Piše: Danijel Apro
Vojin Ivkov, novosadski fotograf i reditelj, u potrazi je za herojem. Doslovno. Odštampao je oglase i zalepio ih na više mesta u gradu. Otvorio je imejl adresu: akosiheroj@gmail.com na koju mogu da pišu oni koji misle da su heroji ili da poznaju jednu takvu mitsku figuru.
"Ideja je da poziv bude potpuno otvoren, da ljudi mogu slobodno da se javljaju. Planiramo da oglas objavimo i u novinama, pa baš da vidimo, ko je to heroj. Za mene je ta reč jedno, nekom drugom će biti nešto pedeseto", kaže Ivkov u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Ali ljudi se slabo javljaju, smatraju da je sve ovo šala. Jave se, ali kada želim da komuniciram s njima, povuku se. A ta tema ima 'mesa', može godinama da se razgovara ko je heroj. Filmovi mogu da se snime", kaže.
Ivkov nije postavio nikakve formalne uslove koje bi idealni kandidat trebalo da ispunjava. Za njega je ličan odnos prema ideji najvažniji, ali i priznaje da se njegovi lični kriterijumi vremenom menjaju.
"Odrastao sam uz hip-hop, bio deo te kulture, slušao Pablik enemi (Public Enemy). Ali onda vidiš šta se sve dešava oko nas, pokušaš da vidiš kako je i u tuđim cipelama. Najvažnije je, ja mislim, da budeš iskren prema sebi. Uradi nešto dobro za svoju okolinu. Ne možemo sve svaliti na leđa pojedinca. Zajednice su bitne, one koje ne ostavljaju nikog za sobom", priča Ivkov.
I dok on traga za herojem, ima onih koji smatraju da su ga već pronašli. "Nek je tvojoj majci hvala", piše na muralu posvećenom Ratku Mladiću koji je krajem januara osvanuo u Novom Sadu. Bivši general osuđen za genocid, na velikoj slici, salutira u svojoj poznatoj kapi s oznakom Vojske Republike Srpske.
Negde u isto vreme gradska vlast povlači poteze koji probudljuju rasprave. Obeležava 80 godina od zloglasne Racije u kojoj su mađarski fašisti ubili više od 1.200 Novosađana, ali i insistira na podizanju spornog "Spomenika nevinim žrtvama 1944-1945".
Antifašistički aktivisti, pak, upozoravaju da su na spisku nevinih - upravo saradnici okupatora i ubice, ratni zločinci koji su učestvovali u Raciji.
Kustoskinja Dragana Garić Jovičić ispred mape spomenika na Fruškoj Gori, ilustratorke Sonje Bajić (fotografija: Muzej Vojvodine)
Od Princa Valijanta do Džokera
U atmosferi podeljenosti u Novom Sadu, na drugom kraju grada, u Muzeju Vojvodine je otvorena izložba "Heroji nekad i sad". Fotografije Vojina Ivkova deo su postavke.
On i još osam umetnika koji stvaraju na različite načine - kroz strip, ilustraciju, crtež, vez, grafiku, instalaciju, video - postavljaju pitanje na koji način konstruišemo heroje.
Da li su oni, kako se pita autorka izložbe kustoskinja Dragana Garić Jovičić, pojednostavljeni kao Princ Valijant, ili poput Džokera, negativca iz stripova o Betmenu, imaju tamnu stranu?
Sve je počelo prošlog leta kad su se umetnici okupili na Fruškoj Gori, planini nadomak Novog Sada. Njihove kreacije publika može da vidi do 21. februara. Autorka izložbe kaže da je odabrala umetnike za koje je smatrala da su u dosadašnjem opusu imali radove koji reaguju na nepravdu - politički, ekološki, feministički.
Postavljanje novog, spornog obeležja za Garić Jovičić je "skandalozna i nedopustiva".
