Stisnutih obrva, od kojih su joj se kroz godine stvorile tri linije na čelu kao večni trag, Kaljtrina je odlučila da progovori o najmračnijem delu svog života, nakon jedanaest godina ćutanja.
Priča počinje kada je imala 27 godina. Tada je Kaljtrina, čiji je pravi identitet poznat redakciji Radija Slobodna Evropa (RSE), upoznala dečka preko društvenih mreža. Venčali su se nekih dve godine kasnije.
"Prva godina je prošla dobro. Izlazio je, ali se vraćao nakon dva-tri sata, nekada nakon četiri-pet sati. Izlazio je i vraćao se. [Govorio mi je] da ide kod druga. Padalo mi je na pamet da se nešto dešava, ali bih mu na kraju poverovala", priča Kaljtrina, koja danas ima 40 godina.
Priseća se da je postao agresivan kada je primetila da je vara i dodaje da se isto ponašao i pred njihovo dvoje dece.
"Kad je vikao, udario bi me... ćerka bi mi sedela na grudima, ne bi jela. Gađao [suprug] bi me čašom, tanjirom... uvek bi se sklanjala, puštala bih ga", priseća se Kaljtrina u razgovoru za RSE.
Deca koja su preživela porodično nasilje u Centru za zaštitu žena i dece u Prištini.
Nakon gotovo jedanaest godina braka, Kaljtrina je krajem avgusta odlučila da prijavi nasilje u porodici policiji Kosova. Takvu odluku je donela nakon jedne poruke koju je dobila od supruga.
"Počeo je da psuje, rekao je 'kad dođem, ubiću te'. Nisam se usudila da ga čekam. Izašla sam iz kuće i rekla 'pomozi Bože'", navodi Kaljtrina.
Stigla je u jednu policijsku stanicu u Prištini i sve ispričala.
"Rekla sam da mi je teško dok ne napustim kuću, ali kada to uradim da se neću osvrtati. Onog trenutka kada moja porodica sazna [za nasilje], ja ću napustiti kuću i neću mu oprostiti", priča ova četrdesetogodišnjakinja.
Poslednje dve nedelje boravi u Centru za zaštitu žena i dece u Prištini. U ovom centru su smeštene žrtve porodičnog nasilja, dok se u podrumu objekta nalazi privremeni dom Kaljtrine i njene dece.
U dugačkoj i uskoj prostoriji je nekoliko kreveta, dok je u drugoj prostoriji kuhinja u kojoj priprema hranu za decu. Ima i prostoriju u kojoj se nalazi mašina za šivenje.
Žrtva porodičnog nasilja u kuhinji svog novog privremenog doma u Prištini, koji se nalazi u Centru za zaštitu žena i dece.
Dvoje dece, od devet i jedanaest godina, igraju se u dvorištu centra i pričaju o trenutku kada će iz njega otići. Nadaju se da će uskoro otići kod porodice njihove majke, te da će tamo nastaviti sa školovanjem.
Deca preživela porodično nasilje igraju se u dvorištu svog novog privremenog doma u Prištini, u Centru za zaštitu žena i dece.
"Odlučila sam da se vratim kući, svojoj porodici, dok se ne oporavim. Brat mi je rekao 'sestro nemoj ni odeću da poneseš, ja ću ti kupiti još bolju'", navodi Kaljtrina.
Ona je i ranije pokušavala da prijavi nasilje u porodici, decembra 2021. Međutim, svekar ju je ubedio da se vrati suprugu. Ovoga puta, ubeđena je Kaljtrina, niko je ne može zaustaviti.
"Bolje je da on ide svojim putem, ja mojim. Sada mi normalno nije lako da se adaptiram, ali kada znam šta mi je radio, znam da će mi ubrzo biti lakše. Mnogo sam trplela ali Bog je veliki, ni minut više", poručuje Kaljtrina.
Noću, kada legne pored svoje dece, razmišlja o boljoj budućnosti, kako će raditi i obezbediti im bolje životne uslove.
Žrtva porodičnog nasilja u jednoj od prostorija svog novog privremenog doma u Prištini, u Centru za zaštitu žena i dece.
Ipak, okružena radovima žena sa kojima deli sličnu sudbinu, Kaljtrinu često obuzmu i teške misli.
"Dešava mi se da ne zaspim do tri ujutru. Prisećam se kako sam mnogo vremena provela sa osobom sa kojom nisam trebala. On me je maltretirao, a ja sam ga branila zbog dece", kaže ona.
Kaljtrina nije jedina žena u ovom centru.
Eljmedina Sejdiu, socijalna radnica u Centru za zaštitu žena i dece u Prištini, navodi da kod njih tokom godine utočište nađe i do 200 žrtava porodičnog nasilja.
Ručni radovi žrtava porodičnog nasilja koje borave u Centru za zaštitu žena i dece u Prištini.
