Cene prehrambenih proizvoda kao što su žitarice i biljna ulja dostigle su najviši nivo prošlog meseca uglavnom zbog ruske invazije na Ukrajinu i "masovnih poremećaja u snabdevanju" koje on izaziva, ugrožavajući milione ljudi u Africi, na Bliskom istoku i drugde glađu i neuhranjenošću. saopštile su u petak Ujedinjene nacije.
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je da je njen indeks cena hrane, koji prati mesečne promene međunarodnih cena za korpu roba, u proseku iznosio 159,3 poena prošlog meseca, što je 12,6 odsto više u odnosu na februar. Inače, februarski indeks je bio najviši od svog osnivanja 1990. godine.
Pročitajte i ovo: UN upozorava da rat u Ukrajini već utiče na snabdevanje hranomFAO je saopštila da je rat u Ukrajini u velikoj meri odgovoran za rast cena žitarica od 17,1 odsto, uključujući pšenicu i druge kao što su ovas, ječam i kukuruz.
Rusija izvozi 30 odsto, a Ukrajina 20 procenata ukupnog svetskog prometa pšenicom i kukuruzom.
Iako je bilo predvidljivo s obzirom na nagli rast u februaru, "ovo je zaista nezapamćeno", rekao je Džozef Šmiduber (Josef Schmidhuber), zamenik direktora FAO-ovog odeljenja za tržišta i trgovinu. "Jasno je da ove veoma visoke cene hrane zahtevaju hitnu akciju," dodao je.
Pročitajte i ovo: Rusi troše duplo više za hranu od izbijanja rata, navodi UNNajviše su poskupela biljna ulja - za 23,2 odsto. Ukrajina je vodeći svetski izvoznik suncokretovog ulja, a Rusija je na drugom mestu.
"Postoji, naravno, ogroman poremećaj u snabdevanju, a taj masivni prekid snabdevanja iz regiona Crnog mora podstakao je cene biljnog ulja", rekao je Šmiduber novinarima u Ženevi.
On je rekao da ne može da izračuna koliko je rat uzrok rekordnih cena hrane, napominjući da su loši vremenski uslovi u Sjedinjenim Državama i Kini takođe tome doprineli. Međutim, po njegovim rečima, "logistički faktori" igraju veliku ulogu.
"U suštini, nema izvoza preko Crnog mora, a izvoz preko Baltika se takođe bliži kraju", rekao je on.
Rastuće cene hrane i poremećaji u snabdevanju iz Rusije i Ukrajine doveli su do nestašica hrane na Bliskom istoku, u Africi i delovima Azije gde mnogi ljudi i ranije nisu dobijali dovoljno hrane.
Te države se oslanjaju na zalihe pšenice i drugih žitarica iz regiona Crnog mora da bi prehranile milione ljudi koji žive od subvencionisanog hleba i jeftinih rezanaca, i sada se suočavaju sa rizcima od dalje političke nestabilnosti.
Pomno se prati situacija kod ostalih velikih proizvođača žitarica poput Sjedinjenih Država, Kanade, Francuske, Australije i Argentine da bi se videlo da li mogu brzo da povećaju proizvodnju da bi popunili ove praznine. Međutim, farmeri se suočavaju sa problemima kao što su povećanje troškova goriva i đubriva koje je izazvao rat, suša i poremećaji lanca snabdevanja.
U regionu Sahela u centralnoj i zapadnoj Africi, poremećaji zbog rata dodatno su otežali ionako nesigurnu situaciju sa hranom uzrokovanu pandemijom korona virusa, lokalnim sukobima, lošim vremenom i drugim strukturalnim problemima, rekao je Sib Olo, viši istraživač za Svetski program za hranu za Zapadnu i Centralnu Afriku u senegalskoj prestonici Dakaru.
"Došlo je do oštrog pogoršanja bezbednosti snabdevanja hranom u regionu", rekao je Olo novinarima, dodajući da je 6 miliona dece neuhranjeno i da je skoro 16 miliona ljudi u urbanim sredinama u opasnosti.
Pročitajte i ovo: Može li rat u Ukrajini da izazove globalnu krizu sa hranom?Poljoprivrednici su, kako je rekao, posebno zabrinuti da neće moći da dobiju veštačko đubrivo proizvedeno u crnomorskom region. Rusija je vodeći svetski izvoznik.
"Cena đubriva je porasla za skoro 30 odsto u mnogim mestima zbog poremećaja u snabdevanju za koji vidimo da je izazvan krizom u Ukrajini", rekao je Olo.
Svetski program za hranu apelovao je za dobijanje pomoći od 777 miliona dolara kako bi zadovoljio potrebe 22 miliona ljudi u regionu Sahela i Nigerije tokom šest meseci, dodao je Olo.
Da bi se zadovoljile potrebe zemalja uvoznica hrane, FAO je pripremi predlog za mehanizam za ublažavanje troškova nabavke za najsiromašnije zemlje, rekao je Šmiduber.
U ovom predlogu pozivaju se zemlje koje ispunjavaju uslove da se obavežu na dodatna ulaganja u sopstvenu poljoprivrednu produktivnost kako bi dobili uvozne kredite za ublažavanje problema u nabavci hrane.
Izvor: AP