"Još u predratnoj Jugoslaviji postojale su komisije stručnjaka koje su na konkursima odlučivali koji predlog za spomenik je najbolji. Naravno, tu su se pitali i istoričari i istoričari umetnosti i vajari, a ne samo političari. Ktitori su državi ostavljali građevine u kojima su i danas mnoge važne ustanove. Da li ste skoro čuli da je neko svom narodu poklonio kuću? Da li bi se danas na njega gledalo kao na dobrotvora ili budalu?"
Pročitajte i ovo: Buđenje uspavane dobroteU ne tako davnoj prošlosti, kako kaže, makar prividno znale su se granice između dobra i zla, tako da su i primeri herojstva svetleli, dok su junaci današnjeg doba mnogo kompleksniji, čak mračniji.
"Ne samo kao istoričarka umetnosti, već i kao majka dva deteta, pratim crtane i filmove o superjunacima i moram priznati da me rastuži praznina upakovana u specijalne efekte koju ovaj sadržaj nudi. Oni lete, pucaju, snimaju ih dronovi, ali nema narativa i pouke. Umesto toga samo blješteći svet u bojama neonskih reklama, kao i odsustvo mašte i ideala."
Heroji ili nadljudi?
Tokom stvaranja, devet izabranih obišli su i obeležja iz Drugog svetskog rata na Fruškoj Gori. Umetnici su razgovarali o herojima i antiherojima, priča Sonja Bajić, ilustratorka i dizajnerka koja je u saradnji s istoričarem Vojislavom Martinovim nacrtala svoju verziju mape spomenika.
"Ono što smo primetili je otklon od svemoćnog herojstva i upliv u 'čoveka heroja' - sa svim svojim vrlinama i manama. Da li je patina vremena pozvala našu generaciju da razmišljamo o svim tim herojima kao nadljudima? Mislim da - da. Za mene je rat jedna tužna pojava ljudske nemoći da nađe rešenje koje sigurno postoji i kao takva me zanima iz očiju svakodnevnog čoveka koji se našao u njoj", kaže Bajić.
Tokom stvaranja, zainteresovala se za priče o ratom izvitioperenoj svakodnevici. Gde je bila apoteka, gde se pekao hleb…
"Dok sam crtala mapu, razmišljala sam o njima: devojčici koja se boji da prošeta selom, dečaku koji ne može da nabere cveće za mamu, roditeljima koji se plaše za budućnost, mlinaru koja nema šta da melje, doktorki kojoj fali alhohola za lekove... U teškim vremenima, heroji su oni ljudi koji guraju napred taj sistem - ili ga održavaju u balansu, koji ga ispravljaju na bolje, na slobodnije, da se svi osećaju zaštićeno i sigurno, da svi budu jednaki. Dakle, spram vremena i heroj", smatra Bajić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Superheroj na štakama
Gledajući na vreme i heroje na muralima i spomenicima u Novom Sadu, iz Pariza u kojem godinama živi, Bajić kaže da bi želela da je događaji iznenađuju, ali da bi to bila neistina, jer malo stvari je čudi "u društvu gde je patriotizam mržnja komšije".
"Iako me ne iznenađuje, ipak me pogađa, osetim neku tugu zbog tog otklona od zdravog razuma i onog što smo nekad apriori uzimali za 'normalne stvari'. Ja lično verujem u moć svakodnevnog čoveka i njegovu inteligenciju", ističe Sonja Bajić.
Umetnici su u avgustu 2021. tokom likovne kolonije posetili grob partizanke Radinke Vitasović Lepinjice na Fruškoj Gori (fotografija: Muzej Vojvodine)
Zaglibljeni u '44
Umetnici su se na svoj način vratili kroz vreme. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević kaže da to ne želi. "Da me zaglibite u '44, '45 i '46 neću. Hoću da pričam o '22. i '23. Hoću da pričam o novom mostu. Hoću da pričam o Evropskoj prestonici kulture", izjavio je on u decembru.
Novi Sad je 13. januara na ceremoniji u Srpskom narodnom pozorištu zvanično postao Evropska prestonica kulture i nosiće tu titulu godinu dana.
