Populizam pred izbore ili realnost, pitanje je kojim se bavi javnost nakon nove najave povećanja plata i penzija u Srbiji. Dok se raspravlja da li će zarade porasti 10 odsto, ili pak nešto manje, stručnjaci upozoravaju da je realizacija ove ideje iznad mogućnosti države i njene nejake privrede.
"Vesti o povećanju plata govore da opet dolaze izbori i da treba ispuniti neka obećanja. Nastavlja se sa populizmom. Privreda bi trebalo da poraste za 18 odsto da bi ovoliki javni sektor mogao da ima realno povećanje plata od 10 odsto", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragoljub Rajić, direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji.
- Pročitajte: Verujete li Vučiću da Srbija ima najveći rast u Evropi | Ruf: Povećanje plata i penzija u Srbiji sada nije tema | Uzmi, vrati, pa to nazovi povećanjem penzija i plata
Početkom septembra, u vreme kada se posle leta i sezone odmora građani vraćaju u realnost i radnu svakodnevicu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da sledi značajno povećanje plata i penzija, samo četiri meseca nakon što je na funkciji premijera obećao zarade veće za čak 10 odsto.
Zašto ova obećanja povezuje sa izborima u Beogradu početkom iduće godine?
"Povećanje plata nije realno u Srbiji u kojoj je svaka firma koja radi zadužena 197 odsto iznad visine upisanog kapitala. I onda se nameće pitanje čemu toliki javni sektor i ogroman broj zaposlenih u njemu", objašnjava Dragoljub Rajić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Štrajk u Fiatu: Radnici nikoga ne zanimaju
U Srbiji sa 7,3 miliona stanovnika, sa privredom u kojoj ne radi ni milion ljudi, glomazan javni sektor ogroman je balast za reforme, posebno i zbog toga što ga je svaka vlast koristila kao bazu za udomljavanje partijskih kadrova.
U takvim uslovima, smatra ekonomista Milan Kovačević, uz verovatnoću da neće biti dostignut projektovani rast BDP-a od tri odsto, nije dobro trošiti na plate.
"Polovina onoga što se stvori ide državi koja to onda olako raspoređuje na razne namene. Sve to mora da rezultira nedovoljnim privrednim rastom, jer njega nema ako ne ostane više za investicije", navodi Kovačević.
Bez obzira na ekonomsku i izbornu matematiku, građani, kojima uvek prijaju najave povećanja plata i penzija, najpre se sećaju da su im pre tri godine linearno smanjena primanja. Beograđani kažu da bi, ako bi povećanja i bilo, to za njih značilo samo vraćanje dela uzetog.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ljiljana Savić, Dejan Vurdelja i Petar Mišković o penzijama
Rast plata i penzija, kako je obrazložio predsednik, moguć je zbog suficita u državnom budžetu, uz vest da je odobrenje za to stiglo od Međunarodnog monetarnog fonda.
Odgovor na pitanje da li ima prostora za potrošnju na veće plate i penzije, kaže ekonomista Miroslav Zdravković, trebalo bi potražiti i u kontekstu uticaja na privredni rast mera primenjenih posle velike svetske krize.
"Od 2008. godine do danas Srbija nije napredovala ni jedan odsto. Od četrdesetak zemalja u celoj Evropi po tom kriterijumu jedino su lošije Hrvatska i Slovenija, zbog naglog rasta zaduživanja pred krizu i posledica tih velikih dugova", ističe Zdravković.
Zvanični podaci pokazuju da je prosečna plata u Srbiji 390 do 400 evra, uz sugestiju ekonomista da prosek izvlači javni sektor jer je realna zarada u privredi samo 330 evra, pa bi obećanja vlasti da će građani Srbije imati plate i od 500 evra verovatno bila ostvariva jedino ako u narednih pet godina BDP bude veći od četiri odsto.
Srbija ostaje među pet nasiromašnijih zemalja Evrope
Do tada, zaključuje Dragoljub Rajić, Srbija ostaje među pet nasiromašnijih zemalja Evrope.
"Stvarna kupovna moć, kada se odbiju porezi, je negde oko 185 do 190 evra. Sa toliko novca mesečno preživljava prosečan građanin Srbije. Za toliko može da kupi hranu i osnovne potrepštine. Sve ovo ostalo pojede država kroz poreze, doprinose, takse, naknade i druge namete", kaže Rajić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Anketa
Istraživanje Mreže za poslovnu podršku u Srbiji pokazalo je da je dvadesetak afričkih zemalja prošle godine imalo veće prosečne plate nego Srbija i da su, na primer, više zarađivali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju.
Za rast slabašne privrede i bolji životni standard građana Srbije, jedinstveni su u oceni domaći ekonomisti, ključni su investicije i smanjenje poreskih dažbina.