Novoizabrani američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je nakon poslednjeg velikog sajber napada za koji se sumnja da je odgovorna Rusija, najavio da neće dozvoliti da takvi hakerski upadi prođu bez odgovora.
Ipak, iako bi to mogao biti još jedan u nizu Bajdenovih prioriteta, pronalaženje pravog načina za odmazdu biće teško, pošto će za ostvarivanje globalnih ciljeva SAD biti potrebna saradnja i Rusije, ali i drugih zemalja koje bi mogle da trpe zbog oštrog američkog odgovora Moskvi, pišu svetski mediji.
Zadnja vrata u kompjuterske sisteme
Devet meseci su hakeri, za koje se sumnja da su povezani s ruskom državom, koristili softverski proizvod teksaške kompanije Solarvinds (SolarWinds) kako bi špijunirali kompjuterske mreže vlada i kompanija širom sveta, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Izrael i Kanadu, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times) uz ocenu da je reč o jednom od najvećih skorašnjih hakerskih napada s posledicama na geopolitiku, špijunažu i nacionalnu bezbednost.
Hakeri su prvo probili odbranu žrtava ubacivanjem malicioznog koda u apdejtove softvera Orion između marta i juna ove godine, čime je oko 18.000 klijenata Solarvindsa prilikom ažuriranja softvera nesvesno omogućilo bekdor (zadnja vrata) za ulazak napadača. Posle toga, kako navodi britanski list, hakeri su mogli da se slobodno i neopaženo kreću po sistemu, s uvidom u imejlove i poverljive informacije na klaud sistemima.
Veliki hakerski napad je istakao ranjivost američkih vladinih službi, kao i mnogih najvećih svetskih kompanija na sajber upade preko niza dobavljača na koje se oslanjaju za IT usluge, ocenjuje Fajnenšl tajms i dodaje da je Solarvinds jedna od stotina relativno nepoznatih kompanija koje pružaju softver vladama i kompanijama za svoje mreže.
Obuhvatna operacija ciljala je na neke od najosetljivijih podataka američke vlade, poput ministarstva trgovine i energetike koja su priznala su da su kompromitovana, mada je ovo drugo navelo da nema dokaza o upadima u njegovu mreže za upravljanje nuklearnim oružjem, ukazuje list i podvlači da pravi obim napada i njegovi motivi možda nikada neće biti poznati.
Stručnjaci su brzo uprli prstom na Rusiju koja je koristila slične taktike u ranijim sajber operacijama, dok je jedna osoba upoznata s istragom rekla da tragovi u jeziku hakera i kodovima ukazuju da su napadači Rusi. Neki su, ističe Fajnenšl tajms, posebno ukazali na APT29, plodnu hakersku grupu iza koje stoji ruska Spoljnoobaveštajna služba (SVR) i koja je ranije povezivana s krađom imejlova Demokratske partije uoči izbora u SAD 2016.
Još jedan Bajdenov prioritet
SAD su potrošile desetine milijardi na sajber odbranu u projektu poznatom kao Ajnštajn, ali izgleda da je to bio sajber ekvivalent francuske Mažino linije na granici s Nemačkom koja ipak nije zaustavila prodor nacističkih trupa, ocenjuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) u uredničkom komentaru povodom upada u sistem Solarvindsa.
Tim novoizabranog predsednika SAD Džoa Bajdena će bez sumnje to postaviti kao prioritet i on bi mogao, ističe list, ojačati poverenje javnosti okupljanjem kredibilnih stručnjaka kako bi se otkrilo šta se dogodilo, kakva je šteta i kako bolje odvratiti takve sajber napade.
Ruski predsednik Vladimir Putin negira da je Rusija umešana kako uvek čini, ali ako iza hakerskog napada zaista stoje Rusi, SAD će morati da odgovore nečim što je snažnije od negodovanja ili optužbi protiv nekoliko hakera u Moskvi koji nikada neće biti izručeni, ocenjuje uredništvo konzervativnog američkog lista.