Vaš browser nepodržava HTML5
Novi Sad: Evropska prestonica kulture
"Moramo ići napred i rešiti se tih balasta prošlosti", dodao je Vučević koji je i potpredsednik GO vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića.
Iz njegovog kabineta, međutim, nisu odgovorili na pitanje RSE koji su onda razlozi zbog kojih se insistira na "Spomeniku nevinim žrtvama 1944-1945". Nisu odgovorili ni kada bi on konačno mogao biti postavljen - izvođač radova izabran je tek na trećem javnom pozivu - ni da li bi njegovo otkrivanje moglo biti vezano za neki istorijski datum.
U međuvremenu, Vučevićev blizak saradnik, član Gradskog veća Milorad Đurić je na proslavi Dana grada (1. februar) u organizaciji Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) kazao da je spomenik "doprinos boljim odnosima mađarskog i srpskog naroda".
Predlog odluke o podizanju spornog spomenika stigao je upravo iz SVM-a, sestrinske stranke mađarskog Fidesa čiji predsednik je Viktor Orban. SVM u Srbiji učestvuje u vlasti na svim nivoima.
U novom obrtu, Uprava za urbanizam i građevinske poslove ipak nije dala dozvolu za izvođenje radova na postavljanju spornog spomenika, javio je samo tri dana kasnije (4. februar) lokalni portal 021.
Pisac i istoričar Đorđe Majstorović iz Antifašističkog fronta 23. Oktobar ocenjuje da niko ne spori da su tokom odmazdi za zverstva u Drugom svetskom ratu stradale i nevine žrtve, ali da bi morao da se zna spisak tih žrtava.
"Upozorili smo javnost da se na spisku koji je sačinila Državna komisija za tajne grobnice posle septembra 1944. godine nalaze brojni ratni zločinci, zatim lica koja zapravo nisu lišena života u tom periodu, a neka imena se i ponavljaju. Jasno je da iza svega stoje nagodbe u širokoj vladajućoj koaliciji. Posledica svega je traljavost koja prati čitavu proceduru, od sastavljanja spiska do tendera za odabir firme koja bi postavila spomenik", kaže Majstorović.
Na mestu planiranog spomenika u Novom Sadu postavljena je instalacija, tokom protesta građana (23. decembar 2021) koji se protive njegovo izgradnji (fotografija: Antifašistički front 23. Oktobar)
Šta je donela revizija?
Sagovornik RSE smatra da je potrebno da se javnost upozna sa svim detaljima jer se, kako kaže, radi o manipulaciji.
"Sama manipulacija nije ništa novo, korak dalje i crvena linija je sam spomenik, koji će zapravo biti spomenik revizionističkom licemerstvu. Iz iste kuhinje istovremeno stiže spomenik 'nevinim žrtvama' i murali Ratku Mladiću, čije nevine žrtve se čak i ne negiraju, već se licitira njihovim brojem i terminom kojim će se taj zločin opisati. Preko svakog murala Mladiću trebalo bi postaviti spomen-ploču žrtvama iz Srebrenice", ističe Majstorović.
Novi Sad ima antigrafitnu jedinicu u okviru Javnog preduzeća Gradsko Zelenilo i poruke mržnje ranije su brisane. Za to je potreban nalog Gradske uprave za inspekcijske poslove. Ni oni nisu odgovorili na pitanja RSE da li je bilo zahteva da se mural s Mladićevim likom ukloni i da li su se o tome konsultovali, s obzirom na velik odjek u javnosti koji je izazvao sličan mural u Beogradu.
Beogradski mural doveo je do niza incidenata i neuspešnih pokušaja uklanjanja. Čevek naslikan na stambenoj zgradi za mnoge je i dalje heroj.
"Postoji zbunjenost u velikom delu javnog mnjenja, naročito među mlađom populacijom", ukazuje Majstorović. "Stasala je potpuno nova generacija čije je obrazovanje u potpunosti obeleženo revizionističkim narativom, koji je dominantan poslednje tri decenije."