Pišu: Bekim Bislimi i Amra Zejneli
Upotreba mitova i folklorne ikonografije radi hranjenja nacionalizma šteti svakom društvu – ocenju zvaničnici Vlade Kosova, te albanski i srpski analitičari, povodom vidovdanskih dešavanja na Kosovu.
Prema njihovim rečima, porast nacionalizma je pre dve i po decenije doneo Balkanu tragične događaje, a zvanični Beograd se i dalje koristi nacionalističkom retorikom kako bi zadržao svoj uticaj kod kosovskih Srba.
To se desilo i ovog 28. juna, na Vidovdan, na Gazimestanu, ali i prilikom otkrivanja spomenika knezu Lazaru u Severnoj Mitrovici, koji je ubijen u Kosovskom boju 1389. Srpska istorija na ovaj boj gleda kao na duševnu pobedu, bez obzira na pretrpljen poraz od Otomanskog carstva.
Dobar poznavalac političkih prilika, Haljilj Matoši, u razgovoru za RSE navodi da je upravo upotreba mitova koji se tiču ovog boja uzdigla Slobodana Miloševića kao lidera svih Srba, na Gazimestanu, 1989.
Haljilj Matoši
"Najbolja priprema da se jedan narod odvede u rat jeste intezivna upotreba srednjovekovne ikonografije. Upotrebom upravo ovog mita, mita poraza i srpskog mučeništva, podiglo je i homogenizovao srpski nacionalizam, te u suštini gledano ratovi u bivšoj Jugoslaviji su počeli upravo sa Gazimestana 1989. godine", kaže Matoši.
Momčilo Trajković, srpski političar iz vremena kada je Milošević došao na vlast, te deo tadašnje Socijalističke partije Srbije, navodi za RSE da se Vidovdan danas obeležava s osećajem tuge, iako je to praznik koji obeležava identitet i koji je deo osnove srpskog nacionalnog kolektiviteta.
U svakom slučaju, Trajković konstatuje da je "Milošević pogrešno iskoristio ovaj praznik".
"Na žalost, u neko vreme, je i pogrešno upotrebljen, ne bi rekao zloupotrebljen, jer kako je Gazimestan doveo Miloševićevu politiku na vlast, tako je mogao da dovede i neku drugu politiku. Ili da je Milošević izvadio neki drugi govor iz džepa, malo drugačiji govor, da je prepoznao procese u svetu, mislim da bi ovaj praznik obeležavali svi ljudi koji žive na ovim prostorima", ocenjuje Trajković.
S druge strane, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Marko Đurić, u Severnoj Mitrovici je u utorak, na otkrivanju spomenika kneza Lazara, rekao građanima da se "Srbija ne može voleti bez Kosova i Metohije".
Spomenik kneza Lazara, Severna Mitrovica, jun 2016.
"Kakav je to patriotizam koji se lišava najvrednijeg što imamo, koji se odriče suštine i svakog sadržaja. Zato, vidovdanska zakletva koju izgovaramo na Kosovu i Metohiji, nije samo naša da je damo, to mora biti zakletva čitavog srpskog naroda", rekao je Đurić.
Ali, Valjon Murtezaj, zamenik ministra spoljnih poslova u Vladi Kosova, kaže da ovakve izjave Marka Đurića, koje u sebi nose nacionalističke elemente, unazađuju svako društvo.
Prema Murtezaju, dve i po decenije kasnije se drže slični govori onima koji su Balkanu doveli tragične događaje, iako je danas regionalni kontekst drugačiji od onog iz 1989. godine.
"Bilo bi bolje za srpske zvaničnike da investiraju svoju energiju u normalizaciji međususedskih odnosa, čemu je ozbiljno posvećena Vlada Kosova, nego što se bave takvim nezrelim izjavama koje su štetne. Tako se stvara jedna klima nacionalističkog rečnika, a to nikome ne ide u korist", reči su Murtezaja.
Ali, analitičar Matoši smatra da upotreba mitova i folklorne ikonografije, a naročito mita o Kosovu, "ne pali" više kod normalnih ljudi u Srbiji.
Ali, srpski političari se time koriste kako bi održali uticaj kod kosovskih Srba, koje nacionalizam nije napuštao.
"Vlade u Beogradu su stalno hranile taj emotivni nacionalizam kako bi Srbe bili instrument u rukama Beograda. U međuvremenu, Srbi nastavljaju da žive loše, zastupajući nacionalističku politiku Beograda", dodaje Haljilj Matoši.
Zvaničnici Vlade Kosova su naglasili da retorika srpskih političara koja služi širenju nacionalizma nije ništa novo, te da je moguće da će se ona i nastaviti.