Sa zatvaranjem granica, izbeglice su sve više izložene nasilju i zloupotrebi krijumčara ljudi, poručeno je sa okruglog stola u Beogradu o bezbednosti izbeglica. Zbog toga je, kako je zaključeno, potrebno da zemje na izbegličkoj ruti unaprede sistem njihove zaštite.
U toku 2016. godine u Srbiji je registrovano 98.360 izbeglica i migranata, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Od njih je 1.574 lica izrazilo nameru za traženjem azila, dok je izdato 96.116 potvrda o tranzitu.
Protiv 670 osoba podnete su prekršajne prijave zbog ulaska na nedozvoljeni način, tako što su sami organizovali prelazak državne granice ili su nekome platili da ih ilegalo sprovede.
Ti ljudi su, kaže Mitar Đurašković iz MUP-a Srbije, u najvećoj opasnosti.
"Želimo da se uskladimo sa propisima Evropske unije i da kriminalizujemo pomoć prilikom ilegalnog prelaska državne granice, da i samo omogućavanje ilegalnog prelaska državne granice bude krivično delo, a da oni koji to čine iz koristoljublja, što je sada situacija, budu kažnjeni novčano i kaznom zatvora", navodi Đurašković.
Trenutno je u Srbiji oko 2.000 izbeglica koje je zatekla nova situacija na migrantskoj ruti. Zabeležen je porast zahteva za azil kojih je više od 800 u prva dva meseca ove godine, i skoro 400 u martu. Svi koji sada pristižu, a njih je u odnosu na ranije mali broj, došli su uz pomoć krijumčara ljudi.
Sa okruglog stola u Beogradu, 15. mart 2016.
Hans Firdrih Šoder, šef UNHCR-a u Srbiji, rekao je da izbeglice ne smeju biti ostavljene na milost švercerima i kriminalcima.
"Zato im je sada potreban adekvatan smeštaj, za neko malo duže vreme. Trebaju im socijalna podrška, informacije i saveti na osnovu kojih će sami odlučiti o svojoj sudbini. Zato što ne mogu, kao ranije, bez većih problema da prolaze granice do svog cilja. Naravno, važno je da imaju pravni status, vlasti treba da im ga omoguće dok oni borave ovde u Srbiji. I mi im, u saradnji sa vlastima i civilnim sektorom, pomažemo da pronađu perspektivu za budućnost", ističe Hans Firdrih Šoder.
Eksploatacija i krijumčarenje migranata kopnom, morem i vazduhom sve je učestalija nakon promene politika država na izbegličkoj ruti i novih kriterijuma za izbeglički status. U Srbiji je prošle godine podnet rekordan broj krivičnih prijava, čak 759, protiv 1.177 lica koja su krijumčarila 8.068 osoba.
Sanja Kljajić, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, objasnila je da je teško reći koliko izbeglica u Srbiji je izloženo tom problemu jer su samo u tranzitu.
"Pretpostavljamo da među njima ima mnogo onih koji su regrutovani za eksploataciju u zemljama destinacije. Međutim, da bi se dokopali cilja nerado govore o svojim problemima i teškim sudbinama. I kada nam ljudi na terenu prijave slučajeve, dok nas pozovu i dok mi stignemo, moguće žrtve su već pobegle da bi što pre napustile teritoriju Srbije", kaže Kljajić.
Kao izbeglice više ne dolaze samo mlađi muškarci, već su u pitanju čitave porodice, žene i deca koje krijumčari eksploatišu. Mnoge porodice su razdvojene, zbog čega UNHCR intenzivno radi na njihovom ponovnom spajanju.
Žan Daniel Ruh, ambasador Švajcarske u Srbiji rekao je da evropska politika prema izbeglicama sada deluje na tri fronta.
"To su oživljavanje političkog procesa u Siriji, nastojanje međunarodne zajednice da pomogne zemljama u susedstvu Sirije da smeste izbeglice i postizanje dogovora sa Turskom. Krajnje je vreme da sve zemlje Evrope pokažu solidarnost i pomognu Grčkoj koja je najviše opterećena prilivom izbeglica i dogovore njihovu relokaciju", zaključio je Ruh.
Zarada krijumčara ljudi, prema podacima Evropola, procenjena je na četiri milijarde funti.