Neprijatelji SAD u digitalnom dobu imaju mogućnost da prošire svoj zlonamerni doseg duboko na američkom tlu, ističe se i dodaje da će poput otmica 80-ih i terorističkih napada 90-ih, sajber napadi poput upada u Solarvinds trajati sve dok države koje sponzorišu takve aktivnosti ne budu snosile troškove.
Problem star četvrt veka
Nekoliko sati pošto je državni sekretar Majk Pompeo (Mike) rekao da iza sajber upada stoji Moskva, predsednik Donald Tramp (Trump) je nastojao da umanji značaj napada i sugerisao da iza njega možda stoji Kina, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući da Trampove izjave jasno pokazuju da njegova administracija neće ozbiljno nastojati da kazni Rusiju, dok zvaničnici nacionalne bezbednosti kažu da će oni sasvim sigurno odgovor prepustiti novoizabranom predsedniku.
Bajden će tako usred globalne pandemije, naslediti vladu prepunu elektronskih tunela koje je napravila ruska obaveštajna služba, a proći će i meseci i godine, pre nego što bude mogao da veruje sistemima na koji se oslanja veći deo Vašingtona. U svojim prvim danima na funkciji, novi predsednik će se suočiti s problemom koji je četvrt veka mučio njegove prethodnike – odmazda za sajber upade često rezultira eskalacijom.
Za razliku od Trampa, koji se, kako navodi Njujork tajms, nerado sukobljavao s Moskvom i Putinom, Bajden je naznačio da neće dozvoliti da upad ostane bez odgovora. "Dobra odbrana nije dovoljna", rekao je Bajden prošle nedelje i obećao da će nametnuti "značajne troškove odgovornima za takve maliciozne napade".
Pojedine demokrate traže agresivan odgovor, ali ako je istorija ikakav vodič, pronalaženje pravog načina za odmazdu biće teško, ističe list i dodaje da same SAD sprovode špijunske misije i takođe su izvele slične napade, uključujući na iranske nuklearne centrifuge i raketni program, a godinama ih vodi protiv Severne Koreje.
Stručnjaci kažu da SAD imaju mogućnosti za odgovor, ali da nijedna od njih nije preterano atraktivna i to je, ističe Njujork tajms, srž Bajdenovog problema. U prvih 16 dana svog predsedavanja moraće da razgovara s Putinom radi obnove sporazuma Novi START o kontroli nuklearnog naoružanja koji ističe 5. februara. A dok bude vodio te pregovore, istovremeno će se baviti pitanjem kako da se osveti za napad.
Šampion "hibridnog" rata
Kada je 1998. predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) bio usred skandala s Monikom Luinski (Monica Lewinsky), ruski hakeri su upali u kompjutere američke vlade u jednoj od najvećih obaveštajnih provala. Dve decenije kasnije Rusi su ponovo izveli razoran sajber napad koji su neki uporedili s objavom rata, ističe komentator Sandej tajms (The Sunday Times) Metju Kembel (Matthew Campell).
Prvi napad se poklopio s dolaskom na vlast gotovo nepoznatog bivšeg ruskog špijuna po imenu Vladimir Putin koji je u julu 1998. postavljen za šefa ruske Federalne službe bezbednosti, naslednika KGB-a. Posle dolaska na čelo države dve godine kasnije, dok se Zapad nadao da će razvijati Rusiju u liberalnom pravcu, Putinu je, piše Kembel, radio na svojim bezgraničnim ambicijama, kao nesporni šampion "hibridnog" rata koji je tik ispod praga oružanog sukoba, sa sajber napadima i dezinformacijama kao oružjem.
Majstorstvo u ovoj sivoj zoni uključuje širenje lažnih ili obmanjujućih vesti i druge mračne veštine koje se u Moskvi opisuju kao "političke tehnologije", ocenjuje komentator britanskog lista, dodajući da je to omogućilo Rusiji da nadmaši svoj značaj – sa, kako navodi, "zloćudnim uticajem" koji po snazi odgovara njenoj geografskoj veličini, ali koji je nesrazmeran njenoj slaboj ekonomiji zavisnoj od izvoza nafte i gasa.
