeno još rizika po ličnu bezbednost, a da se u određenim slučajevima percepcija rizika razlikuje kod žena i muškaraca.
"Recimo žene znatno češće kao pretnju u odnosu na muškarce identifikuju uznemiravanje na ulici, seksualno uznemiravanje, rizik od silovanja ili recimo rodnu diskriminaciju", kaže on.
Marina Živković Majstorović se slaže sa ovim nalazima.
"Neke institucije treba da malo više rade povodom toga da se zaštite žene, i da budu neki forumi, sastanci u vezi toga, da se država zapita za to. Ugrožene su ne samo žene, nego i porodice, stradaju i deca pre svega", kaže ona.
Sa tim se slaže i Dragana Mičić, koja takođe naglašava da institucije moraju bolje funkcionisati kako bi se sprečilo nasilje nad ženama.
"Naši zakoni su dobri, samo da svako radi svoj posao, to bi bilo dovoljno sprečiti", kaže ona.
Dragana Mičić naglašava da je neophodno da institucije rade svoj posao kako bi se sprečilo nasilje nad ženama.
Međutim, dodaje još jedan aspekt.
"Znate ono, čujete da komšiju ili komšinicu muž ili žena prebija, pa se pravite da ne čujete ili kao 'to nije moj posao'. Eto to, treba podići taj nivo svesti i solidarnosti", ističe Mičić.
U Srbiji je, prema izveštavanju nevladine organizacije FemPlatz, od početka godine ubijeno najmanje 24 žena u porodično-partnerskom nasilju.
Za nacionalnu bezbednost najveći rizik inflacija
Kako pokazuju podaci istraživanja BCBP, ispitanici su uglavnom videli visok rizik od ekonomskih problema i kriminalnih aktivnosti. Uočili su da postoje najveće ekonomske pretnje od inflacije, ekonomske i energetske krize.
Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u junu 2023. godine, veće su za 13,7 odsto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Pored toga, kao visoko rangiran rizik po nacionalnu bezbednost naveden je organizovani kriminal i nedozvoljena trgovina drogom.
Beograđanin Aleksandar Todorović kaže da su ovakvi rezultati očekivani.
"Ljudi se najviše plaše za golu egzistenciju. Ekonomija im je na prvom mestu, a sva ostala neka nacionalna pitanja su im na trećem, četvrtom mestu", ističe Todorović.
Koje su preporuke?
"Glavne preporuke jesu te da javne politike, bezbednosne politike, postupanje policije i pravosudnih organa i socijalne politike, socijalni rad i lokalne samouprave treba da ciljaju grupe radi povećanja njihove bezbednosti i povećanja poverenja u njihove institucije i poboljšanja odnosa sa građanima", kaže Dušan Stanković.
BCBP u svom istraživanju navodi i da je neophodno unaprediti bezbednost žena u javnom prostoru punom primenom prava prilikom svake prijave, te da muškarce treba edukovati o rodnoj nejednakosti i seksualnom uznemiravanju.