Na Kosovu postoji ukupno osam skloništa za žrtve porodičnog nasilja.
U njima mogu da borave do šest meseci, uz mogućnost produženja boravka u određenim slučajevima. Potom moraju samostalno da donose odluke.
Šta je nasilje u porodici?
Savet Evrope nasilje u porodici definiše kao "svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dođe u porodici ili domaćinstvu, odnosno između bivših ili sadašnjih supružnika/partnera, nezavisno da li počinilac deli ili je delio isto domaćinstvo sa žrtvom".
Najveći broj slučajeva porodičnog nasilja prijavljen je u regionalnoj upravi policije Kosova u Prištini.
Broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici porastao je poslednjih godina, pokazuju statistički podaci koje je policija Kosova dostavila Radiju Slobodna Evropa. Većina žrtava porodičnog nasilja, u preko 80 odsto slučajeva, su žene.
Sejdiu, koja duže od pet godina radi sa žrtvama nasilja u porodici, kaže da trend rasta prijave slučajeva ne znači i da je nasilje u porodici u porastu, već da raste svest da to nasilje treba prijaviti.
"Imamo jedan život i ne vredi živeti u toksičnom okruženju. Pre nekoliko godina uslovi ili podrška su bili problematičniji, ali sada postoji veća podrška za žrtve porodičnog nasilja", kaže Sejdiu za RSE.
Eljmedina Sejdiu, socijalna radnica u Centru za zaštitu žena i dece u Prištini.
(Loš) institucionalni odgovor na nasilje u porodici
Iako se smatra da žrtve porodičnog nasilja imaju veću podršku nego ranije, Sejdiu ukazuje da zna za slučajeve koji pokazuju suprotno. Ipak napominje da su takvi slučajevi retki.
"Jedna žena mi je rekla da ju je policija mnogo maltretirala, vršila pritisak, držala je nekoliko sati u nadi da će da se vrati mužu. Čak se sećam i njene rečenice 'Moj muž mi ništa nije uradio, šta mi je policija uradila u policijskoj stanici'", priča Sejdiu.
Na osnovu izveštaja koji je u avgustu objavila međunarodna organizacija Amnesty International, takvi slučajevi nisu retki. U njemu se navodi da je policija "naterala [žrtve] da se osećaju krivim, pokušala da ih obeshrabri da prijave slučaj ili ih okrivila za nasilje koje su doživeli".
Umetnički radovi žrtava porodičnog nasilja u Centru za zaštitu žena i dece u Prištini.
Radio Slobodna Evropa se obratio policijskom inspektoratu Kosova sa upitom da li je bilo pritužbi na rad ili ponašanje policajaca tokom prijave nasilja u porodici, ali odgovor nije stigao.
U izveštaju Amnesty International-a još nekoliko pitanja su pokrenuta kao problematična a to su: pristup centrima za sklonište samo za žrtve koje su spremne da prijave slučaj policiji Kosova, male kazne za nasilnike, nedostatak kompenzacije za žrtve i kršenje njihove privatnosti.
U izveštaju koji je Grupa za pravno-političke studije (GLPS) objavila 7. septembra, identifikovano je i nekoliko problema u okviru pravosudnog sistema kada je u pitanju postupanje u slučajevima nasilja u porodici.
Krivični zakonik Kosova predviđa novčane kazne i do tri godine zatvora, ali GLPS - koji je analizirao 129 presuda kosovskih sudova - utvrdio je da je vrlo mali broj optuženih osuđen na zatvorsku kaznu.
Pritvor je najčešća mera koja se određuje.
Viši savetnik u Ministarstvu pravde, Genc Nimoni, u izjavi za RSE priznaje da se nailazi na brojne poteškoće, ali ukazuje i na "konkretne korake koji su preduzeti sa ciljem oporavka, osnaživanja i resocijalizacije žrtava nasilja u porodici".
Naveo je i da je izrađena Nacionalna strategija za zaštitu od nasilja u porodici i nasilja nad ženama za period od 2022. do 2026.
"Uz usvajanje izmene Zakonika o krivičnom postupku 2022. godine, koje su stupile na snagu ove godine, žrtve imaju pravo žalbe na rešenje o odbacivanju krivične prijave", navodi se u odgovoru za RSE.
S druge strane, Ministarstvo pravde navodi da "pružanje usluga skloništa za dugoročniji period i dalje predstavlja izazov", ali očekuju da ovo pitanja bude rešeno novim predlogom Zakona o socijalnim i porodičnim uslugama. Ministarstvo pravde navodi da će ovaj nacrt zakona Vlada Kosova usvojiti tokom nedelje.
A dok se ovi problemi ne reše, na osnovu policijske statistike, u proseku sedam žrtava dnevno se suočava sa neizvesnošću na putu do pravde a nakon što prijavi nasilje u porodici.