U Putinovoj mašti Rusija je stalno pod stalnom opsadom moćnijeg Zapada čije obaveštajne službe neprekidno rade na izazivanju nevolja, što je ista paranoja koja je dovela do pada Sovjetskog Saveza, koji je svoje znatne prirodne i ljudske resurse rasipao na borbu protiv senki umesto da poboljšava život svog naroda. Isto tako, paranoja u Rusiji okreće svoje brilijantne talente ka zloćudnim ciljevima umesto ka komercijalnom uspehu, ocenjuje komentator Sandej tajmsa.
U štabu novoizabranog predsednika SAD postoji veliki strah da bi s propadanjem Rusije, Putin mogao da ojača svoju podršku u zemlji još većom, nacionalističkom kampanjom protiv Zapada, ističe komentator britanskog lista i ocenjuje da je za suočavanje s Putinovim hibridnim veštinama Zapadu ponovo potrebna koherentna i kolektivna strategija kakvu je imao prema Sovjetskom Savezu.
Bajdenove opcije
Bajdenov tim razmotriće nekoliko opcija da kazni Rusiju zbog sumnje da njenu ulogu u neviđenom hakovanju američkih vladinih agencija i kompanija pošto preuzme dužnost predsednika, od novih finansijskih sankcija do sajber napada na rusku infrastrukturu, prenosi Rojters (Reuters) izjave osoba upućenih u razmišljanje novoizabranog predsednika SAD.
Jedan izvor je rekao da će odgovor morati da bude dovoljno snažan da odgovornima nametne visoke ekonomske, finansijske ili tehnološke troškove, ali da se izbegne eskalacija sukoba hladnoratovskih rivala s nuklearnim oružjem. Osnovni cilj bilo koje akcije, koja bi takođe mogla uključivati pojačanu sajber kontrašpijunažu, bio bi da se stvoriti efikasan metod za odvraćanje i da se umanjiti moć budućeg ruskog sajber špijuniranja, rekla je ta osoba.
S druge strane, ukazuje Rojters na reči jednog od upućenih izvora, Bajdenov odgovor bi mogao biti rani test obećanja novoizabranog predsednika da će efikasnije sarađivati i konsultovati se sa saveznicima SAD, pošto bi neke mere mogle pogoditi finansijske interese ili infrastrukture država koje imaju prijateljske odnose sa SAD.
Stručnjaci kažu da bi mogle biti uvedene sankcije SVR-u čija jedinica APT29 ili "Cozy Bear" je, prema pisanju medija, odgovorna za napade, navodi Rojters, dodajući da su SAD, Velika Britanija i Kanada u julu optužile tu jedinicu za pokušaj krađe vakcine za COVID-19 i istraživanja o lečenju od farmaceutskih kompanija i akademskih institucija.
Od sankcija ruskim državnim kompanijama i poslovnim carstvima oligarha povezanih s Putinom, prema rečima stručnjaka, snažnija opcija bi mogla biti izbacivanje Rusije iz sistema međunarodnih bankovnih transfera i finansijskih poruka SWIFT, što bi ruskim kompanijama onemogućilo da obrađuju transakcije prema inostranstvu. Takav potez je razmatran 2014. kada je Rusija anektirala Krim, ali bi naštetio ruskom energetskom sektoru, komplikujući prodaju gasa Evropi i pogađajući evropske kompanije.
Američka sajber komanda u Pentagonu verovatno ima mogućnosti za kontra udare koji bi mogli osakati rusku tehnološku infrastrukturu, poput prekida telefonskih mreža ili uskraćivanje interneta, ali bi i to, navodi Rojters ocene stručnjaka, moglo naštetiti evropskim saveznicima.