Predsedavajući Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović prekinuo je sednicu zbog isteka radnog vremena i nastavak zakazao za ponedeljak izazvavši nedoumice među poslanicima u skupštini.
Skupština Srbije u petak je trebalo da odlučuje o reizboru Maje Gojković, iz redova Srpske napredne stranke, na funkciju predsednice parlamenta. Višesatnu polemiku obeležile su teme van konteksta dnevnog reda zasedanja – a u njihovom pokretanju su prednjačili poslanik naprednjaka Aleksandar Martinović i povratnik u Skupštinu Vojislav Šešelj. Prethodno je konstituisan parlament, a poslanici su položili zakletvu.
Reizbor Maje Gojković obrazlagao je njen partijski kolega Aleksandar Martinović. Upozorio je da je pred njom, kao predsednicom parlamenta, mnoštvo izazova, a jedan od najznačajnijih je stabilnost.
„Želimo mir u zemlji. Da se sve naše političke razmirice rešavaju političkim dijalogom ovde u parlamentu. Kad god su se politički problemi rešavali na ulici onda su se stvarali dodatni problemi“, rekao je Martinović.
Rasprava posvećena izboru predsednice parlamenta često je prerastala u prepucavanje poslanika u čemu su prednjačile bivše stranačke kolege Aleksandrar Martinović i Vojislav Šešelj, povratnik u parlament pošto je prvostepenom presudom oslobođen optužbi za ratne zločine tokom sukoba devedesetih. Čak su se dokačili i Josipa Broza Tita.
Vojislav Šešelj u parlamentu Srbije
„Da sam o Josipu Brozu govorio sve najgore kada je to bilo veoma opasno. Tada se Aleksandar Martinović nije usudio da pisne protiv njega. Mogao je u pionirskoj ili omladinskoj organizaciji ili studentskoj“, poručio je Šešelj.
Martinović je na to odgovorio:
„Ja bih se usprotivio Josipu Brozu Titu gospodine Šešelj, ali imao sam osam godina kada ste vi bili osuđeni 1984. godine. Kako da mu se usprotivim, nisam imao politička prava. Bio sam maloletan“, odgovorio mu je Martinović.
Podršku Maji Gojković su osim predlagača iz Srpske napredne stranke pružili i svi koalicioni partneri te partije, kao i poslanici Srpske radikalne stranke, uprkos sumnjama koje su izrazili o njenom radu.
Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke je, obrazlažući zašto partija koju predvodi neće podržati reizbor Maje Gojković, vratio je priču na navodnu izbornu krađu koja se tokom aprilskih izbora.
„Parlamentarna većina nema legitimitet zbog toga što je izborna krađa koja se dogodila taj legitimet oduzela. Parlamentarna većina može da izglasa da je danas nedelja ali ne može da sakrije istinu da je manji broj građana građana glasao za njihovu listu nego što to pokazuju zvanični podaci", istakao je Pajtić.
Osim izbornih nepravilnosti, na koje su ukazivala oba pola srpske opozicije – proevropska i nacionalno orijentisana, skrenuta je pažnja i na pasivnost države u reakciji na noćno rušenje u beogradskoj Hercegovačkoj ulici.
Marko Đurišić, iz Socijaldemokratske partije Srbije, zatražio je tim povodom i reakciju Skupštine.
Nataša Vučković (L) i Bojan Pajtić (D)
„Mesec i po dana kasnije nemamo odgovor ko su ti ljudi. Ko ih je tamo poslao i sa kojim ciljem. I mi ćemo tražiti Anketni odbor koji bi se bavio odgovor na ta pitanja. Jer dok građani Srbije ne dobiju odgovore u parlamentu, tražiće ih na nekom drugom mestu“, naveo je Đurišić.
Dan u Skupštini počeo je konstitutivnom sednicom i polaganjem zakletve.
Vaš browser nepodržava HTML5
Srbija: Konstituisan parlament, poslanici položili zakletvu
Pre toga pravili su se selfiji, a neki su odabrali i nečinovničku garderobu za tu priliku, pa su tako pojedini poslanici iz redova "Dveri", u republički parlament došli obučeni u narodnju nošnju.
Najviše pažnje, međutim, privukla je pojava Vojislava Šešelja koji se u skupštinske klupe vratio posle 13 godina. Njegov susret sa Nenadom Čankom, predsednikom Lige socijademokrata Vojvodine, u skupštinskom holu zabeležila je televizija N1.
Vaš browser nepodržava HTML5
Susret Nenada Čanaka i Vojislava Šešelja u Skupštini Srbije
Nakon izbora predsednice Skupštine i konstituisanja te institucije trebalo bi da sledi formiranje nove Vlade. Njen mandatar Aleksandar Vučić za sledeću nedelju najavio je razgovore o tome sa predstavnicima političkih stranaka.